1. deo

Nauka — traganje čovečanstva za istinom

„POZNAĆETE istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32). Ove mudre reči koje se često citiraju izgovorio je čovek koga milioni smatraju najvećim čovekom koji je ikada živeo. a Iako je taj govornik ukazivao na religioznu istinu, u određenim aspektima, istina na bilo kom području aktivnosti može osloboditi ljude.

Naučna istina, na primer, oslobodila je ljude od mnogih netačnih predstava, poput one da je Zemlja ravna ploča, da je Zemlja centar svemira, da je toplina tečnost nazvana kalorik, da zagađeni vazduh prouzrokuje epidemije, i da je atom najmanja čestica materije. Praktična primena naučnih istina u industriji, kao i na područjima komunikacije i transporta, oslobodila je ljude nepotrebnog mučenja i, u određenoj meri, vremenskih i prostornih ograničenja. Naučne istine primenjene u preventivnoj medicini i zdravstvu pomogle su da se ljudi oslobode prevremene smrti ili morbidnog straha od bolesti.

Nauka — šta je to?

Prema delu The World Book Encyclopedia, „nauka obuhvata široko područje ljudskog znanja koje se bavi činjenicama koje su povezane principima (pravilima)“. Razumljivo, postoje različite vrste nauka. Knjiga The Scientist navodi: „Teoretski gledano, skoro svaka vrsta znanja može biti učinjena naučnom, pošto, prema definiciji, neka grana znanja postaje nauka kad se izučava u duhu naučne metode.“

To dovodi do izvesnih poteškoća prilikom definisanja, uz određenu tačnost, gde jedna nauka počinje a druga završava. U stvari, prema delu The World Book Encyclopedia, „u nekim se slučajevima nauke mogu preklapati u tolikoj meri da su uvedena interdisciplinarna područja koja povezuju delove dve ili više nauke“. Međutim, većina priručnika govori o četiri glavne podele: fizičke nauke, biološke nauke, društvene nauke i nauke matematike i logike.

Matematika nauka? Da, bez neke jedinstvene metode merenja, nekog načina određivanja koliko je nešto veliko, koliko malo, koliko puno, koliko malo, koliko blizu, koliko daleko, koliko toplo i koliko hladno, produktivno naučno istraživanje bilo bi nemoguće. Zato matematika nije bez razloga nazvana „Kraljicom i Sluškinjom svih nauka“.

 Što se tiče fizičkih nauka, one uključuju hemiju, fiziku i astronomiju. Glavne biološke nauke su botanika i zoologija, dok društvene nauke uključuju antropologiju, sociologiju, ekonomiju, političke nauke i psihologiju. (Vidi okvir na 8. strani.)

Mora se napraviti razlika između čiste nauke i primenjene nauke. Prva se bavi isključivo naučnim činjenicama i samim principima; druga se bavi njihovom praktičnom primenom. Danas je primenjena nauka poznata i kao tehnologija.

Učenje metodom pokušaja i pogreške

I religija i nauka su primeri želje čovečanstva da upozna istinu. Ali, postoji značajna razlika u tome kako se religiozna istina traži iz jednog izvora a naučna istina iz drugog. Tragalac za religioznom istinom verovatno će se obratiti Bibliji, Kuranu, Talmudu, Vedama ili Tripitaki, zavisno od toga da li je hrišćanin, musliman, Jevrej, hindus ili budist. Tamo će naći ono što njegova religija smatra otkrivenjem religiozne istine, koja možda potiče iz božanskog izvora i zbog toga se na nju gleda kao na konačni autoritet.

Međutim, tragalac za naučnom istinom nema takav konačni autoritet kome bi mogao da se obrati — ni knjigu ni osobu. Naučna istina nije otkrivena; ona se pronalazi. To uslovljava sistem pokušaja i pogreške, gde se tragalac za naučnom istinom često pronađe u besplodnom nastojanju. Ali, sistematski sledeći četiri koraka, on nastavlja prema plodnoj potrazi. (Vidi okvir „Dolaženje do istine na naučni način.“) Međutim, naučne pobede slave se na ruševinama naučnih poraza, pošto se ranije prihvaćena gledišta odbacuju kako bi napravila mesta za nova gledišta koja su bliža tačnima.

Uprkos toj metodi koja je ponekad uspešna a ponekad nije, naučnici su kroz vekove sakupili zadivljujuću količinu naučnog spoznanja. Iako su često bili u zabludi, bili su u stanju da koriguju mnoge netačne zaključke pre nego što je počinjena ozbiljna šteta. U stvari, sve dok netačno spoznanje ostaje unutar područja čiste nauke, opasnost od nanošenja ozbiljne štete je minimalna. Ali kad se pokušava ozbiljno neispravna čista nauka pretvoriti u primenjenu nauku, rezultati mogu biti katastrofalni.

Uzmite, na primer, naučno znanje koje je omogućilo razvoj insekticida. Oni su bili vrlo cenjeni sve dok daljnja naučna istraživanja nisu otkrila da neki od njih ostavljaju iza sebe ostatke koji su štetni za ljudsko zdravlje. U nekim zajednicama blizu Aralskog mora, koje se nalazi u Uzbekistanu i Kazahstanu, utvrđena je  veza između rasprostranjene upotrebe takvih insekticida i stope raka jednjaka koja je sedam puta veća od nacionalnog proseka.

Zbog koristi koju su pružali, aerosol sprejevi postali su vrlo popularni — dok naučna istraživanja nisu ukazala da su oni doprinosili uništavanju Zemljinog zaštitnog ozonskog omotača, u stvari mnogo brže nego što se to nekad mislilo. Dakle, potraga za istinom je proces koji traje. Današnje naučne „istine“ mogu sutra biti pogrešne, i možda čak opasne, jučerašnje ideje.

Zašto nauka treba da nas interesuje

Nauka i tehnologija bile su veoma uključene u stvaranje strukture našeg savremenog sveta. Frederik Zajc (Frederick Seitz), bivši predsednik američke Nacionalne akademije nauka, rekao je: „Nauka, koja je započela prvenstveno kao avantura uma, sada postaje jedan od glavnih stubova našeg načina života.“ Dakle, naučno istraživanje danas je postalo sinonim za progres. Svako ko dovodi u pitanje najnovije naučne razvoje izlaže se opasnosti da bude označen kao „antiprogresivan“. Uostalom, ono što neki nazivaju naučnim progresom za njih je ono što razdvaja civilizovano od necivilizovanog.

Nije onda nikakvo čudo što je britanski pesnik iz 20. veka V. H. Odn (W. H. Auden) primetio: „Pravi ljudi od akcije u naše vreme, oni koji menjaju svet, nisu političari i državnici, već naučnici.“

Malo ljudi će poricati da je svetu potrebna transformacija. Ali, da li je nauka dorasla tom zadatku? Može li ona da otkrije naučne istine koje su neophodne kako bi se izašlo na kraj s jedinstvenim izazovima koje postavlja 21. vek? I da li se te istine mogu naučiti dovoljno brzo da ljude oslobode straha od preteće globalne katastrofe?

Lajnes Poling (Linus Pauling), dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, rekao je: „Svako ko živi u svetu treba da ima određeno razumevanje o prirodi i delovanju nauke.“ Da bismo našim čitaocima pružili nešto od tog neophodnog razumevanja objavljujemo seriju članaka „Nauka — traganje čovečanstva za istinom.“ Pročitajte 2. deo, u našem sledećem broju.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 7. strani]

DOLAŽENJE DO ISTINE NA NAUČNI NAČIN

1. Posmatraj šta se događa.

2. Na temelju tih posmatranja, oblikuj teoriju s obzirom na ono što bi moglo da bude istinito.

3. Ispitaj teoriju daljnjim posmatranjima i eksperimentima.

4. Pažljivo posmatraj kako bi video da li se predviđanja koja se temelje na toj teoriji obistinjuju.

[Okvir/Slike na 8. strani]

DEFINISANJE NAUKA

ANTROPOLOGIJA je proučavanje ljudi kako se vide s bioloških, socijalnih i kulturnih gledišta.

ASTRONOMIJA je proučavanje zvezda, planeta i drugih prirodnih objekata u svemiru.

BIOLOGIJA je proučavanje načina funkcionisanja živih bića i klasifikacije biljaka i životinja.

BOTANIKA, jedna od dve glavne grane biologije, jeste proučavanje biljnog sveta.

HEMIJA je proučavanje svojstava i sastava supstancijâ i načina na koji reaguju jedna s drugom.

MATEMATIKA je proučavanje brojeva, količina, oblika i odnosa.

FIZIKA je proučavanje sila i svojstava kao što su svetlo, zvuk, pritisak i gravitacija.

PSIHOLOGIJA je proučavanje ljudskog uma i razloga ljudskog ponašanja.

ZOOLOGIJA, druga glavna grana biologije, jeste proučavanje životinjskog sveta.