Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li su dobrotvorni prilozi hrišćanska obaveza?

Da li su dobrotvorni prilozi hrišćanska obaveza?

Šta kaže Biblija

Da li su dobrotvorni prilozi hrišćanska obaveza?

PRE manje od deset godina, klub PTL (Slavite Gospoda), čija je centrala smeštena na jugoistoku Sjedinjenih Američkih Država, sakupljao je novčane priloge kao religioznu milostinju. Koristeći satelitsku TV mrežu i poštanski sistem, sakupili su stotine miliona dolara, koji su stigli navirući da napune njihove kofere — navodno da bi širili jevanđelje.

Zamisli kako su se osećale hiljade onih koji su poslali novac klubu PTL kad su pročitali novinske izveštaje slične onom što je odaslao Associated Press, koji je rekao da je Džimu Bejkeru, bivšem predsedniku PTL-a, zajedno s njegovom ženom, Tami, „1986.navodno isplaćano 1.6 miliona dolara u vidu plate i premija“. Što je još gore, izveštaj je dodao: „Te isplate su izvršene čak iako je sveštenstvo dužno najmanje 50 miliona dolara... Nekih 265 000 dolara od para PTL-a namenjeni su za [Džesiku] Han da osiguraju njeno ćutanje o [seksualnoj] vezi s Bejkerom.“

Pre izricanja kazne zatvora Bejkeru zbog varanja svojih sledbenika, sudija je na njegovom suđenju rekao: „Oni od nas koji imaju neku religiju siti su toga da budu krave muzare za propovednike i sveštenike koji su gladni novca.“

Religija nije jedina koja revnosno apeluje na emocije prilagača a zatim većinu novca stavlja sebi u džep. Nije neobično da neki osnivači fondova zadrže više od 90 posto novčanih priloga koje sakupe.

Da li je, onda, ikakvo čudo što ljudi postaju siti takvih dobrotvornih ustanova? Ipak, šta da rade hrišćani? Jesu li oni obavezni da prilažu organizovanim dobrotvornim ustanovama? Koje smernice daje Biblija da bi zasigurala mudru upotrebu fondova u pomaganju drugima? Koji je najbolji i najpraktičniji način da se drugima pomogne?

Davanje — da i ne

Naravno, biblijski savet je da se bude ljubazan i velikodušan prema onima u potrebi. Od drevnih vremena Božji narod je ohrabrivan da ’bude podašan, velikodušan‘ (1. Timoteju 6:18; Deuteronom 15:7, 10, 11). U stvari, hrišćanima je rečeno u 1. Jovanovoj 3:17: „Ko dakle ima bogatstva ovoga sveta i vidi brata svoga u nevolji i zatvori srce svoje od njega, kako ljubav Božja stoji u njemu?“

Pruži, da; ali budi oprezan! Redovno nas bombarduju dobrotvorne ustanove, religije i godišnje kampanje službe za zajednicu; većina upućuje podstičuće pozive. Međutim, prilikom njihovog odmeravanja dobro je da se setimo biblijske poslovice: „Ludi sve veruje što mu se govori, al’ pametan pazi na svoje korake“ (Poslovice 14:15). Drugim rečima, čuvaj se prihvatanja tvrdnji ili obećanja dobrotvornih ustanova zdravo za gotovo. Kako se sakupljeni novac stvarno koristi? Da li organizacije finansiraju one koje hrišćani treba da podupiru? Jesu li njihove aktivnosti političke, nacionalističke, ili u povezanosti s krivom religijom? Da li je navedena svrha praktična i da li nije u suprotnosti s biblijskim načelima?

Neke dobrotvorne ustanove mogu da učine mnogo dobra za ljude u potrebi. Kad su bili pogođeni prirodnim nepogodama ili katastrofalnom bolešću, mnogo puta su sâmi hrišćani primili pomoć od takvih dobrotvornih ustanova. Druge dobrotvorne ustanove, pak, imaju visoke administrativne troškove, ili visoke troškove za osnivanje fondova, s rezultatom da se samo jedan mali deo sakupljenog novca stvarno upotrebi za oglašavanu svrhu. Na primer, nedavni pregled 117 najvećih neprofitnih organizacija Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i dobrotvorne ustanove, utvrdio je da više od četvrtine njih plaćaju svojim najvišim šefovima godišnju platu od 200 000 dolara ili više. Finansijske kontrole često otkrivaju izdatke za luksuzne stvari i finansiranje raskošnog načina života. Bez obzira na ime dobrotvorne organizacije, bila bi potrebna bujna mašta da se poveruje da bi prilaganje u takve spletke ispunjavalo biblijsku zapovest da pomažemo onima u potrebi.

Uravnoteženo gledište

Iako niko ne želi da rasipa svoj novac — ili još gore, da vidi kako puni džepove ljudi koji služe sami sebi — postoji takođe potreba da se čuvamo od postajanja ciničnim u vezi s tom stvari davanja. Nemoj koristiti neefikasnost ili čak nepoštenje nekih „dobrotvornih ustanova“ kao izgovor da prezrivo gledaš na potrebite osobe ili da ućutkaš osećanja sažaljenja. Poslovice 3:27, 28 savetuju: „Ne odreci dobra onom koji na njih pravo ima, kad mu možeš učiniti. Bližnjem svom ne reci: ’Idi, dođi drugi put, sutra ću ti dati‘, kada imaš čime da ga obraduješ“. (Uporedi 1. Jovanova 3:18.) Ne pretpostavljaj da su sve organizovane dobrotvorne ustanove rasipne ili prevarantske. Ispitaj činjenice, a zatim donesi ličnu odluku da li ćeš priložiti ili ne.

Mnogi više vole da pomažu ličnim, direktnim poklonima pojedincima i porodicama u potrebi. Na taj način, davaoci su sigurni u praktičnu i neposrednu upotrebu njihovih priloga. Ovo takođe pruža priliku za izgradnju i izražavanje dobrote rečima kao i delima. Čak i ako nemaš mnogo da daš materijalno, još uvek možeš imati radost davanja. Sledeći put kad čuješ o stvarnoj potrebi za takvom pomoći, daj šta možeš u duhu 2. Korinćanima 8:12: „Dobra je volja, kad postoji, ugodna prema onome čime može da se raspolaže, a ne prema onome što nema“.

Imaj na umu, takođe, da je ponekad ono što može učiniti najviše dobra nešto drugo a ne novac. Isus je svojim sledbenicima rekao da ’idu, propovedaju i govore: Blizu je kraljevstvo nebesko!... Za badava ste primili, za badava i dajte‘ (Matej 10:7, 8) Slično tome danas, hrišćani razumeju da su vreme, energija, i novac potrošeni u podupiranju svedočenja o Kraljevstvu — koje popravlja živote i daje nadu — dobrotvorno davanje najbolje vrste.

Biblijsko gledište je, dakle, biti ljubazan, velikodušan i praktičan. Ono nas podseća da je materijalna pomoć često potrebna, i da se potreba ne treba ignorisati. U isto vreme ne osećaj se obaveznim da daš bilo kom i svakom ko bi mogao tražiti tvoj novac. Razmotri kako da najbolje upotrebiš novac koji imaš tako da ugodiš Bogu i da pružiš najveću praktičnu pomoć svojoj porodici i tvom bližnjem (1. Timoteju 5:8; Jakov 2:15, 16). Oponašaj Isusa time što ćeš posmatrati i spremno reagovati na potrebe drugih — duhovno i materijalno. Kao što kaže Jevrejima 13:16: „Ne zaboravljajte dobro činiti i davati milostinju, jer to su žrtve koje su Bogu mile.“