Da li su nasilni crtani filmovi s TV-a štetni?

Od dopisnika Probudite se! iz Britanije

„DUŠKO Dugouško okrivljen za školske tuče“, istakao je londonski Tajms. Ove novine su izvestile o tome šta neki nastavnici misle o ponašanju dece koja, tvrdi se, imitiraju nasilne scene iz crtanih filmova s TV-a.

„Većina crtanih filmova je nasilna“, uverava jedan zamenik direktora osnovne škole, „i čak i ako dobri junak na kraju pobedi, način na koji on to izvede nije mnogo poželjan.“ Da li i vi isto tako mislite o trendu crtanih filmova s TV-a?

Suočeni s rastućom popularnošću animacije, koja je danas u velikoj meri pristupačna preko videa, mnogi roditelji su zabrinuti. Neki strepe zbog „crtanofilmovskog mentaliteta“ svoje dece i čak optužuju crtane filmove za unapređivanje nasilja, prevare i neposlušnosti.

Ali može li zaista postojati ikakva štetnost u gledanju crtanih filmova, čak i ako oni stvarno sadrže neke nasilne scene?

Ikakva štetnost?

Prema smernicama Bi-Bi-Sija (Britanske radio-difuzne korporacije), TV producenti moraju pažljivo osmotriti posledice bilo kakvog nasilja koje njihovi programi prikazuju, uključujući i crtane filmove. Službeni stav je da se „emocionalno uzbuđenje kao posledica nasilja povećava sa sposobnošću gledaoca da se identifikuje sa situacijom“.

U samoj njihovoj prirodi, crtani filmovi prikazuju zamišljene situacije; prema tome da li je opasnost minimalna? Većina dece koja crtane filmove na TV-u žudno gleda očito to čini radi zabave. Crtani filmovi stvarno zabavljaju. Ali mogu li učiniti i više? Da, zaista, pošto bilo koji crtani film može napraviti trajan utisak. Dr Gregori Storz (Gregory Stores) sa univerziteta Oksford rekao je za časopis TV Times, koji sadrži TV program, da su crtani filmovi koje deca gledaju jedan izvor „monstruma, duhova ili divljih životinja“ što su naveliko prisutni u dečjim noćnim morama.

Slično tome, studija britanske vlade Screen Violence and Film Censorship (Nasilje na ekranu i filmska cenzura) daje do znanja da društvo s kojim dete gleda neki film utiče na efekat koji on ima na njega. Dakle opasnost za decu može ležati u nenadgledanom gledanju crtanih filmova.

Taj isti izveštaj tvrdi da predškolska deca spremno imitiraju nasilne postupke koje gledaju i da će se starija deca u uzrastu od oko pet ili šest godina s „nekom vrstom  emocionalnog ’podstreka‘“ uključiti u agresivne postupke koje su naučila.

Sledstveno tome, oni koji emituju emisije priznaju tu mogućnost da gledanje slikovitog prikazivanja nasilja na televiziji tokom nekog perioda može imati „otupljujući efekat ili efekat postajanja uobičajenim, naročito na decu“, kojeg god da su uzrasta. Ono ih može učiniti manje osetljivim na upuštanje njih samih u nasilje ili učiniti ih okorelim kad se nasilje čini drugima.

Privrženik „Duška Dugouška“ ili „Toma i Džerija“, koji je možda te likove godinama pre prvi put video na filmskom platnu, možda je sada roditelj i može, pritiskom na dugme, namestiti TV na njihove savremene lakrdije. Ali merila su se promenila. Sa svojom decom u mislima, roditelji će sigurno nastojati da kontrolišu sadržaj crtanih filmova koji se danas prikazuju.

Razmotrite slučaj „Nindža Kornjača“. Ovi američki filmski likovi smatraju se prenasilnim za mnoge transatlanske publike. Otuda je, pre prikazivanja serija koje su se temeljile na likovima i situacijama iz tih crtanih filmova u Britaniji, Bi-Bi-Si isekao neke scene. On je čak izbrisao reč „Nindža“ jer se to odnosi na japanske ratnike. Umesto toga, nazvao ga je „Herojske Kornjače“.

Čak i tad, roditelji su izrazili izvesnu zabrinutost. Jedna majka je rekla za novine Scotsman: „Deca su vrlo lakoverna. Imam jednog petogodišnjaka koji je kornjačo-manijak. Kad idem da ga dovedem iz škole sva deca na igralištu pokušavaju udariti jedno drugo.“

Brigu koju roditelji i učitelji osećaju neočekivano dele i neki vlasnici prodavnica igračaka. Jedna britanska prodavnica je objavila zabranu prodaje tih reptilskih ratnika usled straha da će se deca „međusobno terorisati karate šutevima i rizikovati život krijući se u kanalizaciji.“ Postoje li i neke druge opasnosti?

Skrivene opasnosti

Jedne novine su vezu između crtanih filmova „Kornjača“ i marketinga popratnih proizvoda opisale kao „možda najciničnije uspešno sredstvo dečjeg marketinga svih vremena“. Iako takvo povezivanje nije novo, „ono što jeste novo u vezi s Kornjačama jeste pravi obim“ te trgovine.

 U ovom slučaju koncesionari čeznu da opčinjenim mladima prodaju procenjenih 400 artikala s kornjačama, kao što su stripovi i majice. A ako gledanje crtanog filma tako mami decu da žele ovu robu, scene koje gledaju u tim istim crtanim filmovima svakako moraju imati neki uticaj! Međutim, neko može reći da ta nova modna ludila ne traju dugo.

Čak i ako takva modna ludila ne istrajavaju, stari ljubimci iz crtanih filmova zadržavaju svoju privlačnost. „Mutantne kornjače mogu doći i proći, ali Tom i Džeri su večni“, tvrdi londonski Tajms. Dakle možda bi trebalo da sebi postavite neka pitanja. Da li gledanje takvih crtanih filmova u vašem domu pokazuje vašoj deci da odobravate svaki prikazani postupak? Šta je sa scenama surovosti prema životinjama? Možete, naravno, rezonovati da se crtani filmovi ne mogu izjednačiti sa stvarnim životom. Ali znate li šta se s crtanim filmovima sada dešava? Animatronici!

„Animatronici“ su elektronska čuda koja čine da fantazije crtanih filmova izgledaju stvarne, toliko stvarne da je gledaocima teško napraviti razliku između crtanog filma i stvarnosti. „Kraljevstvo animatronika je tako ubedljivo prilikom ispitivanja izbliza“, izveštava The Sunday Times Magazine, „da čak i najciničniji od gledalaca, naviknutih na fantastične filmske trikove, nisu odvraćeni lažnom porom ili imitacijom bore.“ Nasilne scene predstavljene na ovaj način poseduju šokantni realizam.

Takođe uzmite u obzir merila ponašanja koje savremeni crtani filmovi nude narednoj generaciji. Naročito istaknuti likovi u jednom novom crtanofilmovskom ludilu su „jedna omražena porodica larmadžija, lenčuga i ’gubitnika‘“, izveštava londonski Tajms. Oni privlače „delimično zbog toga što se ističu neprijateljstvom prema postojećim ustanovljenim hijerarhijama“.

Da, roditelji, imate dobre razloge za zabrinutost kad uzmete u obzir gledanje crtanih filmova vaše dece. Šta, dakle, vi možete učiniti?

Proterajte ’nasilje radi zabave‘

Ocenite prednosti i mane pripremljene zabave. S porodičnim dobrom na umu, neki roditelji su odlučili da žive bez TV-a. Drugi svojoj deci pomažu da odvagnu razloge za i protiv programa koji su im dozvoljeni da gledaju. „Što je dete (ili čak odrasli) bolje opremljeno da kritički i analitički gleda neki crtani film, neku reklamu ili informativnu emisiju“, objašnjava londonski The Independent, „to će više ona ili on izvući iz medija.“ Roditelji su svakako u najboljoj poziciji da pomažu svojoj deci da to učine.

Nedavno ispitivanje o uključenosti televizije u porodični život usredsredilo se na dve različite metode poučavanja. Jedna uključuje rezonovanje i objašnjavanje, spojeno s apelom na dečji osećaj dostignuća. Druga u osnovi koristi kaznu i pretnje. Šta su pokazali rezultati?

Deca kojoj su roditelji pretili kaznom pokazala su veću sklonost prema „antidruštvenom televizijskom sadržaju“, dok su „deca s majkama koje su ih prvenstveno disciplinovale rezonovanjem i objašnjavanjem bila najmanje pod uticajem“ takvih scena. Tako, brižni roditelji objašnjavaju svojoj deci zašto je nemudro gledati nasilne crtane filmove. Ali ne zaboravite, deca su rođeni imitatori, i to stavlja tešku odgovornost na roditelje da izbegavaju gledanje nasilja radi zabave. Ako ga vi gledate, vaša deca neće videti ništa loše da ga i sama gledaju.

’Kako, onda, mogu zabaviti svoje dete?‘ možda pitate. Evo jednog predloga: Zašto razonodu ne potražite u posmatranju životinjskih čuda iz stvarnog života? Živite li blizu nekog prirodnog rezervata ili zoološkog vrta koji biste kao porodica mogli posetiti. Ukoliko ne, vi uvek možete izabrati prikladne video kasete o divljim životinjama da ih kod kuće pogledate.

Na nesreću, niko od nas sada ne može izbeći nasilje sveta u kom živimo. Ali bez obzira da li smo mladi ili stariji, mi možemo mudro izabrati, ukoliko tako želimo, da izbegavamo bilo šta što pothranjuje nasilje.

[Slika na 12. strani]

Da li crtani filmovi unapređuju nasilje?