Pogled u svet

Jeftina snaga

Snaga traktora revolucioniše poljoprivredu. I, naravno, donosi profit automobilskim i naftnim industrijama. Međutim, korišćenje teglećih životinja još uvek je popularno. Časopis Farmer’s Weekly izveštava o jednom od najvećih poseda limuna na svetu, u blizini južnoafričkog grada Potgiterzrast (Potgietersrust), što uzgaja svoje sopstvene mazge za transport. Tegleće životinje ne zahtevaju specijalizovano znanje da bi se njima upravljalo, niti zahtevaju uvoz skupih rezervnih delova i goriva. „One se mogu hraniti ostacima od useva i pasti na slobodnom zemljištu“, objašnjava Farmer’s Weekly. Životinjska snaga, zaključuje ovaj časopis, trebalo bi da se „koristi u daleko većoj meri u velikim inženjerskim, građevinskim projektima i projektima izgradnje i održavanja puteva u industrijskim oblastima Afrike nego što je to trenutno slučaj“.

Nova opasnost od kolere

Jedna nova vrsta kolere koja se rapidno širi po Indiji i Bangladešu i dalje unutar Tajlanda može prouzrokovati osmu globalnu epidemiju ove bolesti od 1817, kažu zdravstveni zvaničnici. Izdata su upozorenja zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. Raniji napadi starijih vrsta ne pružaju nikakav trajan imunitet prema ovoj novoj. Uz to, nova vrsta se standardnim tehnikama laboratorijskog testiranja ne može otkriti i sadašnje vakcine nedelotvorne su protiv nje. „Pošto ne možemo predvideti kuda će se ili koliko brzo ovaj novi organizam širiti, zemlje moraju na neodređeno vreme ostati pripremljene vršeći prismotru, osiguravajući pristup lečenju i obezbeđujući čistu vodu i adekvatno odstranjivanje otpadaka“, napisali su doktori David L. Sverdlov (David L. Swerdlow) i Alen A. Ris (Allen A. Ries) iz Centara za kontrolisanje bolesti, kako je izvešteno u The Lancetu. Sedma pandemija, koja je u Aziji počela 1960, još uvek besni, s više od tri miliona slučajeva i s desetinama hiljada preminulih.

Druge upotrebe vina za misu

Nedavni nalazi pokazuju da dok se u Italiji nekih 10 000 000 litara vina godišnje proda za upotrebu tokom mise, „sveta potrošnja“ iznosi samo oko 1 000 000 litara. Otkud ta razlika? Prema jednom stručnjaku, „sâmo tradicionalno potajno pijuckanje ministranta i crkvenjaka udvostručilo bi pazar“. „Prava istina je“, kažu novine Corriere della Sera, „da se pijuckanje povećava još za deset puta, na biskupskim, prelatskim i svešteničkim trpezama.“

Papagajsko svedočanstvo

Jedan papagaj je postao ključni svedok u jednom sudu južne indijske države Kerala. Časopis Indian Express izvestio je o sudskom slučaju koji je uključivao komšije što su se upustile u prepirku oko toga ko je posedovao papagaja. Da bi tu svađu okončao, sudija je naredio da se na sudu pojavi papagaj i da nastupi kao svedok. Ključno svedočanstvo je dobijeno kada je kooperativni papagaj predusretljivo brzo izgovorio imena dece što pripadaju porodici koja je ranije prijavila nestanak papagaja. Zahvaljujući vernom papagaju, okružni sudija je odlučio u korist ove porodice.

Rat koji puši

Zbog rata, hrana i druge potrepštine postale su retkost u Bosni i Hercegovini. Ali u Sarajevu, čak i nakon nekoliko meseci opsade, fabrika cigareta je bila u mogućnosti da svoju proizvodnu liniju zadrži u pokretu. Prema Njujork tajmsu, u toj ratom razrušenoj zemlji, mnogi više gunđaju radi nedostatka cigareta nego radi nedostatka hrane, vode ili municije. Ljudi su bili voljni da plate između 5 do 50 dolara za paklo cigareta. Tajms je primetio da bi bilo ko ko bi predlagao ili „pokušavao da sprovede u delo zabranu pušenja u restoranima, kancelarijama ili bilo gde drugde sigurno našao sebe kako zuri u pogrešni kraj neke puške“.

Milioni ulične dece

„Širom sveta više od 100 miliona dece živi na ulicama, a najmanje polovina od njih koriste droge“, izveštava Svetska zdravstvena organizacija. Jedno ispitivanje velikih gradova, kao što su Rio de Žaneiro, Manila, Lusaka, Montreal i Toronto, pokazalo je da se oni malo razlikuju što se tiče zloupotrebe droge od strane ulične dece. Prema koordinatoru tog istraživanja, ekonomisti Hansu Embladu (Hans Emblad), „izgleda da je dostupnost droga odlučujući faktor što se tiče broja korisnika droga“. Pa ipak, on nastavlja, „vlasti, baš kao i većina socijalnih institucija koje se bave uličnom decom, naginju da potpuno ignorišu problem droge“. Iako drugi „pokušavaju da oteraju maloletnike“, prema Embladu, „problem je što oni nemaju kuda da odu.“ Izveštaj u novinama O Estado de S. Paulo dodaje da ulična deca „žele da prežive“.