Pogled u svet

Abortusi ubijaju i majke

Procenjuje se da „svakog minuta jedna žena umre zbog posledica trudnoće i porođaja“, izveštava časopis Choices. Časopis dodaje da „preko pola miliona majki svake godine umre od uzroka povezanih s trudnoćom. A za svaku ženu koja umre, 100 drugih ostaje bolesno ili onesposobljeno“. Otprilike 1 od svake 73 žene u Latinskoj Americi umire od komplikacija u trudnoći. U Aziji, procenjeno je da 1 od svake 54 žene umire; a u Africi, 1 od 21. Ove brojke su veoma visoke kad se uporede s razmerom od 1 u svakih 10 000 u zapadnoj Evropi. Uzroci smrtnih slučajeva povezanih s trudnoćom uključuju „abortuse, koji su sami odgovorni za više od 200 000 od 500 000 majčinskih smrti što se svake godine dešavaju širom sveta,“ primetio je Choices.

Pušačko zagađenje

Da li pušenje cigareta poboljšava sposobnost razmišljanja? Mnogi pušači tvrde da poboljšava. Međutim, nedavno istraživanje u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje upravo suprotno. Pušenje smanjuje koncentraciju i oštećuje dugotrajnu memoriju, kaže Guardian Weekly u izveštaju o jednoj studiji provedenoj na koledžu Vašington u Merilendu. Takođe je utvrđeno da pušenje produžava vreme reakcije. U testu vozačkih veština, ustanovljeno je da pušači 3.5 puta verovatnije nego nepušači mogu da imaju saobraćajne nezgode. Razlog? Doktori sumnjaju da dugoročno pušenje može uticati na snabdevanje krvlju površina mozga koje obrađuju informacije.

Guranje planete do ivice

Tekući svetski godišnji porast stanovništva iznosi skoro 100 miliona, i procenjuje se da će do 2050. godine, ukupan broj stanovnika Zemlje biti 10 milijardi, kaže jedan izveštaj iz British Medical Journal. Kraljevsko društvo Londona i Nacionalna akademija nauka SAD objavili su nečuvenu zajedničku izjavu koja kaže da takav porast preti okolini s nepopravljivom štetom. To bi naročito bilo istina kad bi zemlje u razvoju, gde se dešava najveći deo porasta, trošile sredstva u istoj meri kao i razvijeni svet. Akademije su predložile centralnu ulogu za nauku i tehnologiju ali su rekle da nije razborito osloniti se samo na njih „da reše probleme koje stvara rapidni porast stanovništva, rasipna potrošnja sredstava, i štetne ljudske navike.“ Ako se ništa ne promeni, stajalo je u izjavi, „nauka i tehnologija može da ne bude u stanju da spreči ni nepopravljivu degradaciju okoline niti produženo siromaštvo za veći deo sveta.“ „Ako ne sprovedemo ozbiljne pokušaje da kontrolišemo stanovništvo sve drugo postaje sekundarno“, rekao je ser Majkl Atija (Sir Michael Atiyah), predsednik Kraljevskog društva Londona.

Pad na ispitu poštenja

Oklopljeni kamion koji transportuje vreće s novcem iz banke New York City slučajno je ispustio dve vreće na jednom od najprometnijih autoputeva u gradu. Saobraćaj je iznenada zaustavljen. Vreće „su se raspukle, zasipajući vozače nekoliko minuta dolarskim novčanicama“, izveštava Newsday. Od više od 300 000 dolara u vrećama, sakupljeno je samo nekih 3 500. Uopšteno, u Njujorku je protivzakonito zadržati nađeni novac kad suma prelazi 20 dolara. Opisujući slučaj, jedan službenik je rekao: „Ličilo je na bacanje parčeta mesa ajkulama. Ljudi su upravo otimali novac jedni od drugih.“ Neko je predložio policijskom predstavniku da uspostave specijalan telefonski broj za one koji su želeli da vrate novac. Predstavnik je navodno „za trenutak izgledao zapanjeno a zatim se smejao“.

Ko želi decu?

„Uzmi decu dragi, ja ću keš.“ Ovaj naslov iz Mainichi Daily News sumirao je odgovore mnogih Japanki u vezi s tim šta bi želele da zadrže ako bi se ikada razvele. Prema nedavnom istraživanju Hakuhodoa, jedne reklamne kompanije, tri prioriteta na vrhu su ušteđevine u banci, keš, i vikendice. Kao četvrto došli su sinovi, koje su sledile ćerke, zatim kuće, televizori, umetnička dela, i tašne. Očevi takođe imaju malo vremena za svoju decu. Odvojeno istraživanje banke Tokai pronašlo je da 69 posto japanskih očeva kaže da su prezauzeti poslom da bi potrošili vreme pričajući sa svojom decom. U stvari, 22 posto kaže da ionako nemaju ništa zajedničko o čemu bi razgovarali sa svojom decom.