Meksički ekonomski oporavak — koliko je uspešan?

Od dopisnika Probudite se! iz Meksika

ŠIROM sveta, mnoge nacije se bore s visokom inflacijom, devalvacijom valute, nestabilnošću i zabrinutošću javnosti. S promenama koje se u poslednje dve godine odigravaju u Rusiji, ekonomski problemi u toj zemlji se izgleda pogoršavaju. Sjedinjene Američke Države, iako smatrane najbogatijom zemljom sveta, pokušavaju da se iskobeljaju iz recesije. Japanski brzi porast sada usporava, i Japanci postaju oprezniji sa svojim finansijama. Što se tiče Latinske Amerike, ekonomski problemi su način života.

U ovom kontekstu može biti iznenađujuće pročitati neke deklaracije o Meksičkom ekonomskom oporavku. Meksički predsednik Karlos Salinas de Gortari izjavio je: „Inflaciju smo smanjili sa skoro 200 posto u 1987. na nivo koji je već dostigao 10 posto i nastavlja da opada.“ U svom govoru upućenom Udruženju za spoljnu politiku u Njujorku, on je nastavio: „Od 1989, trinaest miliona Meksikanaca je dobilo pristup električnoj energiji, jedanaest miliona zalihama pijaće vode, i osam i po miliona kanalizacionom sistemu.“

Dakle, mogu se pojaviti neka pitanja. Šta ovaj oporavak uključuje? Da li meksički narod povećava svoj standard življenja?

Godine krize

Pre ’70-tih, smatralo se da je Meksiko ekonomski stabilan. Sa svojim pezosom koji je imao paritet 12,50 po američkom dolaru, privreda je u osnovi bila postojana, a spoljni dug je manje više bio kontrolisan. Ali u ’80-tim, kad je izgledalo da bi trebalo da se desi ekonomski bum zbog toga što se u Meksiku pronašlo još nafte, paradoksalno, razvila se kriza, i Meksiko je, u 1987, dostigao svoj najviši procenat inflacije.

U to vreme bilo je veoma teško održati korak sa zahtevom za novcem, i vlada je nastavila da štampa valutu koja je svakog dana gubila vrednost. Velike sume novca počele su da beže iz zemlje kako bi sigurnije bile sačuvane u bankama u inostranstvu. Devalvacija pezosa bila je ista kao i stopa inflacije. U 1992, kad je menjačka stopa bila 3 110 pezosa za američki dolar, devalvacija je premašila 24 000 posto od ’70-tih, kad je stopa bila 12,50 pezosa.

Većina poduhvata koje je u dva prethodna šestogodišnja razdoblja vlada preduzimala da bi rešila gore spomenute probleme izgledala je samoporažavajuće i potkopala je meksičku privredu. Počelo je da se širi nepoverenje, i unutar zemlje i u stranim zemljama, naročito kad je u  1982, Meksiko dao obaveštenje da nije u mogućnosti da plati čak ni kamatu na svoj spoljni dug.

Drastične promene u meksičkoj privredi

Promene su se odigrale tokom predsedavanja Karlosa Salinasa de Gortarija, koji je preuzeo dužnost 1. decembra 1988. Predsednik Salinas, ekonomista i apsolvent harvardskog univerziteta, okružen grupom finansijskih eksperata, suočio se sa zadatkom restrukturiranja meksičke privrede. Postojale su dve mogućnosti izbora: mešovita privreda ili tržišna privreda. Mešovita privreda je takva privreda u kojoj država kontroliše veći deo industrija i uslužnih delatnosti, dok privatnim preduzećima daje šansu da postoje. Tržišna privreda je takva privreda u kojoj je puna sloboda data selu, a industriji i privatnom sektoru omogućeno da rade uz minimalno uplitanje države. Salinasova vlada je izabrala mešovitu ekonomiju, vraćajući unazad proces koji se odvijao prethodnih godina. Bivša vlada je sebe opteretila mnogim preduzećima i uslužnim agencijama kojima je, umesto da budu produktivni, trebala državna subvencija kako bi preživeli. Sada su privatnim kompanijama pružene veće šanse, i zbog toga su neka državna preduzeća počela da se prodaju — skoro 400 do sada — što je stvorilo kretanje gotovinskog novca i olakšalo breme vladinih finansija.

S privatizacijom preduzeća i pratećom politikom štedljivosti u javnim izdacima, Meksiku je bilo moguće da refinansira svoj spoljni dug, koji je u 1993. iznosio preko 103 milijarde američkih dolara. U ovoj situaciji neke zemlje sada posmatraju Meksiko s više poverenja kao zemlju za moguće ulaganje.

Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA)

Od 1990. vrše se pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini koji uključuju Kanadu, Sjedinjene Američke Države i Meksiko. Tokom 1993. nastavljena je debata oko konačnih odobrenja ovog dogovora, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama. Ratifikacija je morala biti završena do kraja 1993. kako bi 1. januara 1994. sporazum stupio na snagu. I dok se tokom vladanja bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džordža Buša pregovaralo o tom sporazumu, u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi za vreme sadašnjeg predsedavanja Klintona postoje mnogi protivnici ovog ugovora. Otkud ta kontroverza?

Postoje različita mišljenja u vezi s mogućim posledicama Nafte (The North American Free Trade Agreement — NAFTA). Razumljivo je da je meksičko gledište pozitivno. Hajme Hose Sera Puče, meksički Sekretar za trgovinu i industrijsko unapređivanje, izjavio je jednoj grupi američkih biznismena u Detroitu: „Nafta ima veoma puno smisla. To jest, Nafta će nam pomoći da stvorimo nove poslove, pomoći će nam da postanemo konkurentniji i Nafta će nam isto tako pomoći da poboljšamo okolinu.“ U ovu poslednju tvrdnju mnogi amerikanci sumnjaju — oni tvrde da okolina nije glavna briga meksičkih poslova na granici Sjedinjenih Američkih Država. Takođe se izvestilo da se unije Sjedinjenih Američkih Država plaše da će Nafta prouzrokovati značajne gubitke poslova za američku radnu snagu. Odgovor predsednika Salinasa je: „Meksiko je najbrže rastuće tržište izvoza Sjedinjenih Američkih Država.“ On je kazao da je Meksiko „treći najveći  kupac dobara Sjedinjenih Američkih Država, iza samo Kanade i Japana.“

Osim Sjedinjenih Američkih Država i Kanade kao trgovačkih partnera, Meksiko svoja vrata otvara i drugim zemljama. Japan pokazuje interes za ulaganje u Meksiko. U stvari, jedno od preduzeća (Teléfonos de México) koje je privatizovano, kupljeno je uglavnom japanskim kapitalom.

Meksički Nuevo Peso (novi pezos)

Jedna od vladinih strategija za bolju kontrolu finansija jeste modifikacija meksičke valute. Uz devalvaciju pezosa nasuprot američkom dolaru, za poslovne transakcije bile su potrebne velike sume pezosa. Do 1992, trebalo je 3 150 pezosa da bi se dostigao jedan dolar, što je značilo da je vrednost od 1 000 dolara zahtevala 3 150 000 pezosa. Možete li zamisliti veće sume novca, kao što su jedan milion ili 100 miliona dolara? To bi zahtevalo isuviše cifara da bi bilo praktično za poslovne transakcije. Zato je, u 1993, odlučeno da se s pezosa skinu tri nule. Sada je razmera 3,20 pezosa za dolar, a upotreba novca malih denominacija ponovo postaje moguća u domaćoj privredi.

Nova privreda — reperkusije u zemlji

U Meksiku, sada već nekoliko godina, postoji dogovor između poslodavaca, industrije i sektora banaka o pokušaju kontrolisanja cena. Radnički sindikati se takođe slažu da ne zahtevaju povećanja plata. To je način da se kontroliše inflacija. Međutim, koliko je delotvorna ova kontrola? Neki ljudi misle da dok se povećanja plata kontrolišu, cene rastu. Čak iako je inflacija, prema službenim podacima, bila zadržavana ispod 10 posto u 1993, obični ljudi, uključujući domaćice, osećali su da su sa istom sumom novca svakog dana mogli kupiti manje. Londonski Ekonomist sažeo je tu situaciju, rekavši: „Fijesta je ustupila mesto sijesti.“

To dovodi do pitanja: Da li je ekonomsko poboljšanje podstaklo stvarno poboljšanje u meksičkom društvu? Nažalost, siromaštvo nastavlja svoj galop. Kaže se da minimalan radnički dohodak, koji jedva prelazi 150 dolara mesečno, čini za radnike u mnogim mestima nemogućim da izbegnu siromaštvo. U nekim meksičkim državama, minimalni dohodak je čak i niži. Jedan prosečan radnik ili zidar može mesečno zaraditi protivvrednost od 200 do 300 dolara, što mu izdržavanje porodice čini veoma teškim. Prema nedavnom ispitivanju, „od 91,9 posto meksičke populacije što živi u siromaštvu, nekih 30,1 posto je krajnje siromašno“ (El Universal od 31. marta 1993).

U ovakvim okolnostima, preko 380 000 Jehovinih svedoka propovedaju jednu pozitivnu poruku među 85 miliona Meksikanaca — da će uskoro širom sveta siromaštvo i nepravda biti eliminisani pod vladavinom Božjeg Kraljevstva u rukama vaskrsnulog Hrista Isusa. Biblija obećava: „[Ja] ću nova... nebesa stvoriti i novu zemlju, a što je pre bilo, to se neće pominjati niti će na um dolaziti.“ „Oni će kuće graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti. Neće oni drugima kuće za naselje graditi, neće oni drugima vinograde saditi, jer narodu mome, biće dani kô dani drvetu, izbranici moji uživaće delo ruku svojih.“ (Isaija 65:17, 21-24). U to vreme nestaće siromaštvo, gde god da je postojalo.

[Istaknuti tekst na 11. strani]

„Meksiko je najbrže rastuće tržište izvoza SAD“ — Predsednik Salinas