Filipinski Vrhovni sud podržava slobodu obožavanja

Od dopisnika Probudite se! s Filipina

DANA 7. juna 1993, kad su milioni filipinske školske dece prodefilovali natrag u svoje učionice, najsrećniji među njima bili su Jehovini svedoci. Zašto? Zato što je 1. marta, 1993, baš pred završetak prethodne školske godine, Vrhovni sud Filipina poništio presudu Vrhovnog suda iz 1959. i podržao pravo dece Jehovinih svedoka da se uzdržavaju od pozdravljanja zastave, recitovanja zakletve na vernost i pevanja nacionalne himne.

Šta je vodilo ka ovakvom preokretu stvari? I kakve su posledice za sve ljubitelje slobode na Filipinima rezultat ove presude?

Zašto Jehovini svedoci ne pozdravljaju zastavu

Jehovini svedoci veruju da su pozdravljanje zastave, pevanje nacionalne himne i recitovanje zakletve na vernost religiozni postupci. Njihova biblijski školovana savest im ne dopušta da učestvuju u takvim postupcima obožavanja (Matej 4:10; Dela apostola 5:29). Bez obzira u kojoj zemlji žive, to je njihov stav u oponašanju Isusa Hrista, koji je rekao da njegovi sledbenici neće biti „od sveta, kao ni [on] što [nije bio] od sveta“ (Jovan 17:16).

U isto vreme, Jehovini svedoci pokazuju poštovanje prema vladama pod kojim žive, i veruju da su one uređenje koje Bog dozvoljava. Dakle, oni su pod obavezom da budu poslušni zakonima zemlje, plaćaju poreze i odaju dužnu čast vladajućim službenicima. Oni nikada ne bi učestvovali u bilo kojoj pobuni protiv bilo koje vlade. a

Argumenti za presudu Vrhovnog suda

Koje argumente je sadašnji Vrhovni sud pružio za poništavanje presude iz 1959. Herona protiv Sekretara za obrazovanje. Presuda iz 1993. koju je napisao sudija Grinjo Akino (Griño-Aquino) navela je: „Pomisao da neko može biti prisiljavan da pozdravi zastavu, peva nacionalnu himnu i da recituje patriotsku zakletvu, tokom ceremonije pozdravljanja zastave, pod pretnjom da će biti otpušten s posla ili da će biti isteran iz škole, strana je savesti sadašnje generacije Filipinaca čija je shvatanja od detinjstva oblikovala Povelja slobode koja garantuje njihova prava na slobodan govor i slobodno upražnjavanje ispovedanja vere i obožavanja.“

Ovaj Sud je primetio da dok Jehovini svedoci „nemaju učešća u obaveznoj ceremoniji pozdravljanja zastave, oni se ne uključuju u ’spoljašnje radnje‘ ili ponašanja koja bi vređala njihove zemljake što veruju u izražavanje svoje ljubavi prema zemlji kroz izvršavanje ceremonije pozdravljanja zastave“. Sud je nadalje primetio: „Oni tokom ceremonije pozdravljanja zastave s poštovanjem stoje mirno kako bi pokazali njihovo poštovanje prema pravu onih koji izabiraju da  učestvuju u svečanim procedurama... Pošto se ne uključuju u ponašanje koje ometa, nema nikakvog opravdanja za njihovo isterivanje.“

Sadašnji Sud se takođe dohvatio i predviđanja koje je napravljeno u presudi Herona da će, ako se Jehovinim svedocima dozvoli da budu izuzeti od zahteva za pozdravljanje zastave, „ceremonija pozdravljanja zastave postati stvar prošlosti ili da će je možda sprovoditi vrlo malo učesnika, i da će doći vreme kada ćemo imati nenaučene građane kojima nije usađena odanost prema zastavi i ljubav prema zemlji, divljenje prema narodnim herojima, i patriotizam — što je patetična, i čak tragična situacija, a sve zbog toga što je jedan mali deo školske populacije nametnuo svoju volju, što je zahtevao izuzeće i što mu je ono dato“.

Presuda iz 1993. odgovorila je na ovo navodeći: „Situacija koju je Sud kobno predskazivao u Heroni... nije se obistinila. Mi nismo ubeđeni da će time što će se Jehovini svedoci izuzeti od pozdravljanja zastave, pevanja nacionalne himne i recitovanja patriotske zakletve, ova religiozna grupa, koja je kao što je priznato ’mali deo školske populacije‘, uzdrmati naš deo planete i iznenada proizvesti jednu naciju koja je ’nenaučena i kojoj nije usađena odanost prema zastavi, patriotizam, ljubav prema zemlji, i divljenje prema narodnim herojima.‘“

Na kraju se sadašnji Sud osvrnuo na komentar g. sudije Roberta Džeksona (Robert Jackson) iz Vrhovnog suda SAD u vezi sa slučajem Barnet iz 1943. u kom je on naveo: „Verovati da patriotizam neće cvetati ako su patriotske ceremonije dobrovoljne i spontane umesto obavezna rutina znači napraviti jednu nelaskavu procenu privlačnosti naših institucija za slobodne umove... Sloboda biti različit nije ograničena na stvari koje nisu mnogo važne. To bi bila puka senka slobode. Pravi ispit njene suštine jeste pravo da se bude različit u stvarima što dotiču srce postojećeg poretka.“

Nakon što su istaknute ove dobre zakonske tačke, jednoglasna presuda filipinskog suda bila je: „Nalozi o isterivanju koje su izdali javni tužioci protiv peticionara ovim su PONIŠTENI I UKINUTI. Privremena sudska zabrana [školskim upravama] koju je izdao ovaj Sud ovim se čini stalnom.“

Pridruženi sudija Isagani Kruz (Isagani Cruz) u saglasnom mišljenju dodao je sledeće opažanje: „Prema mom skromnom gledištu, Herona je bila zasnovana na pogrešnoj pretpostavci. Taj Sud koji ju je izrekao očigledno je patio od ubeđenja da država ima pravo da odredi šta jeste religiozno a šta nije i da pojedincu diktira šta bi mogao da obožava a šta ne... Tražeći od ovih peticionara da učestvuju u ceremoniji pozdravljanja zastave, država je eks katedra proglasila da oni pozdravljanjem zastave ne povređuju Bibliju. To je za mene neopravdani upad u njihova religiozna verovanja, koja im govore suprotno. Država ne može tumačiti Bibliju za njih. Ona nije kompetentna u toj stvari.“

Značenje za ljubitelje slobode

Svi ljubitelji slobode se sigurno raduju zbog ove presude da se podrži pravo slobodnog izbora u stvari religije i u diktatima čovekove savesti, dok se istovremeno biva podložan relativnom autoritetu u državi (Rimljanima 13:1, 2). Štiteći prava pojedinaca, država ne otvara put za anarhiju već, pre, služi u ulozi koju je spomenuo apostol Pavle u Rimljanima 13:5, 6, gde on izjavljuje: „Zato treba da se pokoravate... radi savesti. Zato i poreze dajete, jer su zvaničnici sluge Božje koje su za to postavljene.“

Jehovini svedoci na Filipinima poštuju jurisprudenciju sudija Vrhovnog suda i razumeju da se krajnja zasluga mora pripisati našem Stvoritelju, Jehovi Bogu.

[Fusnota]