Šta kaže Biblija

Koliko je potpun Božji oproštaj?

„Osećam da mi Bog nikada neće oprostiti moje grehe. On me nikad neće hteti radi onoga što sam učinila“ — Glorija.

ZA GLORIJU nije bio nikakav problem da drugima govori kako bi Jehova mogao oprostiti njihove grehe. a Ali kad je razmišljala o sopstvenim greškama, Glorija se osećala osuđenom. Jehovin oproštaj je izgledao nedostižan.

Spoznanje o neispravnom postupku ili načinu života može uznemiriti savest. „Sasahnuše kosti moje od mog uzdisanja po vas dan“, napisao je David nakon što je pogrešio. „Osuši [se] sok života moga kao na letnjoj pripeci“ (Psalam 32:3, 4; uporedite Psalam 51:3). Na sreću, Jehova se raduje praštanju greške. On ’rado prašta‘ (Psalam 86:5, Duda-Fućak; Ezekjel 33:11).

Međutim, Jehova vidi srce. Njegov oproštaj se ne zasniva na pukom osećanju (Izlazak 34:7; 1. Samuelova 16:7). Grešnik mora otvoreno priznati svoj propust, pokazati istinsko žaljenje i odbaciti svoj loš put kao nešto odurno i mrsko (Psalam 32:5; Rimljanima 12:9; 2. Korinćanima 7:11). Samo tada prestupniku može biti oprošteno i on može doživeti „vremena osvežavanja“ od Jehove (Dela apostola 3:19).

Ali čak i nakon pokajanja, neki se još uvek osećaju osuđeno. Moraju li oni zauvek nositi teret krivice? Kakva se uteha može u Bibliji naći za one koji se kaju za svoje grehe i ostavljaju ih za sobom ali koji se još uvek osećaju zabrinutim u srcu? (Psalam 94:19).

Dizanje tereta

Ožalošćen svojim greškama, David se molio Jehovi: „Vidi jade i žalosti moje, i oprosti [„praštaj“, New World Translation] mi sve grehe moje“ (Psalam 25:18). Ovde je David tražio da Jehova učini više nego da oprosti. On je molio da Jehova „prašta“ njegove grehe, da ih digne ili nosi, da ih odnese. Greh ima ozbiljne posledice, i za Davida je to nesumnjivo uključivalo teret uznemirene savesti.

Svake godine Izraelci su bili vidljivo podsećani da Jehova  može odneti grehe nacije. Na Dan pomirenja prvosveštenik je na glavu jednog jarca položio svoje ruke, ispovedio nad njim grehe naroda i zatim poslao tog jarca daleko u pustinju. Bilo ko od prisutnih mogao je sebi dočarati uklanjanje narodnih greha (Levitik 16:20-22).

Prema tome, pojedinci koji se kaju za svoje grehe mogu se utešiti. Procedure Dana pomirenja predočavale su daleko veću pripremu za odnošenje greha — otkupnu žrtvu Isusa Hrista. Isaija je proročanski pisao o Isusu: „Greh [je] od mnogih na sebi nosio“ (Isaija 53:12). Prema tome, prošli gresi ne treba da opterećuju savest. Ali hoće li se Jehova kasnije prisetiti ovih greha?

Poništavanje duga

U svojoj uzornoj molitvi, Isus je rekao: „Oprosti nam dugove naše“ (Matej 6:12). Grčka reč koja je ovde prevedena „oprosti“ jeste oblik jednog glagola koji znači „otpustiti“. Tako je oproštaj greha upoređen s otpuštanjem, ili poništavanjem, nekog duga. (Uporedite Matej 18:23-25.)

Petar je opširnije govorio o ovome kad je rekao: „Pokajte se dakle, i obratite se, da se očistite od greha svojih [„da vam se izbrišu gresi“, NW]“ (Dela apostola 3:19). „Izbrisati“ znači uništiti, ili istrti. Ono podseća na brisanje pisanog dokumenta, na ostavljanje lista čistim. (Uporedite Kološanima 2:13, 14.)

Prema tome, oni koji se pokaju ne treba da strahuju da će Bog zahtevati naplatu za dug koji je poništio. On govori: „Greha tvojih neću se setiti“, (Isaija 43:25, NW; Rimljanima 4:7, 8). Šta to znači za pokajničkog grešnika?

Uklanjanje mrlje

Preko proroka Isaije, Jehova je rekao: „Ako li su gresi vaši kao skerlet, kao sneg postaće beli; i ako su kao purpur crveni, postaće kao vuna“ (Isaija 1:18).

Napori da se neka stara mrlja ukloni s odevnog predmeta često su uzaludni. U najboljem slučaju mrlja izbledi ali je ipak primetljiva. Kako je utešno što Jehova može uzeti grehe koji su toliko upadljivi kao skerlet ili purpur i učiniti ih belim kao sneg. (Uporedite Psalam 51:7.)

Dakle, pokajnički grešnik ne treba da oseća da nosi neku ljagu do kraja svog života. Jehova ne čini da greške samo izblede, prouzrokujući da pokajnik živi u večnoj sramoti. (Uporedite Dela apostola 22:16.)

Podrška drugih

Iako Jehova diže teret, poništava dug i uklanja mrlju greha, pokajnik se još uvek može ponekad osećati nadvladanim grižnjom savesti. Pavle je pisao o jednom pokajničkom prestupniku u korintskoj skupštini kome je Bog oprostio ali koji bi mogao biti ’shrvan prevelikom žalošću, (DF) [„postajući toliko žalostan da se potpuno preda“, Today’s English Version]‘ (2. Korinćanima 2:7).

Kako se ovoj osobi moglo pomoći? Pavle nastavlja: „Molim [vas], utvrdite k njemu ljubav“ (2. Korinćanima 2:8, DK). Reč koju je Pavle upotrebio za „utvrdite“ je pravni termin koji znači „učiniti punopravnim“. Da, pokajnicima koji imaju Jehovin oproštaj takođe treba činjenje punopravnim, to jest pečat odobravanja, od suhrišćana.

Razumljivo je da to može zahtevati vreme. Pokajnik mora svojim načinom života baciti u zaborav bruku svog greha i mora izgraditi uverljiv dosije pravednosti. On treba strpljivo podnositi osećanja bilo koga ko je lično bio pogođen njegovim prošlim propustima. Dotle, on može biti siguran u Jehovin potpuni oproštaj, kao što je bio David: „Koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje prestupe naše od nas“ (Psalam 103:12).

[Fusnota]

[Izvor slike na 18. strani]

Povratak izgubljenog sina od Rembranta: Scala/Art Resource, N.Y.