Dokazi u prilog majčinom mleku

Od dopisnika Probudite se! iz Nigerije

ZAMISLITE hranu za bebe koja je ukusna, lako svarljiva, i koja udovoljava svim potrebama ishrane odojčadi u razvoju. Hranu koja je „čudesan lek“ koji i čuva od bolesti i leči je. Hranu koja ne košta ništa i koja je lako dostupna porodicama svuda na zemlji.

Nemoguće, kažete? Pa, takav proizvod zaista postoji, iako ga nisu razvili industrijski naučnici. To je majčino mleko.

Kroz celu ljudsku istoriju ova čudesna hrana se smatra presudnom u staranju za dete. Na primer, Biblija nam govori da kad je kćerka faraona pronašla malog Mojsija, ona je uputila njegovu sestru da pozove „dojkinju“ koja bi se starala o njemu (Izlazak 2:5-9). Kasnije, u grčkom i rimskom društvu, obično su zapošljavane krepke dojilje kako bi obezbedile mleko za odojčad bogatih roditelja. Međutim, u nedavnim decenijama, praktikovanje dojenja oštro opada, delimično zbog reklamiranja koje je mnoge ljude navelo da majčino mleko smatraju manje vrednim od recepata za dojenčad savremene tehnologije. Danas, taj trend menja smer kako sve više i više majki shvata da je „dojenje najbolje“.

Najbolja ishrana

Jesu li naučnici nadmašili Stvoriteljev ugrađeni način za hranjenje odojčadi? Teško. UNICEF (Međunarodni fond OUN za pomoć deci) navodi: „Sâmo majčino mleko jeste najbolja moguća hrana i piće za bebe u prvih četiri do šest meseci života.“ Majčino mleko sadrži sve proteine, stimulatore rasta, masti, ugljene hidrate, enzime, vitamine i male količine elemenata koji su bitni za zdrav rast odojčeta tokom prvih nekoliko meseci života.

Ne samo da je majčino mleko najbolja hrana za novorođene bebe već je ono takođe jedina hrana koja im je potrebna. Svetska zdravstvena skupština (The World Health Assembly) ponovo je u maju 1992. potvrdila kako „pored majčinog mleka  tokom prvih četiri do šest meseci života nije potrebna nikakva hrana niti tečnost, čak ni voda, da zadovolji normalne potrebe ishrane dojenčeta“. Majčino mleko sadrži dovoljno vode da ugasi bebinu žeđ čak i u toplim, sušnim podnebljima. Davanje ekstra vode ili slatkih napitaka na flašicu ne samo da je nepotrebno već može prouzrokovati da beba u potpunosti prestane da sisa, jer bebe obično više vole relativnu prijatnost hranjenja na flašicu. Naravno, posle nekoliko prvih meseci života, potrebno je postepeno dodavati drugu hranu i piće u bebinu ishranu.

Nikakva zamena ne obezbeđuje takvu idealnu proporciju sastojaka da podstakne zdrav rast i razvoj dojenčadi. Knjiga Reproductive Health—Global Issues navodi: „Pokušaji da se majčino mleko zameni nisu uspešni. Istorijska literatura o toj temi hranjenja odojčadi krcata je dokazima da su odojčad koja nisu sisala u mnogo većoj opasnosti od infekcije i neishranjenosti nego odojčad koja su sisala.“

Dojenje spasava živote

Prema SZO (Svetskoj zdravstvenoj organizaciji), milion smrtnih slučajeva dojenčadi širom sveta bilo bi sprečeno kad bi sve majke hranile svoje bebe ničim drugim do svojim mlekom u toku prvih četiri do šest meseci života. UNICEF-ov izveštaj State of the World’s Children 1992 navodi: „Deca koja se u siromašnim zajednicama hrane na flašicu približno 15 puta verovatnije umiru od dijareje i 4 puta verovatnije umiru od upale pluća nego beba koja je isključivo dojena.“

Zašto je to tako? Jedan razlog je taj što se mleko u prahu, osim što je po hranljivosti manje vredno od majčinog mleka, često previše razređuje vodom koja nije čista i zatim poslužuje u nesterilizovanim flašicama za hranjenje. Dakle mleko iz flašice se lako može zaraziti bakterijama i virusima koji prouzrokuju dijareju i respiratorne infekcije, glavne ubice dece u zemljama u razvoju. Nasuprot tome, mleko koje dolazi pravo iz dojki ne može se lako zaraziti, ne zahteva nikakvo mešanje, ne kvari se, i ne može postati previše razređeno.

Drugi razlog zbog čega dojenje spasava živote jeste taj što majčino mleko sadrži antitela koja dojenče štite od bolesti. Čak i kad se dijareja ili druge infekcije pojave, one su obično manje ozbiljne i lakše se leče kod odojčadi koja sisaju. Istraživači takođe podsećaju da su bebe koje se hrane majčinim mlekom izgleda manje sklone zubnim bolestima, raku, dijabetesu, i alergijama. I, zato što zahteva snažno usisavanje, dojenje može podstaći kod dojenčadi pravilan razvoj kostiju i mišića lica.

Koristi za majke

Dojenje ne koristi samo bebi; ono takođe koristi i majci. U prvom redu, bebino sisanje dojki stimuliše oslobađanje hormona oksitocina, koji ne samo da doprinosi stvaranju i tečenju mleka već takođe prouzrokuje kontrakciju materice. Kada  se materica pravilno kontrahuje posle porođaja, produženo krvarenje je manje verovatno. Dojenje takođe odlaže povratak ovulacije i menstruacije. To ima tendenciju da odgodi sledeću trudnoću. Duži intervali između trudnoća znače zdravije majke i zdravije bebe.

Još jedan veliki plus za žene je taj što dojenje smanjuje opasnost od raka jajnika i dojki. Neki stručnjaci kažu da je opasnost od raka dojke za ženu koja doji svoje odojče upola manja nego kad ga ne bi dojila.

U nabrajanju koristi od dojenja ne treba prevideti povezanost između majke i deteta. Pošto ono uključuje ne samo pružanje hrane već takođe i oralni kontakt, kontakt kože uz kožu i telesnu toplinu, dojenje može doprineti stvaranju jedne važne veze između majke i deteta i može doprineti detetovom emocionalnom i društvenom razvoju.

Odluka da dojite

Skoro su sve majke fizički sposobne da obezbede dovoljno mleka za svoju odojčad ukoliko se udovolji određenim zahtevima. Dojenje treba otpočeti što je pre moguće posle rođenja, u toku prvog sata po porođaju deteta. (Prvo majčino mleko, gusta žućkasta supstanca nazvana kolostrum, dobro je za bebe i pomaže im da se zaštite od infekcija.) Zatim, bebe treba hraniti kad god su gladne, uključujući i u toku noći, a ne prema nekom utvrđenom rasporedu. Pravilno postavljanje bebe na dojci takođe je važno. Neki iskusan i saosećajan savetnik može pružiti pomoć u ovim stvarima.

Naravno, da li će majka odlučiti da doji svoje odojče ili ne zavisi od više stvari nego što je jednostavno njena fizička sposobnost da to učini. Izveštaj The State of the World’s Children 1992 navodi: „Majkama je potrebna podrška bolnica ukoliko svojim bebama žele dati najbolji mogući početak; ali ako žele da nastave s dojenjem, takođe će im biti potrebna podrška poslodavaca, radničkih sindikata, zajednica — i muškaraca.“

[Okvir na 21. strani]

Dojenje u svetu u razvoju

1. Sâmo majčino mleko jeste najbolja moguća hrana i piće za bebu u prvih četiri do šest meseci života.

2. Bebe treba početi dojiti što je pre moguće posle rođenja. Praktično svaka majka može da doji svoju bebu.

3. Potrebno je često sisanje da bi se proizvelo dovoljno majčinog mleka za bebine potrebe.

4. Hranjenje na flašicu može voditi do ozbiljne bolesti i smrti.

5. Dojenje treba dobrano nastaviti i u drugoj godini detetovog života i duže ako je moguće.

Izvor: Facts for Life, što su zajednički izdali UNICEF, SZO i UNESKO.

[Okvir na 22. strani]

Dojenje i sida

Pred kraj aprila 1992, SZO i UNICEF okupili su međunarodnu grupu stručnjaka da bi razmotrili vezu između side i dojenja. Potrebu za tim sastankom objasnio je dr Majkl Merson (Michael Merson), direktor globalnog programa SZO za sidu. On je rekao: „Dojenje je presudan element za detetovo preživljavanje. Opasnost da beba umre od side prenesene dojenjem mora se uravnotežiti s opasnošću od umiranja radi drugih uzroka ukoliko se beba ne doji.“

Prema SZO, otprilike jedna trećina svih beba koje su rodile majke zaražene HIV-om, takođe postaje zaražena. Dok se većina prenosa te bolesti s majke na dete dešava za vreme trudnoće i porođaja, postoji dokaz da se prenos takođe može dogoditi i kroz dojenje. Međutim, SZO navodi: „Ogromna većina beba koje majke zaražene HIV-om doje ne postaje zaražena preko dojenja.“

Grupa izabranih stručnjaka je zaključila: „Tamo gde su infektivne bolesti i neishranjenost glavni uzroci smrti odojčadi i gde je stopa mortaliteta odojčadi velika, dojenje bi trebalo da bude uobičajeni savet za trudne žene, uključujući i one koje su zaražene HIV-om. To je zato što je opasnost da se njihova beba zarazi HIV-om preko majčinog mleka verovatno manja nego opasnost od smrti radi drugih uzroka ukoliko se ono ne doji.

„S druge strane, na područjima gde glavni uzroci smrti u ranom detinjstvu nisu infektivne bolesti i gde je stopa mortaliteta odojčadi niska... uobičajeni savet trudnim ženama za koje se zna da su zaražene HIV-om treba da bude korišćenje neke sigurne druge mogućnosti hranjenja za njihovu bebu radije nego dojenje.“