Može li svet biti ujedinjen?

’Prečesto je izgledalo da je moto 1992. bio mrzi svog bližnjeg.‘

TO JE bila Njusvikova procena. Ovaj časopis je dodao: „Te podele — komšija protiv komšije, rasa protiv rase, nacionalnost protiv nacionalnosti — jesu nešto čemu smo oduvek bili skloni, a ovogodišnji događaji stvaraju sumnje u vezi s tim da li se u premoštavanju tih jazova imalo poboljšavamo.“

Nedavno su opsade, masakri i silovanja u bivšoj Jugoslaviji osvojili novinske naslove u čitavom svetu. Samo u Bosni i Hercegovini, 150 000 osoba je ubijeno ili su nestale. I nekih 1 500 000 otrgnuto je od svojih domova. Kažete li da se ovi tragični događaji nikada ne bi mogli dogoditi u vašem susedstvu?

Zvaničnik OUN Hose-Marija Mendiluse (José-María Mendiluce) upozorio je: „Ljudi se bez mnogo teškoća mogu pretvoriti u automate koji mrze i ubijaju... Postoji jedno gledište na Zapadu da rat besni na tri sata od Venecije samo zato što su Balkanci fundamentalno različiti od drugih Evropejaca. To je veoma opasna greška.“

Kad je 1991. raspušten Sovjetski Savez, ubrzo je usledilo etničko nasilje. Ubijeno je nekih 1 500 osoba, a oko 80 000 je raseljeno u bivšoj Gruzijskoj sovjetskoj republici. Stotine su umrle, i hiljade su raseljene borbama u Moldovi. Takođe, životi se gube u sukobima između Jermenije i Azerbejdžana, kao i u drugim bivšim sovjetskim republikama.

Najveća od bivših sovjetskih republika jeste Rusija. Čak i tamo mnoge etničke grupe traže da formiraju svoje sopstvene nezavisne države. Tako je The European ovog leta izvestio: „Ruska federacija se suočava s dezintegracijom.“ Ove novine su rekle: „U proteklih nekoliko nedelja, tri regije su izglasale da sâme sebe proglase republikama... Prošle nedelje su još tri ukazivale na to da će i one slediti primer drugih.“

 Ukoliko se formiraju odvojene države, možda ćete se boriti s neuobičajenim imenima, kao što su Kalinjingrad, Tatarstan, Stavropolj, Čečnja, Vologda, Sverdlovsk, Baškortostan, Jakutija i Primorje. Zar to ne zvuči slično onome što se dešava u bivšoj Jugoslaviji — gde su se formirale nezavisne države i gde bi se mogle stvoriti još neke države?

Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Voren Kristofer govorio je o „izbijanju na površinu dugo potiskivanih etničkih, religioznih i regionalnih sukoba“ i upitao: „Ukoliko ne pronađemo neki način da različite etničke grupe mogu živeti zajedno u jednoj zemlji, koliko ćemo to zemalja imati?“ Kazao je da bi postojale hiljade.

Svuda podele

Koliko mislite da je na početku prošle godine etničkih, religioznih i regionalnih sukoba napredovalo? Da li biste rekli 4, 7, 9, 13, možda čak 15? U februaru je Njujork tajms nabrojao total od 48! Televizija vas možda ne opskrbljuje slikama okrvavljenih leševa i preplašene dece iz svih 48, ali zar to tragediju čini imalo manje stvarnom za žrtve?

Jedva da postoji neki ćošak na planeti gde borbe ne izgledaju mogućim. U Nigeriji, gde ima oko 200 etničkih grupa, postoji pretnja građanskog rata. „Jedan takav sukob“, izvestio je časopis Tajm, „mogao bi međusobno suprotstaviti tri najveće etničke grupe — Hausa, Ibo i Joruba.“ Dodao je: „Kako to neki analitičari vide, Nigerija je Jugoslavija koja čeka da se dogodi.“

Etničko nasilje je na sličan način opustošilo zapadnoafričku zemlju Liberiju. Jedan gerilski vođa crpio je podršku od plemenâ Gijo i Mano da bi zbacio predsednika, koji je bio iz etničke grupe Kran. Preko 20 000 je poginulo u nastalom građanskom ratu, a stotine hiljada su raseljene.

U Južnoj Africi, belci i crnci se suprotstavljaju jedni drugima u borbi za političku kontrolu. Ali ta borba nije samo borba crnih protiv belih. Samo 1992. godine, oko 3 000 osoba poginulo je u borbama između suparničkih crnih grupa.

U Somaliji je umrlo oko 300 000 ljudi a milion je ostalo bez domova kad je klanska borba buknula u građanski rat. U Burundiju i Ruandi, etnički obračuni između Hutija i Tutsija u nedavnim godinama doveli su do hiljada pogibija.

Borbe između Jevreja i Arapa u Izraelu, između Hindusa i Muslimana u Indiji i između protestanata i katolika u Irskoj izgledaju skoro nesmanjene. Takođe je rasno nasilje izbilo prošle godine u Los Anđelesu, u Kaliforniji, odnoseći više od 40 života. Gde god ljudi različitih rasa, nacionalnosti ili religija žive jedni blizu drugih, često se događaju žestoki sukobi.

Mogu li ljudi rešiti ovaj veliki problem etničkog razdora?

 Usklađeni ljudski napori

Osmotrite, na primer, šta se desilo s naporima u bivšoj Jugoslaviji i u bivšem Sovjetskom Savezu. Godine 1929, formirana je Jugoslavija u pokušaju da se u jednu državu ujedine različite etničke grupe koje su živele u jugoistočnoj Evropi. Na sličan način je stvoren Sovjetski Savez spajanjem raznih narodâ različitog rasnog, religioznog i nacionalnog porekla. Obe zemlje su decenijama imale jake centralističke vlade koje su ih držale zajedno, i konačno izgledalo je da su njihovi građani naučili da žive zajedno.

„Etnička mapa predratne Bosne, a zaista i predratne Jugoslavije, bila je kao jaguareva koža“, objasnio je jedan vodeći Srbin. „Ljudi su bili nerazdvojivo pomešani.“ U stvari, oko 15 odsto brakova u Jugoslaviji bilo je između osoba iz različitih etničkih grupa. Slično stanje naizglednog jedinstva stvoreno je mešanjem etničkih grupa u Sovjetskom Savezu.

Tako je šok bio veliki kada je, posle mnogo decenija naizglednog mira, izbilo etničko nasilje. Danas, kao što je jedan novinar napisao, ljudi sad „bivšu Jugoslaviju definišu prema rasi, religiji i nacionalnosti“. Pa, kada su ove snažne vlade pale, jesu li se ove zemlje raspale?

Odgovorni činioci

Ljudi po prirodi ne mrze ljude druge etničke grupe. Kao što je jedna popularna pesma jednom rekla, treba da budete ’brižljivo naučeni pre no što će prekasno biti, pre nego što ćete godina šest il’ sedam il’ osam imati, sve ljude što vaši rođaci mrze, mrzeti‘. Ova pesma se odnosila na jedan mladi par s upadljivim rasnim razlikama. Ipak, prema Žarki Kovač, stručnjaku za mentalno zdravlje, ljudi u bivšoj Jugoslaviji „jedva da imaju bilo kakve fizičke razlike“. Uprkos tome, nasilje je ekstremno iznad moći pojmljivosti. „Unakazujete osobu koju ste ubili kako ne biste prepoznali svog brata“, rekla je Kovač.

Jasno je da takva rasna i etnička mržnja nije prirođena ljudskoj prirodi. Propagandisti i rođaci koji su prepričavali prošla zverstva brižljivo su naučili ljude. Ko bi mogao stajati iza svega toga? Pokušavajući da razume strahote rata, jedan poslovan čovek iz Sarajeva bio je podstaknut da zaključi: „Posle jedne godine bosanskog rata verujem da Satana vuče konce. Ovo je čisto ludilo.“

Iako mnogi ne veruju u postojanje Satane Đavola, Biblija ipak ukazuje na postojanje jedne nevidljive, nadljudske osobe koja ima duboko negativan uticaj na ponašanje čovečanstva (Matej 4:1-11; Jovan 12:31). Kada razmišljate o tome — o svoj nerazumnoj predrasudi, mržnji i nasilju — možda ćete se složiti da Biblija stvarno nije nerealna kad kaže: ’[Onaj] koji se zove đavo i sotona... obmanjuje celu zemlju‘ (Otkrivenje 12:9; 1. Jovanova 5:19).

 Zračak nade

Kad uzmemo u obzir skorašnji svetski metež, san o ujedinjenom čovečanstvu izgleda dalji no ikad. Nacionalistička i etnička suparništva prete čovekovom postojanju kao nikada pre. Ipak, usred ove globalne tame, jedan zračak nade sjajno svetli. Tokom leta 1993, jedna grupa ljudi iz ratujućih etničkih grupa jasno je pokazala jednu zajedničku sponu koja im omogućava da prevaziđu etničke razdore i da zajedno rade u ljubavi i jedinstvu.

Ironično je što se ta spona pokazala da je baš onaj faktor koji često deli čovečanstvo — religija. Časopis Tajm je izvestio: „Ukoliko zagrebete bilo koji agresivan tribalizam, ili nacionalizam, obično ćete ispod njegove površine pronaći religioznu srž... Religiozne mržnje naginju da budu nemilosrdne i potpune.“ U sličnom pravcu, časopis India Today je rekao: „Religija jeste barjak pod kojim se izvršavaju najgnusniji zločini... Ona oslobađa ogromno nasilje i jeste jedna vrlo destruktivna sila.“

Zaista, religija je obično sastavni deo problema, a ne rešenje. Ali ova religiozna grupa koju smo gore spomenuli — grupa znatnog mnoštva — pokazuje da religija može ujedinjavati, a ne razdvajati. Ko u stvari sačinjava ovu grupu? I zašto se oni raduju uzbudljivom uspehu tamo gde drugi ne uspevaju? Kao odgovor pozivamo vas da pročitate sledeće članke. Ako tako učinite, to vam zaista može dati novi pogled na budućnost čovečanstva.

[Izvor slike na 3. strani]

Groblje u Bosni. Haley/Sipa Press