Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Dvostruki život — ko to mora znati?

Dvostruki život — ko to mora znati?

Mladi pitaju...

Dvostruki život — ko to mora znati?

„Mama i tata su me vodili na hrišćanske sastanke, i ja sam znao šta je dobro a šta loše“, priznaje Robert. „Ali, želeo sam da me druga deca iz škole vole i prihvataju. Tako sam u šestom razredu, da bih se uklopio i bio popularan, počeo da pušim. U sedmom razredu sam počeo da koristim LSD i marihuanu. U osmom razredu, počeo sam da se fiksam drogom zvanom spid. Obmanuo sam svakoga — ali, osećao sam se bedno.“

MNOGI mladi danas — uključujući i neke koje su podigli hrišćanski roditelji — vode dvostruki život. Ne postaju svi korisnici droge, kao Robert. Ali iza leđa svojih roditelja, neki mladi zaista potajno flertuju, piju, nose neuobičajenu odeću, slušaju divlju muziku, prisustvuju bučnim žurkama i upuštaju se u sijaset drugih aktivnosti na koje se njihovi roditelji mršte ili ih zabranjuju. Da li i ti lično slediš takav životni stil?

Ako je to slučaj, ti verovatno znaš da je ono što činiš pogrešno. Kao i Robert, ti čak možeš trpeti tištanja griže savesti (Rimljanima 2:15). Ipak, pomisao o razotkrivanju svojih nedela tvojim roditeljima nije baš prijatna. I kad uzmeš u obzir verovatne posledice, argument ’ono što moji roditelji ne znaju neće ih povrediti‘ može izgledati logično. Ali to bi tebi moglo nauditi.

Pogrešno rezonovanje

Na primer, možeš smatrati da imaš neke opravdane pritužbe na način na koji tvoji roditelji obavljaju stvari. Možda ih zaista imaš. Ali čak i ako su oni ponekad nerazumno strogi, nekomunikativni ili svojevoljni, da li to opravdava neprestanu neposlušnost? Ne prema Božjoj Reči, koja savetuje: „Slušajte roditelje svoje u svačemu, jer je to ugodno Gospodu“ (Kološanima 3:20). A šta ako smatraš da si opravdano ljut na tvoje roditelje? Da li ima smisla taj gnev izraziti time što potajno prestupaš merila koja je dao Bog? U suštini, ti bi tada postupao kao da se ’na Gospoda gnjeviš‘ (Poslovice 19:3). Prava stvar koju bi trebalo učiniti bila bi da pristupiš svojim roditeljima i da s njima mirno prodiskutuješ o bilo kakvim negodovanjima koje imaš (Poslovice 15:22).

Jednako tako je pogrešno uverenje da negovanjem ćutanja štitiš svoje roditelje od emocionalne uznemirenosti. Jedan 16-godišnji dečak je rekao: „Ja ne bih pričao o nečemu što [moje roditelje] razočarava.“ Opet, takvo slatkorečivo rezonovanje nije ništa više nego zavaravanje samog sebe. Kako to Biblija izražava, to je slučaj nekoga ko postupa „previše laskavo prema sebi u svojim sopstvenim očima da bi doznao svoju grešku kako bi je mrzeo“ (Psalam 36:2NW). Kad ti je stvarno stalo do osećanja tvojih roditelja, ti se pre svega kloniš neposlušnosti. Osim toga, bilo koji pokušaji da ih zadržiš u mraku verovatno će se pokazati uzaludnim, jer drugi nesumnjivo već znaju o tvom tajnom životu.

Ništa nije skriveno

Drevni Izraelci su ovo doznali kad su pokušali da izbegnu kaznu skrivajući svoje neispravno postupanje. Prorok Isaija je upozorio: „Teško onima koji namere svoje kriju da ih od [Jehove] sakrivaju; koji u mraku dela svoja rade i govore: Ko nas vidi i ko nas poznaje?“ (Isaija 29:15). Ti Izraelci su zaboravili da je Bog video njihova dela rđavog ponašanja. U odgovarajuće vreme, on ih je pozvao da polože račun za svoje greške.

To isto se pokazalo istinitim za neke hrišćane u skupštini prvoga veka. Sam pročitaj izveštaj u Delima apostola 5:1-11 o Ananiji i njegovoj ženi Safiri. Kad je osnovan poseban fond za zbrinjavanje hrišćana u oskudici, Ananija je prodao neku njivu i drsko tvrdio da prilaže čitav prihod od njene prodaje. Međutim, u stvarnosti, Ananija ’sakri od novaca što ih je uzeo za njivu‘ za svoj lični dobitak. Da li je Bog bio obmanut ovom prividnom velikodušnošću? Uopšte ne. „Nisi ljudima, nego si Bogu slagao“ rekao je apostol Petar. „Čuvši Ananija ove reči pade i izdahnu.“ Safira, koja je bila saučesnik, udarena je kratko nakon toga. Očigledno su oboje zaboravili da Bog „tajne srca zna“ (Psalam 44:21).

Slično i danas, čak i ako uspešno skrivaš rđavo ponašanje od svojih roditelja, ti ne možeš sakriti takvo rđavo ponašanje od budnih očiju Jehove Boga. „Nikakvo stvorenje nije sakriveno pred njim“, kaže Jevrejima 4:13, „nego je sve golo i otkriveno pred očima onoga kome mi treba da odgovaramo.“ Da li bi se uopšte mogao osećati više razotkrivenim od ovoga? A s vremenom će tvoji skriveni gresi biti isto tako otkriveni i pred drugima. Poslovice 20:11 kažu: „I dete delima svojim pokazuje hoće li put njegov biti čist i prav.“ Jedna druga poslovica kaže: „Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje“ (Poslovice 28:13).

Jedna mlada žena po imenu Tami naučila je to kao omladinka. Iako su je podigli hrišćanski roditelji, ona je počela da puši, pije i da se zabavlja s nevernicima. Tami je svojski pokušavala da svoje poroke zadrži u tajnosti, ali priseća se: „Moji roditelji su primetili promene u meni. Postala sam buntovna i razvila jedan nezavisan stav. Kad osoba vodi dvostruki život, to će se, pre ili kasnije, otkriti. U mom slučaju, otkrilo se pre. Otac me je uhvatio kako se sastajem s dečkom u jednoj obližnjoj školi.“

Kako Jehova misli

Prema tome, ono što tvoji roditelji ne znaju može ih — i verovatno hoće — povrediti u svoje vreme. I što je još važnije, pitaš li se, ’Šta Jehova misli o onima koji žive u laži?‘ Psalam 5:5, 6 odgovara: ’[Jehova] mrzi sve one koji nepravdu čine. On potire lažljivce. Na varalice [Jehova] mrzi.‘ Ne zavaravaj sebe razmišljajući da možeš umiriti Boga jednostavno navlačeći lažnu odanost kad prisustvuješ religioznim sastancima. On zna kada ga ljudi ’ustima svojim poštuju, ali su srca njihova daleko od njega‘ (Marko 7:6).

Tako je jedan omladinac, po imenu Rikardo, koji se upustio u seksualno nečisto ponašanje, priznao: „Čovek ima užasno osećanje kad zna da ožalošćuje Jehovu.“ Ali, da li je stvarno moguće ožalostiti Jehovu — to jest, učiniti da se oseća povređenim? Zaista jeste! Kad je drevna nacija Izrael napustila Božji zakon, oni ’dražiše Sveca Izraelova [’zadavali su bol Svecu Izraelovu‘, NW]‘ (Psalam 78:41DK). Koliko danas mora da je povređen kad mladi odgajani „u nauci i u strahu od [Jehove]“ potajno čine neispravne stvari! (Efescima 6:4).

Povređeni roditelji

Shvati, dakle, da se ne možeš kriti zauvek. Bogu, svojim roditeljima i sebi duguješ to da kažeš istinu i priznaš ono što se dešavalo u tajnosti. Naravno, to može rezultovati neprilikom i možda nekim žalosnim posledicama (Jevrejima 12:10, 11). Ako si sprovodio obrazac laganja i prevare, potkopao si poverenje svojih roditelja u tebe. Zato se nemoj iznenaditi ako te ograniče više nego ikada pre. Tami se priseća: „Nakon što sam uhvaćena s dečkom, moj otac je bio preplašen. Sada je shvatio da se meni ne može verovati. To je značilo držati me konstantno na oku.“ Ali Tami je razumela da je samo žela ono što je bila sejala (Galatima 6:7).

Takođe možeš očekivati da će tvoji stari biti povređeni i ljuti. Njihovo ime i reputacija su okaljani. (Uporedi Postanje 34:30). Ako je tvoj otac Jehovin svedok on će verovatno morati da se odrekne nekih skupštinskih prednosti (Titu 1:5-7). Da, kao što kažu Poslovice 17:25, buntovni omladinac može biti „žalost... svog oca, i čemer... roditeljke svoje“.

Autorka Džoj P. Gejdž (Joy P. Gage) dirljivo opisuje kako se neki roditelji osećaju kada se dete pobuni. Ona kaže: „Neki tiho plaču. Neki plaču histerično. Neki plaču iza zatvorenih vrata. Oni oplakuju celu svoju prošlost. Plaču zato što odjednom nema više budućnosti. Plaču radi onoga što se moglo desiti. Plaču radi onoga što će sigurno biti. Plaču iz gneva. Plaču iz razočaranja.“ Razumljivo je da neće biti lako suočiti se s tim što si prouzrokovao takvu žalost dvema osobama koje te vole više nego bilo ko drugi na svetu. Tami kaže: „Osvrnula sam se unazad i poželela da nisam pričinila toliko puno tuge mom ocu i mojoj majci.“

Međutim, ti se ne možeš vratiti unazad i ispraviti prošlost. I koliko god bolno i teško bilo, kao što će bez sumnje biti, ti imaš obavezu da pokušaš da ispravno postaviš stvari. (Uporedi Isaija 1:18.) To podrazumeva da svojim roditeljima kažeš istinu, priznajući njihovu povređenost i gnev, prihvatajući koju god disciplinu oni odmere. Govorenje istine može biti prvi korak u donošenju radosti srcima tvojih roditelja, i srcu Jehove Boga, kao i sticanje radosnog zadovoljstva tvoje čiste savesti (Poslovice 27:11; 2. Korinćanima 4:2).

Ali kako bi trebalo da pređeš na to da kažeš svojim starima? Kako se možeš izvući iz življenja dvostrukim životom? Ova pitanja će biti razmotrena u našem idućem izdanju.

[Slika na 19. strani]

Govorenje istine može doneti olakšanje i tebi i tvojim roditeljima