Šta kaže Biblija

Da li treba da dozvolite da vam vaša savest bude vodič?

DOK idete niz prometnu ulicu, prolazite pored jedne elegantno obučene žene koja nesvesno ispušta smotuljak para. Kako se saginjete da ga podignete, vidite je kako žustro ulazi u jedan automobil. Šta ćete učiniti? Vikati za njom ili brzo strpati novčanice u svoj džep?

Odgovor zavisi od vaše savesti. Šta bi vam ona rekla da uradite? Što je još važnije, možete li da verujete onome što vam ona kaže? Možete li s pouzdanjem dopustiti da ona bude vaš vodič?

Šta je savest

Savest se opisuje kao jedan prirodan osećaj za ono što je ispravno i neispravno, pravedno i nepravedno, moralno i nemoralno. Biblija objašnjava delovanje savesti u Rimljanima 2:14, 15: „Kad paganci, koji nemaju zakona, sami od sebe čine što je po zakonu, oni, ne imajući zakona, sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je delo zakona zapisano u srcima njihovim, a svedoci su im za to savest i misli kojima se sami okrivljuju ili pravdaju.“ Prema tome, vaša savest je oblikovana da vas osposobi da procenjujete situacije, pravite ispravne izbore, i prosuđujete sebe u vezi s izborima koje pravite. Ali možete li joj verovati?

To zavisi. Na kraju krajeva, postoji obilje dokaza koji pokazuju da savest u zabludi može da navede čoveka na neispravno ponašanje. Činjenica da nečija savest dozvoljava određeno ponašanje nije nikakva garancija da će ga Bog oprostiti. Na primer, pre nego što je postao hrišćanin, Savle Taršanin je predvodio u proganjanju hrišćana. On je čak odobrio i bio saučesnik u ubistvu hrišćanskog mučenika Stefana. U svemu tome, njegova savest ga nije osudila (Dela apostola 7:58, 59; Galatima 1:13, 14; 1. Timoteju 1:12-16).

U nacističkoj Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, mnogi SS vojnici rekli su da su samo sledili naređenja kad su mučili i ubijali milione ljudi u Hitlerovim koncentracionim logorima. Njihova savest im je dozvolila da to rade. Ali svetski sud — da i ne govorimo o Božjem sudu — nije prešao preko tih njihovih dela. Oni su pravedno osuđeni.

Zašto ne radi kako treba?

Zašto nešto što je stvorio Bog ne radi kako treba? Biblija to objašnjava. Zbog čovekovog pada u greh kroz Adamovu neposlušnost, za greh se kaže da „caruje“, primoravajući ljude da se pokoravaju njegovim željama (Rimljanima 5:12; 6:12). Čovekova  savest, koja je prvobitno bila savršena, postala je izopačena; pokretačka sila greha sad se nadmeće s njom (Rimljanima 7:18-20). To izaziva nama tako poznati sukob: „Nalazim dakle u sebi ovaj zakon: Kad hoću da činim dobro, zlo je pri meni... vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim“ (Rimljanima 7:21-23).

Uz ovu nasleđenu slabost, na našu savest takođe utiču i spoljne pobude. Na primer, pritisak vršnjaka očigledno je iskrivio ili ugušio savest ranije spomenutih nacističkih SS vojnika. (Uporedi Poslovice 29:25.) Nadalje, hranjenje uma nezdravim stvarima, kao što su nemoral i nasilje na TV-u i u filmovima i knjigama, slično utiče. Ako smo redovno izloženi takvim stvarima, one nam konačno neće izgledati toliko loše, i naša će savest biti oslabljena. Drugačije rečeno, ’zla društva kvare dobre običaje‘ (1. Korinćanima 15:33).

Ukoliko je osoba poučena da poznaje i poštuje Božje zakone, njena savest će očigledno biti pouzdaniji vodič nego ako nije tako poučena. Ipak, čak i osoba s razumevanjem i dubokim cenjenjem Božjih puteva može još uvek povremeno utvrditi da zbog nasleđenog greha i nesavršenosti, i možda spoljnih uticaja, njegova savest nije pouzdani vodič.

Šta možemo da uradimo?

Može li se savest menjati, može li se učiniti osetljivijom na pravedna načela? Da. Pavle je savetovao hrišćane da su mogli ’kroz upotrebu uvežbati svoje moći zapažanja za razlikovanje i ispravnog i neispravnog‘ (Jevrejima 5:11-14, NW). Takva upotreba i vežba uključuje proučavanje Biblije, pridajući posebnu pažnju savršenom uzoru koji nam je ostavio Isus Hrist (1. Petrova 2:21, 22). Prema tome, kako upotrebljavamo naše moći zapažanja prilikom donošenja odluka, naša savest će nas sve više i više odvraćati od neispravnih misli i dela i poticati nas da radimo ono što je časno i ispravno.

Čak i tada, mi nikada ne smemo postati samoopravdani ili da kažemo da ako nešto „ne uznemirava moju savest“, da je sve u redu. Pravilna i pouzdana upotreba savesti kod nesavršenih ljudi može da se ilustruje opreznim radnjama pouzdanog vozača. Kad vozač želi da promeni traku, on najpre instiktivno baci letimičan pogled na retrovizor. Ako vidi kola, on zna da nije bezbedno da pređe u drugu traku. Međutim, čak i ako ništa ne vidi, smotren vozač razume da postoji određeni mrtvi ugao — ne može se uvek sve videti oslanjajući se samo na ogledalo. Zato, on ne gleda samo u ogledalo. On okreće svoju glavu da bi pogledao, uveravajući se da je traka čista pre nego što se prestroji. Ista je stvar i sa savešću. Ako vas upozorava, obratite pažnju na nju! Ali čak i ako ne digne uzbunu u prvi mah, budite kao mudri automobilista — napravite daljnju proveru da biste se uverili da nema opasnosti.

Ispitajte vaše razmišljanje da biste uvideli da li je u skladu s Božjim razmišljanjem. Upotrebite njegovu Reč kao sredstvo kroz koje ćete proceniti vašu savest. Poslovice 3:5, 6 mudro kažu: ’Svim se srcem svojim uzdaj na [Jehovu], a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti.‘

Dakle mudro je da poslušate vašu savest. Ali je još mudrije da sve što radimo uporedimo s Božjom voljom kako je ona otkrivena u njegovoj Reči. Tek tada možemo da kažemo sa sigurnošću: ’Nadamo se da imamo dobru savest‘ (Jevrejima 13:18; 2. Korinćanima 1:12).

[Slika na 28. strani]

„Obraćenje sv. Pavla“

[Izvor]

Karavađova slika: Scala/Art Resource, N.Y.