Pogled u svet

„Tragedija unutar Tragedije“

Nedavni seminar, koji je u Rimu organizovala Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodni centar za istraživanje i pomoć, otkrio je „poduži spisak monstruoznosti, rasipništva i neverovatnih grešaka, za koje je redovno kriva moćna međunarodna mašinerija za pomoć“, kaže Economia, dodatak novinama Corriere della Sera. Ovaj spisak uključuje dijetalne bombone poslate u glađu pogođenu Etiopiju; letnje šatore poslate posle zemljotresa u Anadoliju, Turska, gde je termometar pokazivao −12° C; lekove čiji je rok trajanja istekao; i vakcine za koje je neophodno hlađenje, poslate u mesta u kojima nema električne energije. Zalihe za pomoć često ostaju u magacinima nedistribuisane, ili ne dospevaju do onih kojima su potrebne. Zašto se ovakve grube greške nastavljaju? Economia kaže: „Međunarodna pomoć treba da proizvede vidljive, i ako je moguće, spektakularne rezultate... Javno mnjenje to zahteva, i zato i nije važno ako ona, skoro u svakom slučaju, samo rasipa novac.“ Stručnjaci to nazivaju „tragedijom unutar tragedije“.

Meksiko i Katolička crkva

Nakon više od 130 godina raskida, 21. septembra 1992. Meksiko i Vatikan su obnovili potpune diplomatske odnose. Ovo je usledilo posle predloga predsednika Karlosa Salinasa de Gortarija da izmene Ustav i vrate religioznim grupama prava, koja su im oduzeta nakon revolucije iz 1910. „Većina tih prava prvobitno su ukinuta između 1856. i 1861. kad su pobunjenički liberali, željni da obuzdaju ogromnu moć Katoličke crkve, prekinuli državne veze sa Svetom stolicom“, zapaža The New York Times. Međutim, većina zabrana dugo je ignorisana. Ustav je, ipak, ostao nepromenjen, jer su mnogi Meksikanci još uvek bili nepoverljivi prema moći Katoličke crkve. Sada, sve crkve imaju definisani zakonski status, pravo da sprovode religioznu pouku, i mogu posedovati imovinu.

Blago koje nestaje

U poslednjih 12 godina, Rusija gubi čak 90 posto svojih umetničkih vrednosti, kao što su slike i ikone, prema istražnom izveštaju u Moscow News. U 1990. carinski službenici su konfiskovali pravo bogatstvo u narodnoj umetnosti, zlatnicima, i religioznim predmetima. Međutim, to je samo delić — možda od 2 do 5 procenata — ukupno prokrijumčarene robe. Moscow News potvrđuju da oko 40 krijumčarskih družina, organizovanih pretežno u Nemačkoj i Italiji, trenutno radi unutar Rusije. Najvrednije stvari oni čiste i obnavljaju, a zatim ih šalju da bi se prodale u bogatim zemljama.

Najzad izvinjenje

Papa Jovan Pavle II uputio je Galileju „svečano izvinjenje“. Do sada je katolička crkva smatrala proslavljenog fizičara čovekom „osuđenim od strane Svete Inkvizicije“ 1633. zbog insistiranja da se Zemlja kreće oko Sunca. Sada, 360 godina kasnije, papa je pokušao da završi slučaj jednom zauvek, svečanim govorom pred papskom Akademijom nauka. Ali, prema italijanskim novinama Corriere della Sera, papa se čak ni u ovoj prilici nije uzdržao od ponovnog tvrđenja da Galilej nije bio u pravu barem u jednoj stvari. Izgleda da je fizičar odbio „predlog“ da svoje zaključke predstavi kao hipotezu dok ne bude „neoborivog dokaza“.

Roditelji plaćaju zbog nedostatka discipline

Sud u Tokiju, Japan, nedavno je odlučio da roditelji trojice tinejdžerskih članova motociklističke bande moraju učestvovati u plaćanju za zločine njihove dece. Dečaci su tukli i više puta šutnuli čoveka u stomak, nakon što se žalio na buku njihovih motocikala. Mesec dana kasnije čovek je umro. „Zločin je bio produžetak načina života koji su četvorica mladića vodila, uvek iznova ne prisustvujući školskim časovima, pijući, pušeći i vozeći motocikle“, Mainichi Daily News citirale su sudiju kako govori. „Dok su potpuno bili svesni kakav način života njihovi sinovi vode, roditelji članova bande ih nisu disciplinovali“, rekao je i naredio roditeljima da plate ukupno 83 000 000 jena (skoro 700 000 američkih dolara) na ime odštete porodici preminulog čoveka.

Dugi, srećni brakovi

„To je zastarelo pravilo: čini sve po Deset zapovesti i živi zatim uvek srećno“, gunđao je psiholog Gari Šoner (Gary Schoener) u nedavnom izdanju časopisa Newsweek. Šta je bio predmet njegovog prezira? Naširoko objavljeni podaci iz ispitivanja skoro 6 000 osoba, koji pokazuju da su stariji, venčani parovi srećniji od mladih nevenčanih osoba koje su seksualno promiskuitetne. Nalazi, koje Šoner odbacuje kao promarijažne i moralističke, pokazuju da, dok učestalost seksualnih odnosa unekoliko opada s godinama, najsrećniji ispitani ljudi bili su stariji parovi koji su još uvek smatrali da su njihovi supružnici „fizički vrlo privlačni“, i još uvek uživali u intimnosti na redovitoj osnovi. Druga istraživanja pokazuju da je verovatnije da će oni koji kontrolišu svoju težinu i redovno vežbaju, ostati seksualno aktivni u svojim kasnijim godinama.