Ako je vaše dete zlostavljano

DA BISTE zaustavili zlostavljanje, kad ga opazite morate ga prepoznati. U brojnim knjigama o toj temi, stručnjaci navode desetine znakova što odaju zlostavljanje na koje roditelji mogu da paze. Oni uključuju: žalbe na bol za vreme mokrenja ili defekacije, genitalne infekcije, ogrebotine ili ozlede u genitalnom području, iznenadan nastup mokrenja u krevetu, gubitak apetita ili drugi problemi oko jedenja, prevremeno seksualno ponašanje, iznenadan strah od takvih mesta kao što je škola ili delovi kuće, periodi panike, ekstreman strah od skidanja odeće, strah od toga da bude samo s nekom poznatom osobom, i samopovređivanje.

Međutim, pazite da zaključke ne donosite prebrzo. Većina ovih simptoma sama po sebi ne znači obavezno da je dete zaista seksualno zlostavljano. Svaki može nagoveštavati i neki drugi problem. Ali ako zapazite uznemiravajuće simptome, nežno načnite tu temu, možda ovakvom izjavom: „Ako bi te neko ikada pipao na način koji čini da se osećaš nelagodno, želim da znaš da mi uvek možeš reći, i ja ću učiniti sve što mogu da te zaštitim. Da li ti se ikada tako nešto desilo?“ (Poslovice 20:5).

Ukoliko vam vaše dete otkrije seksualno zlostavljanje, bez sumnje ćete se osećati potreseno. Ali zapamtite: vaša reakcija igraće glavnu ulogu u oporavku deteta. Vaše dete nosi jedan nepodnošljiv teret i potrebni ste mu vi, sa svom vašom snagom odrasle osobe, da taj teret podignete s njenih ili njegovih ramena. Hvalite dete što je bilo tako hrabro da vam kaže šta se dogodilo. Uvek iznova uveravajte dete da ćete učiniti sve što je u vašoj moći da biste osigurali zaštitu; da je za zlostavljanje kriv zlostavljač, a ne dete; da dete nije „nevaljalo“; da vi volite to dete.

Neki zakonski stručnjaci savetuju da se zlostavljanje prijavi vlastima što je pre moguće. U nekim zemljama zakonski sistem to može zahtevati. Ali na drugim mestima zakonski sistem može pružiti malo nade za uspešno gonjenje.

Ipak, šta kad je zlostavljač nečiji sopstveni voljeni suprug. Žalosno je reći da mnoge žene propuštaju da preduzmu odlučnu akciju. Sigurno, nikada nije lako suočiti se sa ružnom stvarnošću supruga koji je zlostavljač dece. Emocionalne veze, i čak finansijska zavisnost, mogu biti porazno jake. Žena kojoj je učinjena nepravda takođe može shvatiti da bi preduzimanje akcije moglo njenog muža koštati njegove porodice, njegovog posla, njegove reputacije. a Ipak, gorka istina može biti samo da on žanje ono što je sejao (Galatima 6:7). S druge strane, nedužna deca su u položaju da izgube mnogo više ako im se ne veruje i ne pruži zaštita. Na kocki je čitava njihova budućnost. Oni nemaju utočištâ koja odrasli imaju. Trauma može ostaviti ožiljak i štetno ih oblikovati za ceo život. Oni su ti kojima je potrebno nežno ophođenje i koji ga zaslužuju. (Uporedite Postanje 33:13, 14.)

Zato roditelji moraju da učine svaki razuman napor da zaštite svoju decu! Mnogi odgovorni roditelji izabiraju da potraže profesionalnu pomoć za zlostavljano dete. Kao što biste uradili i u vezi s doktorom medicine, uverite se da će bilo koji takav profesionalac poštovati vaša religiozna gledišta. b Pomozite vašem detetu da ponovo izgradi njegovo ili njeno poljuljano samopoštovanje kroz neprestano izlivanje roditeljske ljubavi.

[Fusnote]