Vaše dete je u opasnosti!

Maltretiranje dece je ružna stvarnost u ovom bolesnom svetu. Lear’s časopis je rekao: „Ono pogađa više nas nego rak, više nas nego srčano oboljenje, više nas nego sida.“ Probudite se! prema tome oseća dužnost da pokuša da skrene pažnju svojih čitalaca na ovu opasnost i na to šta se u vezi s njom može uraditi. (Uporedite Ezekjel 3:17-21; Rimljanima 13:11-13.)

Z ADNJIH godina diže se globalna povika u vezi sa maltretiranjem dece. Ali medijska pozornost, krcata slavnim ličnostima koje javno obznanjuju svoja lična iskustva zlostavljanja u detinjstvu, vodi do nekih popularnih zabluda. Neki veruju da je sva ova priča o napadima na decu jednostavno najnoviji hir. Ipak, u stvari, ima malo toga novog u vezi s takvim seksualnim napastvovanjem. Ono je staro skoro isto toliko koliko i sama ljudska istorija.

Drevni problem

Pre nekih 4 000 godina, gradovi Sodom i Gomora bili su poznati po poročnosti. Očigledno je među mnogim porocima te regije bila i pedofilija. Postanje 19:4 opisuje seksualno pomahnitalu rulju Sodomljana sastavljenih „od dece do staraca“ koji su tražili da siluju dva Lotova muška gosta. Razmislite: zašto bi se puki dečaci raspalili idejom o silovanju muškaraca? Jasno je da su već bili upoznati s homoseksualnim perverzijama.

Vekovima kasnije, nacija Izrael se preselila na područje Kanaana. Ova zemlja je toliko bila ogrezla u incest, sodomiju, bestijalnost, prostituciju, i čak u ritualno žrtvovanje male dece demonskim bogovima da su sva ova ogavna dela morala izričito da budu zabranjena u Mojsijevskom zakonu (Levitik 18:6, 21-23; 19:29; Jeremija 32:35). Uprkos božanskim upozorenjima, odmetnički Izraelci, uključujući neke od njihovih vladara, prihvatili su ove prezira vredne običaje (Psalam 106:35-38).

Međutim, drevna Grčka i Rim, bili su u ovom pogledu daleko gori od Izraela. Čedomorstvo je bilo uobičajeno za obe države, a u Grčkoj je široko bio prihvaćen običaj da stariji muškarci imaju odnose s mladim dečacima. Dečački bordeli cvetali su u svakom drevnom grčkom gradu. U Rimskoj imperiji, dečja prostitucija je bila toliko raširena da su određeni posebni porezi i praznici naročito za taj zanat. U arenama, devojčice su silovane i prisiljavane na bestijalne postupke. Slične grozote bile su raširene i u mnogim drugim drevnim narodima.

A šta je s modernim vremenima? Da li je čovečanstvo isuviše civilizovano da bi takvi užasni seksualni postupci cvetali danas? Proučavaoci Biblije ne mogu prihvatiti ovakvo gledište. Oni dobro znaju da je apostol Pavle okarakterisao našu eru kao „kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj“ (New World Translation). On je detaljno opisao neobuzdano samoljublje,  ljubav prema zadovoljstvu, i raspadanje prirodne porodične ljubavi koje preplavljuje savremeno društvo i dodao je: „Zli [će] ljudi i varalice... napredovati iz zla u gore“ (Stvarnost; 2. Timoteju 3:1-5, 13, Otkrivenje 12:7-12). Da li je maltretiranje dece, koje „zli ljudi i varalice“ tako često praktikuju, postalo gore?

Ozbiljan problem

Nasrtaji na decu često su obavijeni velom tajne, u tolikoj meri da su nazvani zločinima koji su možda najviše neprijavljivani. Čak i u tom slučaju, očigledno su se takvi zločini uskovitlali u prošlim decenijama. U Sjedinjenim Američkim Državama časopis Los Anđeles Tajms je sproveo jednu anketu toj temi. Ona je utvrdila da je 27 posto žena i 16 posto muškaraca kao deca bilo seksualno zlostavljano. Iako su i ove statistike šokantne, druge pažljive procene Sjedinjenih Američkih Država bile su daleko više.

U Maleziji, izveštaji o maltretiranju dece su se učetvorostručili tokom prošle decenije. U Tajlandu, u jednoj anketi nekih 75 posto muškaraca je priznalo da koriste decu prostitutke. U Nemačkoj, zvaničnici ocenjuju da se svake godine seksualno zlostavlja 300 000 dece. Prema južnoafričkom Cape Timesu, broj izveštaja o takvim napadima vinuo se za 175 posto u proteklom trogodišnjem periodu. U Holandiji i Kanadi, istraživači su utvrdili da je otprilike jedna trećina svih žena bila u detinjstvu seksualno zlostavljana. U Finskoj, 18 posto devojaka devetog razreda (starih 15 ili 16 godina) i 7 posto dečaka izvestilo da je imalo seksualni kontakt s nekom osobom koja je najmanje pet godina starija od njih.

U različitim zemljama izranjaju uznemiravajući izveštaji o religioznim kultovima koji zlostavljaju decu uz sadističke seksualne postupke i torture. Često se sa onima što prijave da su žrtve takvih zločina postupa s nevericom, a ne sa saosećanjem.

Dakle maltretiranje dece nije ni novo niti neuobičajeno; to je dugogodišnji, danas epidemijski problem. Njegov učinak može biti opustošujući. Mnogi koji su to preživeli pate od dubokih osećanja bezvrednosti i niskog samopoštovanja. Stručnjaci na tom području navode neke kasnije posledice koje incest obično ostavlja na devojkama, kao što su bekstvo od kuće, zloupotreba droge i alkohola, depresija, pokušaj samoubistva, delinkvencija, promiskuitet, poremećaji sna, i problemi sa učenjem. Dalekosežne posledice mogu uključivati slabu roditeljsku osposobljenost, frigidnost, nepoverenje prema muškarcima, brak s pedofilom, lezbijanstvo, prostitucija, i sâmo maltretiranje dece.

Ove naknadne posledice nisu neizbežne za žrtvu; niti bi iko s pravom mogao da opravda neispravno ponašanje samo na temelju toga što je bio napadnut u prošlosti. Zlostavljanje ne predodređuje da njegove žrtve budu nemoralne ili delinkventne; niti ih razrešava sve njihove lične odgovornosti za izbore koje oni kasnije prave u životu. Ali ovi uobičajeni ishodi za žrtve su stvarne opasnosti. Oni doprinose ozbiljnosti pitanja: kako možemo zaštititi decu od maltretiranja?