Kuda srlja moral?

VEKOVIMA je Biblija bila neprikosnovena kao merilo moralnosti u mnogim zemljama. I dok nije svako živeo po njenim uzvišenim načelima, Biblija je društvu koje ju je priznavalo davala zajednički moralni jezik, probni kamen za prosuđivanje ponašanja. Ali predsednik jezuitskog univerziteta Džozef Ohar (Joseph O’Hare) žalio se: „Imali smo tradicionalni skup merila koji je doveden u pitanje i nađen je da je manjkav ili da nije više u modi. Sada izgleda da uopšte više nema nikakvih moralnih orijentira“.

Šta je prouzrokovalo da moral zasnovan na Bibliji izgubi naklonost? Jedan uticajan faktor bilo je rašireno prihvatanje teorije o evoluciji. Knjiga American Values: Opposing Viewpoints kaže: „U svim poznatim civilizacijama, ljudi su verovali u dva sveta: jedan koji ste mogli videti, i drugi koji je nevidljiv... Nevidljivi svet pružao je osnovu za smisao i vrednost... On je bio izvor kohezije za njihovo društvo. Međutim, oko polovine zadnjeg veka, ljudima se počelo govoriti da nema nikakvog nevidljivog sveta. On ne postoji i nikad nije postojao.“ Naročito od tog vremena, izvršeni su nečuveni napadi na Bibliju i njen moral. Takozvani viši kriticizam Biblije i objavljivanje Darvinove knjige Poreklo vrsta bili su među ovim filozofskim napadima. a

Evolucija je na taj način umanjila autoritet Biblije u svesti mnogih. Kao što jedan članak iz Harvard Magazine navodi, na Bibliju se sada gleda kao na ništa više do „jedne divne alegorije“. Taj udarac moralu bio je opustošujući. Evolucija je postala ono što je dobro poznati naučnik Fred Hojl nazvao „otvorenom propusnicom za bilo koji oblik oportunističkog ponašanja“.

 Naravno, evolucija je samo jedan deo mozaika. Dva svetska rata dalje su podstakla široko rasprostranjeno razočarenje u religiju. Industrijska revolucija donela je velike socijalne — i moralne — promene. Nadalje, rapidni napredak moćnih mas-medija omogućava da ljudi u velikoj meri mogu da se izlože dekadentnom moralu.

Sve je relativno?

Malo je čudo, onda, što mnogi ljudi nemaju nikakvu moralnu referentnu tačku. Oni su zastranili kao brod bez kormila. Na primer, mnogi idu za popularnom strujom moralnog relativizma, gledišta da „etičke istine zavise od pojedinaca i grupa koje ih se drže“. Prema ovoj filozofiji, ne postoje moralni apsoluti — sve je relativno. ’Ono što je za vas neispravno može biti ispravno za nekog drugog‘, uveravaju relativisti. Zato što njihov moralni kompas pokazuje upravo u bilo kom pravcu, oni su brzi da proglase kao prihvatljivu praktično ma koju vrstu ponašanja.

Na taj način, delo koje bi se ranije opisalo kao „grešno“ ili „neispravno“ sada je jednostavno „luckasto“. Taj postupak može da se dopusti kao „odvratan“ ali ne i da se osudi kao „nemoralan“. Čovek se podseti na dane davnašnjeg proroka Isaije kada su postojali oni koji ’zlo dobro a dobro zlo zovu... i od mraka svetlost prave a mrak od svetlosti‘ (Isaija 5:20).

Prebacivanje krivice

Još jedna moralna struja jeste prebacivanje krivice. Adam je krivio Evu, a Eva je, zauzvrat, krivila zmiju. Današnji prestupnici na sličan način igraju igru izbegavanja odgovornosti, i često im se pomaže da to urade uz pomoć legalnih i psihijatrijskih profesija. Jedan članak iz U.S.News & World Report kritikovao je psihijatrijsku zajednicu radi „izmišljanja novih bolesti koje prestupnike stavljaju u ulogu bespomoćnih žrtava“. Na primer, Američko psihijatrijsko udruženje navodno je pridavalo ozbiljnu pažnju označavanju siledžija kao žrtava bolesti kitnjasto nazvane „parafilično siledžijstvo“. Neki su smatrali da bi se to svelo na zakonsku dozvolu za nekažnjeno silovanje. „Žene su podigle takvu larmu da se brzo razumelo da siledžijstvo uopšte nije bolest“.

Ovo ne poriče jasnu činjenicu da traume iz detinjstva mogu imati nepovoljan uticaj na čoveka kao odraslu osobu. Ali je pogrešno tvrditi da prošlost opravdava nasilno ili nemoralno ponašanje odraslih.

Mladi — bez moralnog kompasa

Svetska moralna zbrka ostavlja svoj trag naročito na prijemčivim mladima. Istraživač Robert Kols (Robert Coles) s univerziteta Harvard utvrdio je da ne postoji nijedan jedini osnovni skup principa koji upravlja moralnim životom američke dece. Ona su vođena mnoštvom moralnih kompasa i sistema vrednosti. Skoro 60 posto jedne anketirane grupe mladih školskog uzrasta reklo je da su oni vođeni onim što ih probija napred ili onim što čini da se dobro osećaju.

Ponekad, škole doprinose takvoj moralnoj pometnji. Uzmite u obzir uticajan program nazvan „razjašnjavanje vrednosti“ koji je pre nekoliko godina uveden u škole SAD. Koja su njegova osnovna učenja? Deca treba da budu slobodna da izaberu svoje sopstvene moralne vrednosti.

Moralna ništavnost takvog stava očigledna je iz iskustva jedne učenice njujorške škole koja je odlučila da vrati pronađenu tašnu u kojoj je bilo 1 000 dolara u gotovini. Kakva je bila reakcija njenih školskih drugova i drugarica iz odeljenjâ uključenih u predavanja o moralnim vrednostima?  Zadirkivali su je i kritikovali zato što je to uradila! Što je još gore, nijedan nastavnik ili školski službenik nije pohvalio njeno pošteno vladanje. Jedan nastavnik opravdavao je ovu zaglušujuću tišinu rečima: „Ako bih došao sa stavom šta je ispravno i neispravno, onda nisam njihov savetnik“.

Mogu li crkve da zaustave moralno propadanje?

Ne iznenađuje što je žalosno moralno stanje sveta prouzrokovalo jaku reakciju. Mnogi sada viču za povratkom na tradicionalne vrednosti, što za neke znači povratak k religiji. Međutim, crkve imaju bedan dosije o pružanju moralnog vođstva. Generalna skupština Prezbiterijanske crkve (SAD) priznala je: „Suočavamo se s krizom koja je strašna u svojim proporcijama i implikacijama“. Kakva je priroda ove krize? „Između 10 i 23 posto klera širom nacije upleteno je u seksualizovano ponašanje ili seksualni kontakt s parohijanima, klijentima, službenicima, itd.“

Dakle preovladava široko rasprostranjena razočaranost religijom. Predsednik Komercijalnog i industrijskog saveta SAD sažeo je to kad je objavio: „Religiozne institucije su propustile da prenesu svoje istorijske vrednosti, i u mnogim slučajevima, postale su deo [moralnog] problema, unapređivanjem teologije oslobođenja i neosuđujućih stavova prema ljudskom ponašanju“.

Jasno je, onda, da neusmerena ljudska savest nije dovoljna da bi vodila čovečanstvo. Današnji moral zastranjuje ni prema čem manjem nego totalnom moralnom kolapsu. Potreban nam je vodič koji potiče od nekog višeg od nas samih. (Uporedi Poslovice 14:12; Jeremija 10:23.)

Takav vodič postoji. Dostupan je svakome ko ga želi.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Verovanje u evoluciju bilo je jedan faktor koji je prouzrokovao da moralnost zasnovana na Bibliji izgubi naklonost

[Istaknuti tekst na 6. strani]

’Između 10 i 23 posto klera upleteno je u seksualni kontakt s parohijanima, klijentima, službenicima, itd.‘

[Slika na 7. strani]

Sveštenstvo unapređuje moralni sistem zasnovan na ljudskoj mudrosti umesto na biblijskoj