Impresivni giganti kanadskog severa

Od dopisnika Probudite se! iz Kanade

„KRALJ severa“ i „Gospodari Arktika“ jesu izrazite titule koje zajednički nose nekih 30 000 polarnih medveda što lutaju po čitavom Severnom polarnom basenu.

Postoji nekoliko različitih populacija polarnih medveda. Jedna grupa je za svoje područje izabrala jugozapadnu obalu kanadskog Hadsonovog zaliva, od ostrva Akimski u Džemsovom zalivu do rukavca Česterfild, prema severu. Tako je Čerčil, u Manitobi, lociran između njih dvoje, nazvan „prestonicom sveta polarnih medveda“.

Polarni medved mužjak radoznalo i neumorno krstari svojim područjem. Time je stekao poetsko inuitsko ime Pihokvahijak, što znači „onaj koji uvek luta“.

Polarni medved je opčinio rane severne istraživače. Džon Muir (John Muir), jedan američki prirodnjak, opisao ga je kao ’životinju plemenitog izgleda i ogromne snage, koja živi hrabro i toplo usred večnog leda‘.

Iako mere od 450 do 640 kilograma, u svojoj okretnosti oni su skoro kao mačke. Jedan biolog je rekao: „Oni su kao velike mačke.  Apsolutno je neverovatno koliko su brzi — o, kako se samo brzo kreću.“

Parenje i uvlačenje u jazbinu

Medved mužjak nije nikakav ’porodičan čovek‘. Nakon parenja, on ostavlja svoju ženku samu sa svom odgovornošću podizanja mladunaca. Oplođeno jaje u majci deli se više puta, a zatim ostaje uspavano sledećih četiri ili pet meseci.

Kad se ugnježđavanje jajašca dogodi i otpočne rast, ženka u najdubljem smetu koji može pronaći iskopava snežnu ili zemljanu jazbinu duž nasipa obale nekog jezera. Tamo ostaje bez hrane, ne mokreći niti izbacujući izmet do kraja marta.

Jazbina je dobro osmišljena. Od ulaza jedan tunel se koso uspinje neka dva metra do prilično velikih stambenih prostorija. Tu je toplina njenog tela zarobljena, tako da je često jazbina 20° C toplija od spoljne temperature. Mali otvor na krovu omogućava da ustajali vazduh izađe. Svež prekrivač za pod pravi se, prema potrebi, utabavanjem snega sastruganog s krova.

Očekivali biste da tako velika medvedica rodi prilično velike reprodukcije same sebe. Ali novorođeni mladunci teže samo oko pola kilograma! Oni obično stižu negde u decembru ili rano u januaru.

Rođeni slepi i gluvi, mladunci su prekriveni pahuljastim maljama osim na jastučićima njihovih šapa i njihovom nosu. Srpolikim kandžama, oni pužu uz majčino krzno da bi se hranili njenim bogatim, kremastim mlekom s ukusom ulja od jetre bakalara.

Ženke obično rađaju mladunce blizance svake tri godine u većini regija Severa. Međutim, one u području Hadsonovog zaliva ponekad imaju trojke, i nekad četvorke, svake druge godine. Mladunci brzo rastu. Za otprilike 26 dana, oni čuju svoje prve zvukove. Sedam dana kasnije otvaraju im se oči. Natalne malje pretvaraju se u pravo krzno, koje je mnogo gušće.

Pred kraj marta, porodica izlazi iz jazbine na svetlost sunca arktičkog proleća. Uz obilje snega unaokolo, mladunci skaču i valjaju se. Pronašavši strmu padinu, oni klize niz nju na svojim malim debelim stomacima, s ispruženim prednjim šapama i stražnjim nogama, u majčine ruke koje ih dole čekaju.

Mladuncima je ponekad teško da kroz duboki sneg idu po tragovima svoje majke. Postoji li rešenje? Pa, vožnja na krkači! Jedan fotograf je jednom spazio ženke medvedice, koje je uznemirio helikopter, kako beže sa svojim mladuncima koji su se na njihovim leđima vozili „kao uplašeni mali džokeji“.

Majka ih, s puno pažnje, obučava neke dve i po godine. Onda ih napušta. Mladi medvedi su sada samostalni.

Druge karakteristike

Prema jednom članku u časopisu Life, „polarni medvedi su najsnažniji četvoronožni plivači na svetu“. Oni mogu plivati između velikih ledenih ploča preko širokih zaliva. Pošto ni voda niti ledeni kristali ne prianjaju za njihovo masno krzno, jedan dobar trzaj odašilje sjajan krug kapljica. Valjanje u  suvom snegu upija svu preostalu vlagu, i za nekoliko minuta ogrtač je suv.

Naučnici su tek nedavno spoznali zadivljujuće tajne medveđeg krzna. Način na koji se apsorbuje i od njega reflektuje svetlost ne samo da pomaže da se telo održi toplim već takođe daje krznu njegovu zasenjujuće belu pojavu. a

Ali kako pronalaze svoj put u konstantno promenljivom arktičkom krajoliku mora koji se sastoji od nekoliko, ako uopšte, trajnih odlika što bi im mogle pomoći da se orijentišu? Prema knjizi Arctic Dreams, medved „mora imati neku mapu u svojoj glavi... Pamćenje nije ni od kakve pomoći. Kako medvedi prave i upotrebljavaju takve mape jeste jedno od pitanja o njima koja najviše pobuđuju radoznalost.“ Mogu lutati nedeljama i da se ne izgube.

Iako polarni medvedi retko napadaju čoveka, posetioci moraju poštovati njihovu veliku snagu i okretnost. Ova ista knjiga je rekla: „Polarni medvedi su prilično povučeni i neagresivni, naročito u poređenju s grizli medvedima.“ Međutim, oni mogu da vas iznenade, jer njihova stopala debelo obložena krznom čine njihovo stupanje skoro bešumnim.

Posećivanje polarnog medveda

Kako možemo da posetimo ova zanimljiva stvorenja? Naučnici podižu čelične tornjeve od 14 metara duž Hadsonovog zaliva odakle se medvedi posmatraju.

U gradu Čerčilu za turiste su na raspolaganju Tundra bagiji. To su velika, metalom oklopljena vozila koja primaju brojne putnike na ekspedicijama razgledanja. Ponekad kad se neki medved nasloni na metalni oklop ili lupa po njemu šapom kako bi privukao pažnju ili tražio poklon u hrani, dolazi do razgledanja iz neposredne blizine.

Nadamo se da ste uživali u ovoj poseti gigantskim medvedima Severa, za koje se izveštava da su među deset „najpopularnijih“ životinja sveta. Stvarno, oni su lepa stvorenja, proizvod jednog svemudrog Stvoritelja, koji im je dao sposobnost da se prilagode ledenim prostranstvima zemljinog Severnog polarnog basena.

[Fusnota]

[Slika na 24. strani]

Majka obučava svoje mladunce neke dve i po godine

[Slike na 25. strani]

Mladi mužjaci uživaju u lažnoj borbi, a zatim se hlade u snegu

[Izvor]

Sve fotografije: Mike Beedell/Adventure Canada