Pogled u svet

Ženama se savetuje da se odupru siledžiji

Novo istraživanje pokazuje da žene imaju veću šansu da izbegnu silovanje i povrede kad se brane nego kad mole ili plaču. Ispitujući izveštaje žena koje su bile seksualno napastvovane, istraživači univerziteta Brandajs u Valthamu, u Masačusecu, otkrili su da su žene koje su se branile ili vrištale i pobegle prošle mnogo bolje nego one koje nisu. „U stvari, žene koje su bile najpogodnije da budu silovane ili povređene bile su one koje se nisu branile, oslanjajući se umesto toga na preklinjanje ili raspravljanje sa svojim napadačima“, kaže časopis American Health. Dr Sara Ulman (Sarah Ullman), koja je vodila tu studiju, daje ovaj savet: „Ne bi trebalo da žena okleva da viče, bori se i odupire svom svojom snagom. Moljenje i preklinjanje joj verovatno neće pomoći.“

Ulica nazvana po mučeniku Svedoku

Kada je trebalo imenovati jednu novu ulicu u malom nemačkom mestu Baltmansvajler, Opštinski savet složio se kod imena Bernhard Grim. Zašto? Novine Esslinger Zeitung izveštavaju: „Grim, rođen 1923, živeo je u ulici Rajkenbakr 30. On je kao Jehovin svedok po veri, odbio da se lati vojne službe kada je registrovan. Odmah je bio zatvoren i odveden za Berlin. Vojni sud ga je osudio na smrt zbog ’demoralisanja vojske‘. Dana 21. avgusta 1942, izvršena je smrtna presuda nad tim 19-godišnjakom u Berlin-Plotsenseu.“ Zato što je upravo prošlo 50 godina od mučeništva ovog mladog čoveka, član opštinskog veća je smatrao da bi bilo prikladno vreme da se jedna ulica nazove po njemu.

„Upotrebljavaj ga ili ga izgubi“

Brojna ispitivanja sprovedena u čitavom svetu otkrivaju da što neko više koristi svoj mozak, manje je verovatno da će iskusiti moždane poremećaje. „Imati više obrazovanja ne podrazumeva samo da svoj mozak više razvijate dok ste mladi, već da ga kroz čitav vaš život više koristite, a to stvara neku vrstu zaštitnog mehanizma“ protiv mentalnog oboljenja. „Čitanje, pisanje i aritmetika mogu biti najbolji način da vaš mozak zaštitite“ od stanja propale mentalne sposobnosti, izveštavaju kanadske novine The Toronto Star. Neuropsiholog Merilin Albert (Marilyn Albert) je rekla: „Ovo otkriće je dovoljno potvrđeno da bismo znali da je istinito.“ Dodala je: „Za mozak, to znači ’upotrebljavaj ga ili ga izgubi‘.“

Adolescenti ’90-tih

Vitorino Andreoli (Vittorino Andreoli), psihijatar na univerzitetu Verona u Italiji, izveštava da kao kontrast svim prethodnim generacijama, današnjoj omladini „nedostaje ili imaju smanjenu percepciju budućnosti“. On dodaje da to mladima čini teškim da „danas žrtvuju za sutrašnju sreću“. Takođe, mnogima nedostaje „percepcija dobrog i lošeg“, u smislu da „je svako ponašanje diktirano samo situacijom“ pre nego bilo kojim utvrđenim moralnim kodeksom. Mnogi današnji omladinci ne razumeju baš dobro šta je smrt. Andreoli primećuje da „oni znaju samo za televizijsku smrt, iz fikcije... Omladinci znaju kako se donosi smrt, ali ne znaju šta je ona. Na taj način, oni je mogu prouzrokovati ili čak sebi naneti, zamišljajući sasvim drugačije posledice.“

Ratovi se još uvek nastavljaju

Iako su vojni troškovi širom sveta smanjeni, broj ratova koji se vode ne smanjuje se. „Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI) (Stokholmski međunarodni istraživački institut za mir) u Švedskoj registrovao je 30 ozbiljnih oružanih sukoba u prošloj godini [1992]“, izveštavaju nemačke novine Nassauische Neue Presse. Prema tom institutu, to je bio isti broj kao i u 1991. Iako se ratovanje prekinulo na nekim problematičnim mestima, „Bosna je bila svedok početka najkrvavijeg sukoba, u kom je preko 100 000 osoba izgubilo svoje živote do kraja te godine“. SIPRI predviđa da „će broj sukoba koji prerastaju u nasilje opadati, samo vrlo postepeno“.