Šta se dešava s moralom?

VLADINI službenici. Politički kandidati. Religiozne vođe. Očekujemo da ljudi s takvim ugledom budu uzori u ponašanju. Ipak, u skorašnje vreme, ljudi iz ovih redova služe kao vodeći učesnici u seriji šokantnih skandala. Njihovo rđavo ponašanje obuhvata celu skalu poroka — od preljube i bestidnog laganja do podlih finansijskih poslova i pronevere.

Knjiga The Death of Ethics in America jadikuje: „Dok je narod preokupiran smrtonosnom bolešću... sindromom stečene imunodeficijencije, izgleda da druga vrsta side [sindrom stečene integriteto-deficijencije] postaje epidemijska. Ipak ona još nije izazvala slično hitne pozive za izlečenje“ (naglašeno od nas). Časopis Time tvrdi da se Sjedinjene Američke Države „valjaju u moralnoj baruštini“.

Teško da je moralna baruština ograničena na Sjedinjene Američke Države. U poslednje vreme Grčka, Izrael, Indija, Indonezija, Japan, Kina, Nemačka i Francuska takođe su uzdrmane skandalima koji uključuju prominentne ljude. I ne treba da se iznenadimo što neetičko ponašanje društvenih vođa samo odražava neetičko ponašanje celokupne javnosti. Tajlandski premijer je pokvarenost u svojoj zemlji nazvao „kancerogenom“. Dodao je da celo društvo pati od oboljenja ukorenjenog u pohlepi i iskrivljenim društvenim vrednostima.

Ljudi se s pravom pitaju: ’Šta stoji iza ovog globalnog moralnog zastranjivanja? Što je još važnije, kuda sve to vodi?‘

Kad ’krađa nije krađa‘

U Kolumbusu, Ohajo, u SAD, zadnja vrata blindiranog kamioneta naglo su se otvorila, i dve vreće para ispale su napolje. Kako je procenjenih dva miliona dolara odlepršalo na vetru i prekrilo autoput, desetine vozača je jurnulo iz svojih kola da napune svoje džepove i tašne novčanicama. Koristeći CB radio neki vozači su pozvali i druge da im se pridruže u grabežu.

Zvanične molbe i 10-postotna nagrada koja je ponuđena za vraćanje ma koje sume novca bile su praktično ignorisane. Većina je izabrala da odigra igru „ko nađe, njegovo je“. Samo je jedan delić novca uopšte dobijen natrag. Jedan čovek je čak opravdavao pljačku govoreći da je novac „poklon od Boga“. Pored svega toga, slučajevi slični ovom nisu usamljeni. Prolaznici su pokazali sličnu pohlepu kada se novac rasuo iz blindiranih automobila u San Francisku, u Kaliforniji, i u Torontu, u Kanadi.

Stvar da obično pošteni i čestiti ljudi tako lako padaju u lopovluk ima uznemiravajuće implikacije. U najmanju ruku, to pokazuje koliko su izvitopereni popularni koncepti morala. Tomas Pog (Thomas Pogge), docent filozofije na univerzitetu Kolumbija u Njujorku, obrazlaže da dok većina ljudi smatra da je nemoralno krasti od pojedinca, krađu od institucije shvataju nekako daleko manje vrednu prekora.

Pravila ponašanja u seksu prepuštena slučaju

Izvitopereno moralno gledište vidljivo je i na seksualnom frontu. Nedavno istraživanje je pokazalo da su ljudi iznenađujuće tolerantni prema političkim kandidatima koji se upuštaju u preljubu. Jedan pisac nagoveštava da bi takvi  birači mogli oklevati da osude preljubu zbog toga što „su i sami toliko zauzeti isprobavajući je“.

Zaista, skorašnje statistike otkrivaju da je 31 posto od svih osoba u braku u Sjedinjenim Američkim Državama imalo ili trenutno ima neku vanbračnu aferu. Većina Amerikanaca, 62 posto, „misli da nije ništa moralno pogrešno“ ako se tako čini. Gledišta prema predbračnom seksu jednako su popustljiva. Istraživanje iz 1969. pokazalo je da 68 posto javnosti SAD tada nije odobravalo predbračni seks. Danas ga ne odobrava samo 36 posto. U 1960-tim, otprilike polovina anketiranih žena bile su device na dan svog venčanja. Danas su to samo 20 posto.

Šta je etički?

Moralno zastranjenje takođe je očigledno i u poslovnom sektoru. Pre dve decenije, samo je 39 posto anketiranih brucoša s koledža mislilo da je „finansijski uspeh važan ili bitan“. Do 1989. broj se praktično udvostručio. Jasno je, zarađivanje novca dominira razmišljanjima mnogih mladih ljudi — s alarmantnim moralnim posledicama.

Kad je anketirano 1 093 srednjoškolaca završne godine, 59 posto je izjavilo da bi bili spremni da pristanu na neki nezakonit posao vredan deset miliona dolara — čak i uz rizik od šest meseci uslovne kazne! Nadalje, 67 posto je reklo da bi iskoristili poslovni konto za troškove; 66 posto je reklo da bi lagali radi postizanja poslovnog cilja. Ipak, mladi samo odgovaraju na etički trend koji su uveli njihovi stariji. Kad se od 671 poslovnog menadžera zatražilo njihovo gledište prema poslovnoj etici, skoro ih je četvrtina tvrdila da etika može da ometa njihovo traganje za uspešnom karijerom. Više od polovine ih je priznalo da su iskrivljavali pravila kako bi se probili.

U pokušaju da zadrže ovaj uznemirujući trend, neki koledži pružaju kurseve o etici. Ali mnogi su skeptični u vezi s efikasnošću takvih napora. „Ja jednostavno ne vidim kako će etički razredi pomoći“, izjavio je jedan istaknuti kanadski biznismen. „Učenici sa zdravim merilima neće mnogo toga novog naučiti, a učenici koji od početka nemaju čestitosti, mogu samo da iskoriste uvide koje stiču kako bi pronašli neki drugi način bavljenja nemoralnim delima koja će ionako počiniti“.

Slično tome, mnoga preduzeća donela su službene propise o etici. Međutim, eksperti tvrde da su takvi propisi samo puka obmana i retko im se pridaje veća pažnja — osim u posledicama pogubnog skandala. Ironično je što je nedavno ispitivanje otkrilo da su firme s pisanim propisima o etici češće optuživane za neetičko ponašanje nego firme bez njih!

Da, na svim frontovima moralnost je očigledno prepuštena slučaju, i izgleda da niko ne zna kuda ona srlja. Jedan komercijalni direktor kaže: „Orijentiri koji su nam pokazivali razliku između ispravnog i neispravnog, ne postoje više. Oni su postepeno uništeni“. Zašto su takvi moralni orijentiri nestali? Šta ih zamenjuje? Sledeći članci istražiće ova pitanja.