Mladi pitaju...

Kako da prestanem da toliko sanjarim?

„IMAM jedan ozbiljan problem“, priznao je mladić po imenu Džonatan. „Ja sanjarim na poslu, kada šetam, pre nego što odem u krevet, i čak u Dvorani Kraljevstva. Obično je to nešto u vezi s devojkama, seksom, ili o tome da sam neka popularna zvezda ili heroj“.

Sanjarenje je uobičajeno među ljudima, mladim i starim. To može da bude normalna, zdrava aktivnost kad se umereno praktikuje. Međutim, previše čak i neke dobre stvari može da naškodi. (Uporedi Poslovice 25:16.) To je naročito slučaj ako su sanjarenja neispravne vrste.

Na primer, pretpostavi da ponekad maštaš kako si ti svoj omiljen pevač ili pevačica. U početku možeš provesti samo nekoliko trenutaka svakog dana zamišljajući sebe na pozornici kako primaš hvalu od mase. Ali kako nedelje prolaze, počinješ da provodiš sve više i više vremena u tvom zamišljenom svetu koncerata, intervjua, snimanjâ. Fantazija ti pričinjava takvo zadovoljstvo, i ti je ne možeš prekinuti.

’Pa, šta fali uobražavanju?‘ pitaš. Jedna stvar jeste to što eksperti kažu da opsesivni sanjači često „ne mogu... da se dobro snađu u stvarnom svetu“ (The Parents’ Guide to Teenagers). Življenje u svetu snova ometa proces odrastanja; ti se držiš obeležja deteta, umesto da ih napuštaš (1. Korinćanima 13:11). Razvijaš romantične, pre nego realistične poglede na život. Umesto da razvijaš svoje „moći zapažanja“ kroz rešavanje nekog problema, ti ih gušiš povlačenjem u svet fantazije (Jevrejima 5:14, NW). Tako sanjarenje preuzima kontrolu nad tvojim životom, a na štetu odnosa u stvarnom životu i prioriteta.

Knjiga Daydreaming, od dr Erika Klingera (Eric Klinger), ukazuje na ono što može biti najveća opasnost, naime da „razmišljanje o nečemu što želiš ali ne bi trebalo da imaš može ti otežati da se odupreš da težiš za tim“. Biblija to ovako objašnjava: „Svakoga iskušava njegova žudnja, kad ga ona vuče i mami“ (Jakov 1:14). Misao prethodi delu. I iako nije verovatno da ćeš postati rok zvezda privržena drogi samo zato što ponekad sanjariš o tome da si slavan muzičar, ti bi mogao da neguješ nezdrav apetit za ’putene žudnje, žudnje očiju‘ (1. Jovanova 2:16).

Raspršivanje mehurića

Onda, kako možeš da se oslobodiš stiska te fantazije? Pre svega, može biti korisno da se upitaš zašto te ta fantazija toliko privlači. a Da li zato što  želiš da se drugima dopadneš? Nalaziš li zadovoljstvo u maštanju da poseduješ lepotu ili talenat koji je tu poznatu osobu učinio popularnom? Ili možda jednostavno zavidiš na naizgledno bezbrižnom načinu života osobe. Jedan stručnjak za mentalno zdravlje primetio je u vezi s popularnom pevačicom Madonom: „U umovima obožavalaca ona je oslobođena od briga oko novca, škole, usamljenosti.“ Neki zbog toga mogu maštati o tome da budu kao ona.

Međutim, doza realnosti može mnogo učiniti da rasprši mehuriće jedne takve fantazije. Primeni načelo iz Filipljana 4:8, gde nam se nalaže da razmišljamo o stvarima koje su istinite i vredne hvale. Da li je stvarno istina da poznate osobe uživaju u bezbrižnim životima? Da li je njihov moral obično hvale vredan? U stvari, buran život mnoge od njih ostavlja fizički i emocionalno slomljenim. Uprkos bogatstvu, mnoge poznate osobe muče finansijski jadi. Malo njih uživa u stabilnim brakovima. Želiš li ti svim srcem da živiš jednim takvim životom?

Svakako, potpuno je prirodno želeti da nas drugi vole i da nam se dive. Šesnaestogodišnjoj Oliviji se uvek iznova vraća sanjarenje u kome ona sebe zamišlja kao „nekog izuzetnog koga svako voli“. Ali sanjarenje — bez obzira koliko je živopisno ili realistično — ne može stvarno zadovoljiti te želje ništa više nego što ti sanjarenje o jedenju može napuniti stomak (Isaija 29:8). Osim toga, Biblija upozorava: „Ko pazi na vetar neće sejati“ (Propovednik 11:4). Dakle umesto da sanjariš o tome da budeš voljen ili voljena, radi na tome da postaneš dopadljiva osoba. (Vidi članak „Mladi pitaju... Kako mogu da postignem da me drugi zavole?“ u izdanju od 8. aprila 1989.)

Seksualne fantazije

Tokom svojih tinejdžerskih godina, Alan (nije njegovo pravo ime) imao je sanjarenja drugačije vrste. On je „naučio da priziva erotske misli“ i provodio bi mnogo vremena čineći to. Kasnije, on je posvetio svoj život Bogu kao hrišćanin. „To nije promenilo ništa“, priznaje Alan. „Sanjarenje o seksu za mene je i dalje bio način života.“

 Da li i tebe na sličan način uznemiravaju seksualno pokretačka sanjarenja? b To ne mora biti nenormalno ako si u ’cvetu mladosti‘, kada su seksualne želje jake (1. Korinćanima 7:36, NW). Ipak, ti sebi nanosiš štetu ako hotimično gajiš misli o seksu. Biblija kaže u Kološanima 3:5, (Dimitrije Stefanović): „Pomorite, dakle, ude svoje koji su na zemlji za zemaljsko: blud, nečistotu, strast.“ Razmišljanje o seksualnim fantazijama pojačava neispravne želje. To može voditi do masturbacije — ili do stvarnog seksualnog nemorala.

Kako možeš da ’isključiš‘ nemoralne fantazije? Alan se priseća: „Odlučio sam se za pristup ili-ili. Ne mogu se koncentrisati na seks sve dok se god koncentrišem na nešto drugo.“ Na taj način Alan se naučio samodisciplini (1. Korinćanima 9:27). Meditirao je o zdravim stvarima i naučio da odmah izbaci iz glave bilo kakve nemoralne misli (Psalam 77:12). „To je imalo efekta!“ priseća se Alan.

Zanimljivo je da istraživači utvrđuju da mi najviše sanjarimo kad malo imamo posla. Prema tome imati obilje posla, naročito „u delu Gospodnjemu“, jeste još jedan način da sprečimo loše misli da se ukorene (1. Korinćanima 15:58).

Čuvaj svoje razmišljanje od zastranjivanja

Za mnoge mlade problem je, ne toliko u sadržaju njihovih sanjarenja, već u načinu na koji ona upadaju u školske zadatke i učenje. „Ne mogu da se koncentrišem“, žali se šesnaestogodišnja Karin. „Nikad ne mogu da zadržim svoje razmišljanje na jednoj stvari.“ Kako možeš da obratiš pažnju onome što slušaš? (Uporedi Marko 4:24.) Neki istraživači veruju da može biti od pomoći ako jednostavno postaneš svestan toga koliko ti sanjariš. Možda bi mogao samo da na parčetu papira zabeležiš svaki put kad se zatekneš da si utonuo u sanjarenje u razredu. Kad su to učenici u jednom istraživanju uradili, sanjarenje je značajno opalo.

Takođe pokušaj da neguješ interes za ono što učiš. Ako si zaključio da je matematika dosadna ili da je istorija glupa, neće ti biti lako da se koncentrišeš. Međutim, tvoje učenje će biti mnogo interesantnije ako se podsetiš na to kako ti te informacije mogu koristiti. U krajnjoj liniji, učenje ti može pomoći da razviješ „sposobnost razmišljanja“ (Poslovice 1:4, NW). Isto tako možeš da naučiš važne veštine. Matematika će ti, na primer, dobro poslužiti na svetovnom poslu, u upravljanju domaćinstvom, i u obavljanju određenih hrišćanskih odgovornosti. Poznavanje istorije može ti pomoći da razumeš ljude i tekuće događaje. Četrnaestogodišnji Danijel, jedan od Jehovinih svedoka, kaže: „Uvek pokušavam da uočim kako se moj domaći odnosi na Bibliju i kako tu informaciju mogu da upotrebim u delu propovedanja. To odvraća moje razmišljanje od igranja loptom, i nisam u takvoj žurbi da završim zadatak.“ Da, što više ceniš ono što učiš, to ćeš više biti motivisan da aktivno tragaš za znanjem. (Uporedi Poslovice 2:4.)

Naročito je teško skoncentrisati se kada nešto radiš rutinski, kao što je kuvanje, čišćenje, ili sređivanje stvari. Kako je lako pasti u sanjarenje! Ipak, Biblija pokazuje da iz dobro urađenog posla proizilazi veliko zadovoljstvo (Propovednik 2:24). Ona nas nadalje ohrabruje da ’sve što činimo, od srca činimo kao [Jehovi].‘ Takav pozitivan stav može ti pomoći da se skoncentrišeš. „Kad razmišljam o onome što radim“, kaže dvanaestogodišnji Samjuel, „brže završim posao.“

Sanjarenja mogu biti prijatna, ali ona nisu nikakva zamena za realnost. Nemoj im dozvoliti da preuzmu kontrolu nad tvojim životom. Disciplinuj svoj um. Drži ga usredsređenog na stvarima koje su vredne. Na taj način nećeš samo prestati da previše sanjariš već ćeš „čvrsto uhvatiti stvaran život“ (1. Timoteju 6:19, NW).

[Fusnote]

[Slike na 21. strani]

Umesto da samo sanjariš o tome da budeš voljen ili voljena, radi na tome da postaneš dopadljiva osoba