Ubice na slobodi

MARGARETA je očajnički tražila lek kad je njen sin Tito dobio malariju. Primenjena su tri medikamenta, uključujući i veoma oduševljeno prihvaćeni hlorokin. Uprkos tome, Tito je umro — u uzrastu od samo devet meseci.

U Keniji, Margaretinoj domovini, takva tragedija je sasvim uobičajena. „Njusvik“ izveštava: „’Anopheles gambiae,’ kraljica malaričnih komaraca, cveta u ovom delu sveta. Deca ne. Pet posto njih umire od malarije pre nego što dostignu školski uzrast.“

U 1991. tuberkuloza je u državi Njujork, u SAD, ubila 12 zatvorenika i jednog stražara. „Mi nameravamo da je kontrolišemo u zatvorima“, kaže dr Džordž Diferdinando Ml. (George DiFerdinando, Jr.) „ali pravo pitanje jeste kako je kontrolisati sada kad se učvrstila u društvu?“

Svetska zdravstvena organizacija izveštava da 1,7 milijardi — skoro jedna trećina svetske populacije — nosi bakterije tuberkuloze. Od njih, svake godine, osam miliona razvija aktivnu bolest, i tri miliona umire.

U jednoj njujorškoj bolnici, jedna ženska beba bila je 11 nedelja prevremeno rođena, ali to je bio samo deo njenog problema. Koža njenih ruku koja se ljuštila, rane na stopalima, uvećana jetra i slezina, sve to, davalo je očit dokaz da je dobila sifilis dok je bila u materici majke.

„Neke bebe su toliko ozbiljno oštećene tom bolešću još dok su u matericama svojih majki da su mrtvorođene“, izveštava „Njujork tajms“. „Mali broj drugih umire ubrzo posle rođenja, neke s ozbiljnim ozledama kože koje se u toku porođaja otvaraju.“

Malarija, tuberkuloza i sifilis — za sve tri se pre nekoliko decenija mislilo da su pod kontrolom i blizu iskorenjivanja. Zašto se sada vraćaju pustošeći?