Afričke besplatne igračke

Od dopisnika Probudite se! iz Sijera Leonea

Obučen samo u izbledeli šorc zemljane boje, mali dečak se šeta, vukući svoj kamion-igračku — zarđalu konzervu od sardina. Unutra je natrpan njegov tovar — hrpa malih kamenčića.

Malo više uz put, grupa bosonogih dečaka igra fudbal. Doduše, njihova lopta je čvrsto svezano klupko od krpa. Kao oznake za golove služi im kamenje.

Tamo dalje, trogodišnja devojčica grli svoju lutku — braon štap umotan u meku, crvenu tkaninu.

Ovo su uobičajeni prizori u afričkim zemljama. Ipak, oni mogu izgledati čudno čitaocima koji žive u industrijalizovanim zemljama. Možda verujete (kao što vas je reklamna industrija podstakla da verujete) da su igračke stvari koje treba kupiti. Međutim, davno pre ere fabrički proizvedenih stvari za igranje, deca su pravila svoje sopstvene igračke. A u Africi je ta kreativna tradicija veoma živa.

Igračke dečakâ

Od drevnih vremena dečaci su fascinirani vozilima. Grčki i rimski dečaci igrali su se minijaturnim dvokolicama. I ne iznenađuje što mehanizovani transport još uvek fascinira i podstiče kreativnost malih dečaka.

Abraham, školarac iz Gane, dugim nožem secka grane s kokosove palme. Od njih, on sastavlja kamionet. Točkovi su koturi od odbačene plastike.

U Lesotu momak po imenu Čepa pravi land-rover od pivskih limenki i od žice. Rascepivši limenke, on ih spljošti, iseče na meru, i savije oko žičanog kostura da bi  formirao karoseriju automobila. Polovine pivskih limenki predstavljaju točkove za ovo vozilo.

Da, od limenki, trske, kartona, žice i bambusa afrički dečaci sastavljaju avione, autobuse, bicikle, kamione, traktore, automobile, i kanue. I ne postoje dva identična!

Pravljenje auta od žice

Možda je ova genijalnost najbolje izražena u onome što se zove automobili od žice. To su vozila spretno napravljena od stare žice i limenih konzervi.

Međutim, onaj koji pravi auto od žice mora najpre pronaći materijal. Tamba, na primer, odlazi od kuće rano, da bi otpočeo svoju potragu. Komšija mu daje nekoliko starih vešalica za kapute — idealno za šasiju i kostur karoserije. Smetlište pruža nešto žice za struju. Osmocentimetarski limeni poklopci služiće kao točkovi. I na putu ka kući, Tamba dobija  dozvolu da uzme nešto više od metar dugačke, debele žice iz razvaljene ograde.

Sada dolazi faza planiranja. Nakon skiciranja grubog šematskog plana na kartonu, Tamba je spreman da počne sa stvarnom gradnjom. Koristeći očeva klešta, on seče, savija, i vezuje vešalice prema planu. Kostur je završen, on dodaje osovine i točkove od limenih poklopaca. Zatim, detalji — vrata, pod, sedišta, okviri za prozore, rešetka, branici, i farovi. Naravno, Tambina kola će takođe imati nekoliko dodataka, kao što su malo parče ogledala i nešto ćilima za pod. Čisti omoti od bonbona služe kao „staklo“ za prozore.

Sada je vreme da se pričvrsti upravljačka drška, koja se produžava kroz krov i pozadi, iznad samih kola, sve dok ne bude u visini pojasa. Tamba ovaj kraj oblikuje u volan, koji će mu omogućiti da „vozi“ svoja kola gurajući ih. Koliko je vremena potrošeno za gradnju? Dva dana. Ali sad dolazi prava stvar — vožnja! S rukama na volanu, Tamba gura svoj auto i spretno manevriše oko prepreka. A za noćnu vožnju, neki dečaci ugrađuju prednja svetla na baterije, to jest, sijalice iz džepne lampe.

Afričke lutke

Lutke se nazivaju „najstarijim igračkama čovečanstva“. Međutim, afričke lutke su sasvim drugačije od šarenila koje se može kupiti u prodavnicama. a Na primer, zamisli lutku od banane! One su popularne među zapadnoafričkim devojčicama. Nakon što bi nacrtale par očiju, usta, i nos  na voću, one bi lutku prikladno obukle. Neka deca čak nose svoju decu-igračke na svojim leđima — baš kao mama!

Južnoafričke devojčice obično znaju kako da naprave „bebe“ od klipova kukuruza. Štapići se dodaju kao ruke i noge. Nekoliko krpica postaje odelo. A kukuruzna svila je idealna za pletenice.

Sintija, devojčica iz Sijera Leonea, ide od krojača do krojača sakupljajući otpatke od materijala za još drugačiju vrstu lutke. To je lutkica od parčića, ili krpena lutka. Pozajmivši makaze, iglu, i konac od svoje majke, ona seče štof i sašiva svoju lutku. Mali delići štofa služe kao građa za punjenje ili su prišiveni kao crte lica.

Vreme promene

Međutim, Afrika u poslednjim godinama doživljava ogroman priliv jeftinih, fabrički izrađenih igračaka s Dalekog istoka. Na primer, u Zapadnoj Africi, plastične lutke se mogu kupiti za samo 40 centi američkog dolara. Zbog toga što su dugotrajne i više liče na stvarne bebe, obično ih devojčice više vole nego lutke od klipova kukuruza.

Tinejdžerka po imenu Safi prodaje lutkice od krpica oblikovane u ljudski oblik, na uličnoj tezgi u Fritaunu, prometnoj prestonici Sijera Leonea. Prodaju se za skromna 2,5 američka dolara. Njena klijentela? Safi priznaje: „Sada uglavnom američki i evropski turisti žele lutkice od krpica. Afrička deca više vole plastične lutkice.“

Ali, da li dečaci stvarno više vole igračke koje se prodaju u prodavnicama? Trinaestogodišnji Rejmond je upravo proveo celu nedelju sastavljajući detaljan kamion od žice. „Kad bi ti neko ponudio fabrički izrađen kamion-igračku u zamenu za tvoj kamion,“ pitali smo, „da li bi ga uzeo?“ Njegov odgovor je bio trenutan: „Naravno! On više liči na pravi.“

Da, kako fabrički napravljeni automobili-igračke postaju mnogobrojni, vozila domaće izrade gube popularnost. Patriša Dejvinson (Patricia Davison) u časopisu African Arts (Afričke umetnosti) kaže: „Izgleda da slabi socio-ekonomski uslovi, uobičajeni za zajednice koje prave ove igračke, stimulišu ovaj oblik kreativnog izražavanja i, nasuprot tome, da on može biti kočen materijalnim obiljem.“

Hoće li tako fabrički proizvedene igračke konačno zameniti one rukom izrađene u Africi? Vreme će pokazati. Interesantno je da brojne organizacije širom Afrike pokušavaju da održe tradiciju domaće izrađenih igračaka živom, sponzorišući takmičenja u pravljenju igračaka. Takođe, neki muzeji sakupljaju primerke ovog zanata za svoje izložbe. Međutim, kad im je dat izbor, deca skoro uvek više vole fabrički izrađene igračke zbog njihove realističnosti.

Možda je ovo šteta. Jer, igračke domaće izrade, za razliku od onih kupljenih u prodavnici, stimulišu kreativnost, originalnost, snalažljivost, umešnost, i maštu. Zabavno je praviti ih, i rezultuje osećanjem uspeha. A troškovi bi jedva mogli biti manji.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 19. strani]

Davno pre ere fabrički proizvedenih stvari za igranje, deca su pravila svoje sopstvene igračke