Mladi pitaju...

Kako da se suočim sa svojom invalidnošću?

„ONA još uvek može da hoda,“ kaže majka mlade devojke koju ćemo zvati Magi. „Ali njena koordinacija je otkazala, i njen govor je nerazgovetan“. Magi ima polisklerozu i jedna je od milionâ mladih po celom svetu koji pate od fizičkog oštećenja.

Možda si i ti jedan od njih. I bez obzira da li si rođen s invalidnošću ili si je stekao kao posledicu bolesti ili nesreće, a ne treba da zaključiš da je gotovo s tvojim životom. Uz strpljivi napor s tvoje strane, možeš da preduzmeš pozitivne korake da se uspešno suočiš s tvojom situacijom.

Zamka čežnjivog razmišljanja

Naravno, u ljudskoj je prirodi da ne želimo da prihvatimo neprijatnu realnost već da se čežnutljivo nadamo da će oštećenje jednostavno nestati. Apostol Pavle je očigledno patio od neke vrste bolesti koja je uticala na njegov vid. (Uporedi Galatima 6:11.) Ukazujući na svoju prvu posetu hrišćanima u Galatiji, Pavle je rekao: „Znate da vam u slabosti tela prvi put propovedah evanđelje. I ne prezreste me, niti omrzoste zbog nevolja pȕti moje“ (Galatima 4:13, 14). Neki izučavaoci misle da je Pavlova bolest prouzrokovala da iz njegovih očiju curi gnoj ili da je na neki način učinila njegov izgled odbojnim. Ne iznenađuje, onda, što je Pavle „tri puta... Gospoda molio“ da bolest odstupi. Ali ona nije odstupila (2. Korinćanima 12:8, 9). Međutim, uprkos svojoj invalidnosti, on se radovao izvanrednoj karijeri misionara, izučavaoca, i pisca.

I ti možda isto tako moraš da prihvatiš trajnost tvog oštećenja. U knjizi Living With the Disabled, autor Džan Kums (Jan Coombs) piše: „Da bi se pacijent privikao na svoju invalidnost on mora najpre da prizna da je onesposobljen. Mora da nauči da ga njegova ograničenja mogu skučiti i da mu mogu smetati ali da ga ne obezvređuju kao osobu.“ Ako ne postoji osnovana nada za izlečenje, poricanje realnosti tvog stanja poslužiće samo da te potopi u močvaru samooptuživanja, patnje, i razočarenja. S druge strane, „mudrost kod smernih se nađe,“ kaže Biblija u Poslovicama 11:2, a skromna osoba zna i prihvata svoja ograničenja. To ne znači postati pustinjak ili zadovoljiti se jednoličnim životom bez radosti. Umesto toga, skromnost iziskuje pošteno procenjivanje tvoje situacije i postavljanje realističkih ciljeva.

Deluj sa spoznanjem

Takođe ti je potrebno tačno spoznanje prirode tvoje invalidnosti. ’Svaki pametan  čovek radi s razumom,‘ kažu Priče Solomunove 13:16 (DK). (Uporedi Poslovice 10:14.) To može da znači čitanje neke medicinske literature ili postavljanje specifičnih pitanja tvojem doktoru i drugim zdravstvenim stručnjacima koji te leče. Lično obrazovanje u ovom pogledu može da te oslobodi od bilo kakvog pogrešnog shvatanja koje bi te moglo sprečavati da dostigneš svoje mogućnosti.

Održavanje koraka s medicinskim naprecima i tretmanima koji bi mogli da poprave tvoju situaciju takođe može da pomogne. Na primer, razvijeni su veštački udovi (proteze) od lakih materijala koji omogućavaju veću udobnost i elastičnost pokreta. Zaista, časopis Time izveštava o „eksploziji“ pomoćnih sprava za osobe s invalidnošću. Možda su takvi proizvodi lokalno dostupni i u okviru budžeta tvoje porodice.

Uobičajenije sprave, kao što su slušni aparati, štapovi, štake i sprave koje se pričvršćuju da bi poduprle neki slab ud takođe mogu biti sasvim korisne. Međutim, neki mladi se možda osećaju suviše smeteno i nelagodno da bi koristili takva pomagala. Ali kralj Solomon je mudro primetio: „Kad se zatupi gvožđe i oštrice mu se ne naoštre, tada treba dvaput više snage“ (Propovednik 10:10). Ti bi se slično mogao iscrpsti — ili kočiti sebe od prijatnih aktivnosti — ako bi propustio da dobro upotrebiš sprave koje mogu da ti pomognu. Zašto dozvoliti ponosu da ti stvori tegobniji život nego što on mora da bude? Solomon je zaključio govoreći: „Mudrost može bolje opraviti“.

Da, to je za tvoju korist da upotrebljavaš nešto što će ti pomoći da bolje hodaš, vidiš, ili čuješ. Istina, to može zahtevati znatno vežbanje i strpljenje da ovladaš upotrebom štake, proteze, ili slušnog aparata. I ove sprave ne mogu obavezno mnogo učiniti da poboljšaju tvoj izgled. Ali razmisli o slobodi koju ti mogu pružiti i prilikama koje mogu otvoriti! Jedna onesposobljena afrička devojka po imenu Džej živela je životom usamljenika, usuđujući se da izađe van malog prostora ograđenog zgradama gde je živela, samo jednom u njenih 18 godina. Nakon što je studirala Bibliju s Jehovinim svedocima, ona je počela da posećuje hrišćanske sastanke. To je od nje zahtevalo da „pešači“ nekoliko blokova, potežući se napred svojim rukama, vukući svoje telo za sobom. Kad je jedna Svedokinja iz Evrope saznala za Džejinu nepriliku, poslala joj je invalidska kolica na tri točka. Išla su na lančani pogon kojim je Džej mogla da upravlja svojim rukama. Izgleda čarobno? Jedva. Ali joj je ovaj naizgled nezgrapan način prevoza omogućio da ide na sastanke i da učestvuje u delu propovedanja od vrata do vrata.

Prihvati izazove!

Čuvaj se, uz sve to, razvijanja negativnog mentalnog stava. Mudri kralj Solomon je rekao: „Ko pazi na vetar neće sejati, a ko na oblake gleda neće žeti“ (Propovednik 11:4). Da li dozvoljavaš da te strah ili nesigurnost zaustavi od činjenja stvari koje želiš i koje treba da radiš? Razmisli o Mojsiju. Kada ga je Bog izabrao da oslobodi Izraelce iz ropstva u Egiptu, Mojsije je pokušao da se izvuče na temelju toga što je imao govornu manu. ’Neobrezanih sam usana‘, rekao je Mojsije moguće ukazujući na neku deformaciju koja je prigušila njegov govor (Izlazak 6:12, DK). Ali Mojsije je sebe potcenjivao. S vremenom, on se pokazao da je sposoban da tečno govori — obraćajući se celoj naciji Izrael (Deuteronom 1:1).

Nemoj da napraviš istu grešku potcenjivanja sebe. Navali i prihvati izazove! Mlada Beki na primer, ima neke poteškoće s govorom zbog povreda što je zadobila u jednoj nesreći koja se dogodila kad je imala pet godina. Ali njeni roditelji joj nisu dozvolili da se preda. Naprotiv, upisali su je u Teokratsku školu propovedanja koju Jehovini svedoci održavaju u Dvorani Kraljevstva. Sa sedam godina, Beki je držala kratke govore pred publikom. Ona se priseća: „Držanje govorâ je pomoglo. Motivisalo me je da više radim na svom govoru.“  Beki je takođe bila ohrabrena da ima puni udeo u delu propovedanja od kuće do kuće. „Ponekad mislim da ljudi stvarno ne vole da čuju kako govorim; Brinem se oko toga šta oni misle. Ali onda kažem sebi: ’Ovo radim za Jehovu‘, i molim ga da mi pomogne da to prebrodim.“ Danas, Beki služi kao punovremeni evanđelizator.

Krejg sada odrastao čovek, pati od cerebralne paralize. On takođe odbija da dozvoli da ga njegova invalidnost spreči da bude vredan član hrišćanske skupštine. On kaže: „Oslanjam se na Jehovu, i on mi dopušta da uživam mnoge od njegovih blagoslova. Bio sam u stanju da služim kao pomoćni pionir [evanđelizator] pet puta. Držim biblijska izlaganja u Teokratskoj školi propovedanja, i u stanju sam da vodim skupštinsku blagajnu.“

Takođe postoji „vreme smeha“, i uz izvesno vežbanje, čak možeš biti u stanju da se raduješ nekim zabavnim aktivnostima kojima se raduju drugi mladi (Propovednik 3:4). Beki priznaje: „Ne mogu učestvovati u sportovima kao što je odbojka jer su moji refleksi tako slabi. Ali mogu da trčim. A nedugo posle nesreće, moja mama me je ohrabrila da naučim da vozim bicikl. Ona me je uvek ohrabrivala da pokušam nove stvari.“

Nemoj se boriti sam

Suočavanje s fizičkom invalidnošću nije lako. Apostol Pavle je svoje oštećenje nazvao ’trnom u telu‘ (2. Korinćanima 12:7, Čarnić). Na sreću, ne moraš se sam suočiti s problemima. Sarni mlada žena s deformacijom kuka, kaže: „Nalazim da je za mene od neprocenjive vrednosti da imam pravo hrišćansko druženje i ljubaznu podršku porodice i prijatelja u skupštini.“ Da, nemoj se izolovati (Poslovice 18:1). Do mere koja je moguća, ’budi bogat u delu Gospodnjem‘ (1. Korinćanima 15:58). Sarni opisuje korist: „Aktivnost na poslovima Kraljevstva pomaže mi da imam ispravno gledište na moje probleme.“ Beki primećuje: „Imaš priliku da razgovoraš s ljudima kojima je zaista gore nego tebi jer nemaju nadu za budućnost. To mi pomaže da ne mislim na svoje probleme.“

Iznad svega, traži podršku od Jehove Boga. On razume tvoje potrebe i tvoja osećanja i čak te može opremiti „moćnom silom [„koja je iznad onog što je normalno“, NW]“ da ti pomogne da se boriš (2. Korinćanima 4:7). Možda ćeš s vremenom imati optimističko gledište onesposobljenog hrišćanskog mladića po imenu Terens. U svojoj devetoj godini, Terens je izgubio svoj vid ali ne dozvoljava da ga to nadvlada, govoreći: „Moje slepilo nije hendikep; ono je samo neprijatnost.“

[Fusnota]

[Slika na 18. strani]

Saznaj sve što možeš o svojoj invalidnosti