Šta kaže Biblija

Da li je „Novi zavet“ antisemitski?

JEDNOM je jedan američki evanđelista izjavio: „Institucionalne crkve greše kroz veliki deo svoje istorije i za mnogo toga ima da odgovaraju na Sudu, a naročito za antisemitizam koji su praktikovale protiv jevrejskog naroda.“

Zašto antisemitizam ima tako dugu i ružnu istoriju, koja istrajava čak i u 20. veku? Neki okrivljuju Hrišćanska grčka pisma, takozvani Novi zavet. Na primer, Krister Stendal (Krister Stendahl), dekan Hardvardske bogoslovije, tvrdio je: „Da... su novozavetna kazivanja funkcionisala kao ’božansko‘ odobrenje za mržnju prema Jevrejima dobro je poznata i opšte prihvaćena činjenica.“ Iako ona možda jeste opšte prihvaćena, da li je ona zaista istinita?

Ko je okrivljen za Isusovu smrt?

Jedan pasus koji se često navodi kao dokaz „novozavetnog“ antisemitizma jeste Matej 27:15-25. Tamo nam se kaže da je jevrejska svetina zahtevala da rimski guverner Pontije Pilat preda Isusa da se razapne, vičući čak: „Krv njegova na nas i na decu našu!“ Da li je „Novi zavet“ tu naučavao da su svi Jevreji iz prvog veka odgovorni za Isusovu smrt i da Jevreji treba zauvek da budu znani kao ubice Hrista?

Pre svega, kako je većina Jevreja reagovala na Isusa tokom njegove službe?  „Novi zavet“ otkriva da je Isus bio izuzetno popularan među jevrejskim masama, posebno u Galileji, gde je sproveo većinu svoje službe (Jovan 7:31; 8:30; 10:42; 11:45). Samo pet dana pre njegovog hapšenja i pogubljenja, jevrejska masa mu je kao Mesiji izrazila dobrodošlicu u Jerusalimu (Matej 21:6-11).

Ko je, onda, želeo da ubije Isusa? „Novi zavet“ beleži da je Isus bio neomiljen kod glavara svešteničkih i mnogih od fariseja i sadukeja jer je razotkrivao njihovo licemerstvo (Matej 21:33-46, DK; 23:1-36). a Prvosveštenik Kajafa bio je jedan od glavnih Isusovih protivnika. Bez sumnje on je pretrpeo lični ekonomski gubitak kad je Isus izagnao menjače novca iz hrama (Marko 11:15-18). Uz to, Kajafa se bojao da će Isusova popularnost među jevrejskim masama konačno voditi do rimske intervencije i do njegovog ličnog gubitka vlasti (Jovan 11:45-53). Dakle, glavari sveštenički i druge religiozne vođe su planirali Isusovu smrt i predali ga rimskom sudu na pogubljenje (Matej 27:1, 2; Marko 15:1; Luka 22:66–23:1). Kako je ironično da je Isusova popularnost među jevrejskim masama vodila do njegove smrti!

S obzirom na Isusovu popularnost, kako je jevrejska svetina mogla da vičući traži njegovu smrt? Pošto su većina Isusovih pristalica bili Galilejci, moguće je da je svetina koja ga je želela mrtvog bila sastavljena uglavnom od Judejaca. Galilejci su naginjali da budu srdačni, ponizni, i jednostavni po prirodi, dok su Judejci naginjali da budu nadmeni, bogati i visoko obrazovani, naročito u Jerusalimu. Značajno je to što Matej otkriva da su masu huškali „glavari sveštenički i starješine“ (Matej 27:20, DK). Koju su laž mogli da kažu svetini da bi je izazvali na takav način? Da li je to bila laž koju su oni ranije izneli na Isusovom suđenju i koja je ponovljena tokom Isusovog pogubljenja, naime, da je Isus rekao da će uništiti hram? (Marko 14:57, 58; 15:29). b

Zajednička odgovornost

Ako ova jevrejska svetina nije bila ceo jevrejski narod, zašto je apostol Petar, kada je govorio mnoštvu Jevreja koje se 50 dana kasnije sakupilo u Jerusalimu radi Praznika nedelja, rekao: „[Vi] preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste [Isusa]“? (Dela apostola 2:22, 23). Zasigurno je Petar znao da većina od njih ima malo veze s događajima koji su vodili do Isusovog pogubljenja. Šta je, dakle, Petar mislio?

Prema Pismu, jedno neiskupljeno ubistvo pripisivalo je krivicu ne samo ubici već takođe i zajednici koja je propustila da ga izvede pred sudije (Deuteronom 21:1-9). Na primer, čitavo Benijaminovo pleme jednom je bilo osuđeno kao krivo za krv zbog propusta da kazne grupu ubica iz njihove sredine. Iako velika većina iz plemena nije bila direktno uključena u ubistvo, tolerisanjem ovog zločina, oni su ga oprostili i zbog toga su nosili meru odgovornosti (Sudije 20:8-48). Stvarno, kaže se da „ćutanje znači odobravanje“.

Na sličan način, jevrejska nacija iz prvog veka se pomirila sa zločinom njihovih vođa krivih za krv. Tolerisanjem ubilačkih akcija svešteničkih glavara i fariseja čitava nacija je delila odgovornost. Bez sumnje je zbog toga Petar  pozvao svoje jevrejsko slušateljstvo da pokaže pokajanje. c

Kakve su bile posledice takvog odbijanja Isusa kao Mesije? Isus je rekao gradu Jerusalimu: ’Eto vam se pusta ostavlja kuća vaša [hram]!‘ (Matej 23:37, 38). Da, Bog je povukao svoju zaštitu, i rimske vojske su zatim razorile Jerusalim s njegovim hramom. Kao što bi porodica nekog čoveka osetila posledice ako bi on proćerdao svu svoju imovinu, gubitak božanske zaštite osetili su ne samo oni koji su vikali za Isusovu smrt već isto tako i njihove porodice. U ovom smislu Isusova krv je došla na njih i na njihovu decu (Matej 27:25).

Međutim, u „Novom zavetu“ ništa ne tvrdi da će buduće generacije Jevreja nositi specijalnu krivicu za Isusovu smrt. Nasuprot tome, zbog svoje ljubavi za njihovog praoca Avrahama, Bog je pokazao specijalan obzir prema Jevrejima, pružajući im prvu mogućnost da postanu hrišćani (Dela apostola 3:25, 26; 13:46; Rimljanima 1:16; 11:28). Kada se ova mogućnost konačno proširila na nejevreje, Bog je prekinuo da sa bilo kojom osobom postupa na temelju nacionalnog porekla. Petar je rekao: ’Zaista vidim da Bog nema ličnih obzira, nego u svakome narodu koji se god boji njega i pravedno postupa, mio je njemu‘ (Dela apostola 10:34, 35). Kasnije je apostol Pavle pisao: „Nema tu nikakve razlike između Judejina i Grka“ (Rimljanima 10:12). Jevreji su tada imali isti status pred Bogom kao i nejevreji, i to je još i danas istina. (Uporedi Ezekjel 18:20.)

Otkud antisemitizam u hrišćanskom svetu?

Prema tome može se videti da „Novi zavet“ nije antisemitski. Umesto toga, „Novi zavet“ beleži učenja čoveka koji je živeo i umro kao Jevrej i koji je poučavao svoje jevrejske sledbenike da poštuju ideale Mojsijevog zakona (Matej 5:17-19). Ali ako ne treba okriviti „Novi zavet“, zašto postoji tako uporan antisemitizam u hrišćanskom svetu?

Sâmo hrišćanstvo ne treba kriviti. Na način sličan onom lažnih hrišćana u vreme Jude koji su ’milost Boga našega pretvarali u razuzdanost‘, tobožnji hrišćani kroz celu istoriju vuku Hristovo ime u kaljugu netrpeljivosti i predrasuda (Juda 4). Dakle, antisemitizam u hrišćanskom svetu postoji usled sebičnih predrasuda ljudi koji su hrišćani samo po imenu.

Interesantno je da je sâm Isus prorekao da će neki tvrditi da su činili svakojaka moćna dela u njegovo ime ali da će u stvari biti ’oni koji nepravdu čine‘ — oni nisu nikakvi njegovi prijatelji! (Matej 7:21-23). Mnogi od njih su pokušali da iskoriste „Novi zavet“ kao opravdanje za njihove mržnje i predrasude, ali ljudi koji razmišljaju mogu prozreti to neiskreno pretvaranje.

Lažni hrišćani će morati da daju odgovor Bogu za svoj antisemitizam. Ali baš kao što postojanje falsifikovanog novca ne pobija postojanje stvarnog novca, postojanje imitacije hrišćana ni na koji način ne oslabljuje činjenicu da postoje, zaista, istinski hrišćani, ljudi koji su poznati po svojoj ljubavi, a ne po svojim predrasudama. Zašto se ne biste upoznali s takvim ljudima u Dvorani Kraljevstva kod Jehovinih svedoka u vašoj blizini.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Antisemitizam u hrišćanskom svetu praktikuju ljudi koji su hrišćani samo po imenu

[Slika na 11. strani]

Ni Isus a ni njegovi učenici nisu unapređivali antisemitizam