Šta kaže Biblija

Treba li da se ponovo krstite?

LUSILA je bila uznemirena. Iako je odgajena kao katolikinja, ona je nedavno počela ozbiljan studij Biblije uz pomoć jedne prijateljice nekatolikinje. Uvidela je da Biblija opisuje krštenje kao nešto što je drugačije od obreda kroz koji je prošla kao beba. „Da li to znači da ću morati ponovo da se krstim?“ pitala je iskreno. „Plašim se da bih, čineći to, uvredila Boga.“

Stotine miliona osoba, i katolika i protestanata, bile su poprskane vodom ili polivene njome kao bebe u ceremoniji krštenja. Milioni drugih osoba kršteni su nekim oblikom potpunog uranjanja u vodu kada su bili stariji. To postavlja pitanje: Šta je u stvari hrišćansko krštenje? Postoje li neke okolnosti koje bi opravdavale krštenje po drugi put?

Džepni katolički rečnik (Pocket Catholic Dictionary) definiše krštenje kao „sakrament u kom se, vodom i rečju Božjom, osoba očišćava od sveg greha i u kom je ponovo rođena i osvećena u Hristu za večni život“. U vezi s ponovnim krštenjem, ovaj isti izvor kaže kako „krštenje utiskuje neizbrisiv znak na dušu, što znači da se ono ne može, zato što to nije potrebno, ponavljati“. Da li je to ono što Biblija kaže?

Načinite učenike, krsteći ih

U Mateju 28:19, 20 čitamo zapovest u vezi s krštenjem koju je podignuti Hrist dao svojim učenicima pre nego što je uzašao na nebo. „Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i učite ih da izvrše sve zapovesti što sam vama dao.“ Jasno je da se krštenje zahteva od hrišćanskih učenika — onih koji su poučeni da drže Hristove zapovesti — a ne beba. a To se slaže s činjenicom da sva krštenja koja su opisana u Pismu uključuju učenike koji su prema postojećim dokazima bili potpuno uronjeni u vodu. Očigledno je to bio slučaj kad je Jovan Krstitelj  krstio samog Hrista Isusa. Biblijski izveštaj kaže da pošto je bio kršten, Isus „iziđe iz vode“ reke Jordan (Matej 3:16). Zaista, Pismo pokazuje da je Jovan pažljivo izabrao svoja mesta za krštenje kako bi imao obilje vode na raspolaganju (Jovan 3:23).

Kasnije, opisujući krštenje etiopskog evnuha, Biblija nam kaže da „uđoše obojica u vodu, Filip i uškopljenik, i krsti ga [Filip]“ posle čega „iziđoše iz vode“ (Dela apostolska 8:38, 39, DS). Ovakva krštenja uranjanjem saglasna su s glavnim značenjem grčke reči baptizo, „krstiti“, od bapto, koja znači „zaroniti u ili ispod“, što je koren engleske reči ”baptism“.

Biblijski izveštaj o ponovnom krštenju

Ali šta je s mnogim milionima osoba koje su krštene kao bebe ili koje nisu bile potpuno uronjene? Da li bi ikada bilo prikladno krstiti ih ponovo? Jedan događaj koji je ispričan u Delima apostola 19:1-7 pomaže nam da odgovorimo na ova pitanja. Verovatno je to bilo tokom zime 52/53 n. e. kada je apostol Pavle posetio bogati grad Efes u Maloj Aziji. Tamo je našao neke učenike koje je bilo potrebno ponovo krstiti. Nakon što je saznao da su ovi ljudi bili kršteni Jovanovim krštenjem, Pavle ih je ponovo krstio „u ime Gospoda Isusa“. On nije mislio da će činjenje toga uvrediti Boga. Očito, Bog se slagao s Pavlovim rezonovanjem, i daleko od toga da se ovim ponovnim krštavanjem uvredi, Bog ga je darom svetog duha učinio pravosnažnim.

Da je 12 muževa odbacilo Pavlovo poučavanje u vezi s prirodom krštenja i značajem Mesije, Hrista Isusa, bez sumnje bi Pavle uskratio krštenje. Prvo, ti muževi su morali da se kvalifikuju za krštenje. Tek tada su se mogli ponovo krstiti uz Božje odobravanje.

Kako se kvalifikovati za krštenje

Kako se kvalifikujemo za krštenje? Uzmite u obzir mnoštvo ljudi što su kršteni na dan Pentekosta 33 n. e. Kako su se oni kvalifikovali? Prvo, oni su, kao Jevreji i jevrejski prozeliti, započeli s dobrom pozadinom spoznanja o Jehovi Bogu, o njegovom postupanju s njegovim narodom, i o biblijskim proročanstvima o njegovom obećanom Mesiji. Drugo, oni su prihvatili daljnje tačno spoznanje tokom nadahnutog svedočanstva koje je tog dana dao apostol Petar. S kojim rezultatom?

„A kad čuše ovo, ražali im se u srcu i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta da činimo, ljudi i braćo?“ „Pokajte se“, odgovorio je Petar, „i neka se krsti svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje vaših greha, i primićete dar svetoga Duha“ (Dela apostola 2:37, 38, DS). Zapazite da Petrovo svedočanstvo nije bilo površno. „I drugim mnogim rečima uveravaše ih.“ Oni su bili uvereni njegovim rezonovanjem, i prihvatili su ono što je rekao i krstili se. „I dodade se toga dana (crkvi) oko tri hiljade duša“ (Dela apostola 2:40, 41, DS).

Ti isti elementi traže se i danas za biblijski pravosnažna krštenja: (1) tačno spoznanje, (2) iskreno pokajanje i (3) obraćenje, ili okretanje prema Bogu a dalje od ’ovog pokvarenog roda‘. Nadalje, biblijski pravosnažna krštenja moraju biti „u ime Isusa Hrista“, to jest, zasnovana na prihvatanju njegove otkupne žrtve radi oproštenja greha i podlaganja njemu kao Božjem ustoličenom kralju (Dela apostola 2:40; Rimljanima 5:12-19; 7:14-25).

Iskreni ljudi koji su biblijski kvalifikovani za krštenje ne treba da strahuju da će time što se ponovo krštavaju naljutiti Boga. Nasuprot, biblijski ispravno krštenje kvalifikovanih ljudi Bogu donosi radost.

[Fusnota]