Anatomija jedne svađe

NJOJ je potrebno da izrazi osećanja. On želi da pruži rešenja. Milioni bračnih svađa su kroz vreme možda imali različite melodije, ali su često bili varijacije na nekoliko osnovnih tema. Razumeti drugačiju perspektivu svog supružnika ili drugačiji stil komuniciranja može pomoći da se ove šumske vatre koje plamte svedu na drveni ugalj što tinja na ognjištu jednog srećnog doma.

„Ne upravljaj mojim životom!“

Stereotip žene koja dominira, i koja zanoveta može biti istinit u slučaju mnogih muževa koji opažaju da su stalno opkoljeni savetom, zahtevima i kritikovanjem. Biblija potvrđuje takva osećanja, govoreći: „Svadljivost je ženina prokisivanje bez kraja“ (Poslovice 19:13). Neka žena može tražiti nešto što njen muž ćutke odbija iz njoj nepoznatih razloga. Misleći da je nije čuo, ovog puta ona mu kaže šta da uradi. Njegov otpor postaje krući. Jesu li to žena koja zanoveta i muž papučar? Ili dve osobe koje prosto nisu jasno komunicirale?

Iz ženine perspektive, ona najbolje izražava svoju ljubav prema svom mužu kada pruža koristan savet. Prema gledištu njenog muža, ona mu šefuje i indirektno ukazuje da je nesposoban. „Ne zaboravi svoju  aktentašnu“ za nju je izjava brige, osiguravajući da on ima ono što mu je potrebno. Njega ona podseća na njegovu majku kako viče za njim kroz vrata, „Jesi li poneo rukavice?“

Iscrpljena žena može nežno reći, „Da li želiš da večeras jedemo napolju?“ misleći u stvari, „Zar me nećeš izvesti na večeru? Previše sam umorna da bih kuvala.“ Ali njen odani suprug može iskoristiti taj trenutak da pohvali njeno kuvanje i snažno uveravati da ga on voli više nego bilo koje drugo. Ili može pomisliti, ’Pokušava da upravlja sa mnom!‘ U međuvremenu, žena može ozlojeđeno reći sebi, ’Što bih uopšte morala da pitam?‘

„Ne voliš me!“

„Kako može tako da razmišlja?“ uzvikuje razočaran, zbunjeni muž. „Radim, plaćam račune i čak joj ponekad donosim cveće!“

Mada je svim ljudima potrebno da se osećaju voljenim, žena ima naročitu potrebu da uvek iznova bude ponovo uveravana u to. Ona to ne mora reći glasno, ali unutra ona može osećati kao jedan nepoželjan teret, naročito ako joj njen mesečni ciklus udeljuje dozu melanholije. U takvim prilikama, njen muž se može povući, misleći da ona želi izvesno vreme za sebe. Ona može njegov nedostatak bliskosti protumačiti kao potvrdu za njen najgori strah — on je više ne voli. Ona ga može žestoko koriti, nastojeći da ga prisili da je voli i podupire.

„Šta nije u redu, dragi?“

Muškarčeva reakcija na neki mučan problem može biti da potraži neko mirno mesto kako bi razmislio o njemu. Žena može intuitivno osetiti neku napetost i instinktivno reagovati tako što će pokušati da ga izvuče iz te rupe koju je sam iskopao. Koliko god da su ovi napori dobronamerni, muž ih može smatrati nametljivim i ponižavajućim. Dok se povlači da osmotri svoj problem, on baca pogled preko ramena da bi video svoju lojalnu ženu kako žurno potrčkuje za njim odlučno ga sledeći. Čuje taj istrajan glas pun ljubavi: „Dragi, jesi li dobro? Šta nije u redu? Hajde da porazgovaramo o tome.“

Ako nema nikakvog odgovora, žena se može osećati povređenom. Kad ona ima neki problem, ona želi da ga raspravi s njim. Ali čovek koga ona voli ne želi s njom da podeli svoja osećanja. „Mora da me više ne voli“ može biti njen zaključak. Tako, kad čovek, ne sumnjajući ništa, konačno ispliva iz svog unutrašnjeg sveta zadovoljan rešenjem koje je našao, on takođe nalazi, ne onog zabrinutog supružnika punog ljubavi kojeg je ostavio, već ljutitu ženu spremnu da ga napadne zato što ju je ostavio samu.

„Ti me nikad ne saslušaš!“

Ta optužba izgleda smešna. Njemu izgleda da, ako uopšte išta radi onda je to da sluša. Ali dok njegova žena govori, ona ima taj poseban osećaj da njene reči proverava i analizira neki kompjuter koji rešava matematički problem. Njene sumnje su potvrđene kad on, baš usred rečenice, kaže: „Pa, što ne bi jednostavno...?“

Kad žena dođe k svome mužu s nekim problemom, veoma često ona niti baca krivicu na njega, niti traži neko rešenje od njega. Ono što ona najviše želi jeste saosećajno uvo koje će čuti, ne samo hladne činjenice, već njena osećanja o tome. Tada ona želi, ne savet, već potvrdu svojih osećanja. Zato su mnogi dobronamerni muževi izazvali eksploziju kada je sve što su rekli bilo: „Srculence, ne treba tako da se osećaš. Nije to tako ozbiljno.“

Često, osobe od svojih supružnika očekuju da budu čitači misli. „Venčani smo već 25 godina“, rekao je jedan čovek. „Ako do sad ne zna šta ja hoću, mora da je nije briga ili ne obraća pažnju.“ Jedan autor navodi u svojoj knjizi o bračnoj vezi: „Kad partneri ne kažu jedno drugome šta žele i konstantno kritikuju jedno drugo za propuštanje neke prilike za odgovarajuće delovanje, nije nikakvo čudo da duh ljubavi i saradnje nestaje. Na njegovo mesto dolazi... snažno nadmetanje, u kojem svaki partner pokušava da prisili onog drugog da izađe u susret njegovim potrebama.“

 „Tako si neodgovoran!“

Žena to ne mora tako direktno reći svom mužu, ali može isto tako jasno indirektno ukazivati na to svojim tonom glasa. „Što kasniš toliko?“ može se posmatrati kao zahtev za informacijom. Ipak, verovatnije, njen optužujući pogled i ruka na kuku govore njenom mužu: „Ti neodgovorni dečačiću, brinuo si me. Što nisi nazvao telefonom? Tako si neuviđavan! Sad je večera propala!“

U pravu je, naravno, što se tiče večere. Ali ako izbije svađa, zar nije i njihova veza takođe u opasnosti? „Većina svađa događa se ne zato što se dvoje ne slažu, već ili zato što čovek oseća da žena ne odobrava njegovo gledište ili zato što žena ne odobrava način na koji on razgovara s njom“, primećuje dr Džon Grej (John Gray).

Neki su mišljenja da kod kuće čovek treba da bude slobodan da kaže šta hoće, bez obuzdavanja. Ali dobar komunikator gleda da izgradi slogu i postigne mir, uzimajući u obzir slušaočeva osećanja. Grubo bismo takav govor mogli uporediti s posluživanjem tvog supružnika čašom hladne vode nasuprot pljuskanju te vode njemu ili njoj u lice. Mogli bismo reći da je sva razlika u načinu govora.

Primenjivanje reči iz Kološanima 3:12-14 rasplinuće svađe i dovesti do srećnog doma: „Obucite se, dakle, kao Božji sveti i mili izbranici, u srce milostivo, u dobrotu, poniznost, krotost, strpljivost. Snosite jedan drugoga i opraštajte jedan drugome ako ko ima tužbu na koga. Kao što je Gospod vama oprostio, tako činite i vi. A na sve ovo (obucite) ljubav, koja je sveza savršenstva.“

[Slika na 9. strani]

On brani činjenice, ona brani osećanja