Kućno školovanje — da li je to za vas?

„EKSCENTRIČNOST koja je postala nacionalni pokret.“ Tako je časopis Time nedavno opisao kućno školovanje u Sjedinjenim Američkim Državama — rastući trend za koji se zauzimaju oni roditelji koji veruju da je najbolje obrazovanje koje dete može primiti dostupno u njegovom ili njenom dnevnom boravku, a ne u tradicionalnoj učionici.

Uprkos tome što ga neki još uvek smatraju ekscentričnim ili čak ravolucionarnim, kućno školovanje svake godine dobija sve više pristalica. Istraživači kažu da je broj ljudi koji koriste kućno školovanje skočio sa oko 15 000 godine 1970, na 500 000 u 1990. Neke pristalice kućnog školovanja tvrde da danas preko milion porodica u Sjedinjenim Američkim Državama svoju decu školuje kod kuće.

Grupe pristalica kućnog školovanja niču i u Australiji, Kanadi, Engleskoj, Nemačkoj, Japanu i Novom Zelandu, što pokazuje da se interes za kućno školovanje širi po celoj zemaljskoj kugli.

Zašto toliko mnogo roditelja donosi odluku da svoju decu poučava kod kuće? Koliko je efikasno kućno školovanje? Da li je taj izbor vredan da ga i vaša porodica razmotri?

U svom temeljnom konceptu, kućno školovanje nije tako radikalno kao što se to možda čini. „Dom, a ne škola, bio je prvobitni obrazovni centar“, napominju Rejmond i Doroti Mur u svojoj knjizi Home-Spun Schools. „Sve do prošlog veka, najveći deo dece koja su pohađala školu polazio je s 12 godina ili kasnije“.

Poznate ličnosti poput Džordža Vašingtona, Abrahama Linkolna, Tomasa Džefersona, Tomasa Edisona, i Alberta Ajnštajna školovale su se kod kuće. U stvari, zakoni o obaveznom školovanju u Sjedinjenim Američkim Državama uvedeni su tek krajem 19. veka. Tako, prema autoru Keriju Benetu Vilijamsonu (Kerry Bennett Wiliamson) koji je ujedno i roditelj jednog kućnog školarca, kućno školovanje nije samo novovremena moda već „stari obrazovni standard“. Zaista, kućno školovanje bilo je standard za većinu ljudi u biblijska vremena.

Zašto to rade

Zanimljivo je da National Catholic Reporter procenjuje da u SAD od 50 do 90 posto roditelja koji praktikuju kućno školovanje čini to iz religioznih razloga. Ti roditelji su uopšte zabrinuti za zaštitu svoje dece od onoga što oni razumeju kao ateistički uticaji u školama. „Kičma pokreta kućnog školovanja je zajednica Hrišćanskih fundamentalista, koja veruje da se u učionicama religija ili zloupotrebljava ili pak ignoriše“, rekao je časopis Time.

 Drugi roditelji povukli su svoju decu iz javnih škola kako bi ih sačuvali od izlaganja štetnim nemoralnim uticajima u ranim godinama. „Zbog nemorala u školama, stvari su u velikoj meri izmicale kontroli“, rekao je jedan hrišćanin koji je pre nekoliko godina odlučio da on i njegova žena svoju decu školuju kod kuće. „Bili smo zabrinuti za našu decu i zbog jadnog stanja stvari u školi.“

Ponekad roditelji izabiraju kućno školovanje zbog obrazovnih umesto ideoloških razloga. Dosta im je prenatrpanih učionica, niskih standarda obrazovanja i problema sa sigurnošću koji preovladavaju u mnogim javnim školama. Razočarani često ne baš sjajnim rezultatima institucionalnog poučavanja, oni veruju da svojoj deci mogu više pomoći ako im poklanjaju pojedinačnu pažnju, što kućno školovanje omogućuje.

Objašnjavajući zašto neki više vole kućno školovanje, knjiga Home Schools: An Alternative tvrdi: „Roditelji [koji školuju kod kuće] 100% su zaokupljeni svojom decom... Oni svoju pažnju mogu da posvete obrazovanju svog vlastitog deteta.“

Da li je delotvorno?

Oni koji se zalažu za kućno školovanje govore da deca efikasnije uče kod kuće jer su lekcije utkane u svaki aspekt dnevnih porodičnih aktivnosti. „Mnoge porodice počinju s udžbenikom iz matematike, ali onda otkriju da se lekcije mogu naučiti kroz svakodnevna iskustva“, piše Džejn A. Avner (Jane A. Avner) u časopisu School Library Journal. „Kupovanje i obračunavanje stanja na čekovnoj knjižici, na primer, mogu pomoći njihovim učenicima da shvate način rukovanja novcem, dok su popravke u kući odličan bukvar iz merenja.“

Koliko se efikasnim pokazalo kućno školovanje? Neke studije su pokazale da na standardizovanim ispitima za proveru znanja kućni školarci dobijaju ocene jednake ili više od državnog proseka. Ali, takvi rezultati ne moraju da znače da su kućni školarci bolje obrazovani od konvencionalno školovane dece.

 „Sadašnji dokazi su neuverljivi“, kaže knjiga The Home School Manual. „Primarni problem sa svim takvim studijama je taj da su rezultati testova značajnog broja kućnih školaraca nedostupni istraživaču.“

Nema „pravih empirijskih dokaza na raspolaganju“ koji bi uverljivo dokazali da je kućno školovanje teoretski nadmoćnija metoda obrazovanja, objašnjava The Home School Manual. „I dok kućnim školarcima obično dobro ide, pravi istraživački program trebalo bi da pokaže da nijedna razlika nije nastala usled drugih faktora.“

Mnogi su još uvek skeptični

Kućno školovanje ima i svoje kritičare. Mnogi školski službenici izražavaju zabrinutost zbog nedoslednog kvaliteta obrazovanja koje se nudi kroz nastojanja kućne škole. Časopis Time o tome se izrazio na sledeći način: „Dobre namere ne moraju automatski razultovati dobrim obrazovanjem.“

Iz tog razloga, kad ih roditelji obaveste o svojim planovima da sami poučavaju svoju decu, školske ustanove ponekad nisu spremne na saradnju, ili čak pokazuju neprijateljski stav. I dok neke školske oblasti poslednjih godina preduzimaju napore kako bi tesnije sarađivale s onima koji školuju decu kod kuće, druge obrazovne ustanove ostaju skeptične. I Nacionalno udruženje upravitelja osnovnih škola i Nacionalno udruženje za obrazovanje (NEA) zauzeli su stav protiv kućnog školovanja, bojeći se da neki roditelji možda nisu sposobni da obezbede adekvatno kućno obrazovanje. Prema izjavi u vezi sa službenim stavom NEA-e „programi za kućno školovanje ne mogu učeniku da pruže obimno obrazovno iskustvo“.

Pobornici kućnog školovanja kažu da roditeljima ne treba fakultetska diploma da bi bili dobri učitelji. „Roditelji ne treba da znaju sve odgovore da bi ohrabrili svoju decu da potraže odgovore na njihova pitanja“, kaže knjiga Home Schooling—Answering Questions. Deca se mogu uputiti na odgovarajući izvor materijala. Roditelji i deca mogu da uče zajedno. A gde je potrebno dodatno poučavanje ili stručnost na nekom području, mogu se na određeno vreme unajmiti privatni učitelji.

Kritičari takođe tvrde da su deca koja se školuju kod kuće previše izolovana i lišena normalnog druženja s drugom decom svog uzrasta. Još jednom, to je zaključak koji pobornici bez pogovora odbijaju. „Ta deca nisu društveno izolovana“, kaže Brajan Rej (Brian Ray), direktor Nacionalnog instituta za istraživanje kućnog obrazovanja. „Kućni školarci obično vrše posete zoološkim vrtovima ili umetničkim galerijama. Oni se igraju u susedstvu baš kao i ostala deca. Predstava da su zaključani u ormar od osam ujutro do deset naveče jednostavno nije ispravna.“

Da li je to za vas?

Kućno školovanje zahteva „ne samo hrabrost, već i snagu, inventivnost i dobre živce“, kaže Christianity Today. Zato ako razmišljate o kućnom školovanju, razmislite realno o obavezama koje su u to uključene. Biće potrebni marljivi napori i dobra organizacija da bi se, pored omogućavanja dnevnog programa učenja za decu, obavljali kućni poslovi i ispunjavale druge porodične odgovornosti. „Može vam se dogoditi da tako naporno radite da biste najradije odustali“, rekao je Brajan Rej. „To traži veoma mnogo.“

Nadalje, saznajte kakvi su zakoni u vezi s kućnim školovanjem u vašem području. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama kućno školovanje legalizovano je u svih 50 država, ali nivoi propisa poprilično variraju. U nekim mestima, poučavanje svog deteta kod kuće znači da jednostavno obavestite direktora lokalne škole i ispunite formular od jedne strane. U drugim državama roditelj mora položiti ispit za nastavnika kako bi ispunjavao preduslove za kućno školovanje. Utvrdite kakva je lokalna politika kako biste mogli udovoljiti svim zakonskim zahtevima.

Zatim razmotrite troškove. Kupovanje materijala potrebnog za poučavanje  predstavlja jedan od najvećih izazova u kućnom školovanju — posebno ako su novčana sredstva ograničena. „Vi ste laka meta za snabdevače obrazovnim materijalima“, upozorava A Survivor’s Guide to Home Schooling.

Iako neki snabdevači naplaćuju skromnu školarinu, drugi programi za kućno školovanje koštaju stotine dolara. Standardizovani testovi, koje u nekim državama kućni školarci moraju da polažu svake godine, mogu koštati i do 50 dolara svaki. Iz godine u godinu biće potrebni novi udžbenici, radne sveske i drugi materijali, tako da je neophodan pažljivo planiran budžet za kućno školovanje.

Naravno, nisu svi roditelji spremni ili u mogućnosti da ulože vreme, napore i novac za koje stručnjaci kažu da su potrebni kako bi kućno školovanje bilo uspešno. „Kućno školovanje nije za svakoga“, kaže jedna 14-godišnja devojčica koja se sa 7 godina počela školovati kod kuće. „To zahteva prave okolnosti, pravi stav i prave roditelje.“ Samodisciplina — i od strane roditelja i od strane deteta — takođe se može dodati listi. Čovek koga smo ranije citirali rekao je kako je, da bi kućno školovanje bilo uspešno, „potrebno snažno angažovanje“. On je nastavio: „Biti u stanju da tome posvetite vreme i energiju i izdržite do kraja, pravi je izazov.“

Čak i vatreni podupiratelji kućnog obrazovanja priznaju da se kućno školovanje ponekad provodi na nedelotvoran ili čak neodgovoran način. Zaista, svake godine neki napori u vezi s kućnim školovanjem propadnu, čime deca budu loše pripremljena za suočavanje s budućim obrazovnim izazovima.

Nadalje, roditelji ne treba da se zavaravaju misleći da će kućno školovanje samo za sebe zaštititi njihovu decu od nemoralnih uticaja koji se mogu naći u javnim školama. Ne postoji način da se neko u potpunosti zaštiti od kontakta sa svetom. Pored formalnog školovanja, mnogi drugi faktori oblikuju detetovo razmišljanje, uključujući roditeljski primer, društvo, zabavu i kako lični tako i porodični biblijski studij. Bez marljivog obučavanja na svim tim područjima, nijedan obrazovni program neće se pokazati uspešnim u podizanju hrišćanske dece.

Istina, neki su roditelji primetili da je kućno školovanje doprinelo duhovnom napretku njihove dece. Ali, ne treba zaboraviti da mnogi hrišćanski mladi koji idu u javne škole takođe dobro duhovno napreduju. U mnogim slučajevima, roditelji su postigli dobre rezultate tesno sarađujući s njihovim lokalnim školskim odborima kako bi se uverili da njihova deca dobijaju kvalitetno obrazovanje.

Roditelji, koji su konačno i odgovorni za ispravno obrazovanje i obučavanje svoje vlastite dece, treba sami da donesu odluku o vrsti školovanja za koju smatraju da će najviše koristiti njihovoj porodici. Zato pažljivo odmerite sve faktore pre nego što odlučite da li ste spremni da prihvatite izazov poučavanja svoje dece kod kuće.

[Istaknuti tekst na 12. strani]

„Deca treba da se drže vremenskog rasporeda kao da su u školi.“

C. F. L., roditelj koji poučava kćerku kod kuće

[Slike na 10. strani]

Samo vi možete odlučiti šta je najbolje za vašu decu — javno školovanje ili kućno školovanje