Nepismenost — svetski problem

Od dopisnika Probudite se! iz Nigerije

ALMAZ živi u Etiopiji. Kad je njena kćerka obolela, doktor je prepisao jednu bočicu leka. Ali Almaz nije mogla da pročita koje je ispravno doziranje — koliko bi trebalo da joj da, i kada? Na sreću, jedan komšija je mogao da pročita recept. Lek je pravilno dat, i dete se oporavilo.

Ram je zemljoradnik u Indiji. Kad je došlo vreme da se njegova kćerka uda, on je odlučio da svoju zemlju založi kako bi od lokalnog zajmodavca pozajmio novac. Pošto nije umeo ni da čita ni da piše, on je otiskom prsta potpisao dokument koji nije razumeo. Nekoliko meseci kasnije Ram je otkrio da je taj dokument bio ugovor o prodaji — njegova zemlja je sada pripadala nekom drugom.

Majkl je radio na jednoj velikoj farmi u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegov nadzornik mu je naložio da stoci dâ koncentrat stočne hrane. Majkl je pronašao dve vreće kako leže u šupi, ali nije mogao da pročita ono što je na njima pisalo. Izabrao je pogrešnu. Nekoliko dana kasnije, stoka je bila mrtva. Majkl ih je hranio otrovom. Odmah je bio otpušten.

Nepismenost — nesposobnost da se čita i piše — Majkla je koštala njegovog posla. Njegovog poslodavca koštala je krda prvoklasne tovne stoke. Rama je koštala njegove zemlje. Almazu je mogla koštati njene bebe.

Prema Unesku (Organizaciji Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu), više od četvrtine svetske populacije odraslih — preko 960 miliona muškaraca i žena — ne može ni da čita ni da piše. a U zemljama u razvoju, 1 od svake 3 odrasle osobe je nepismena. Kao Almaz, Ram i Majkl, ovi milioni nisu u mogućnosti da utvrde značenje uličnih znakova, smisao novina, ili nekog pasusa iz Biblije. Njima je uskraćen pristup ka ogromnom magacinu informacija što se nalazi u časopisima i knjigama. Oni ne mogu napisati pismo niti mogu popuniti neki jednostavan formular. Većina čak ni svoje ime ne može da ispiše. Pošto nisu u mogućnosti da konkurišu za poslove koji zahtevaju osnovno čitanje i pisanje, mnogi ostaju nezaposleni, njihovi talenti neiskorišćeni i njihove sposobnosti nerazvijene.

Ove brojke ne uključuju legije odraslih koji su funkcionalno nepismeni — koji su sposobni da čitaju i pišu na osnovnom nivou ali ne dovoljno dobro da bi baratali s komplikovanijim zadacima čitanja i pisanja iz svakodnevnog života. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama funkcionalno nepismeni odrasli broje 27 miliona.

 A kako je s decom? Iako su brojke nepotpune, jer ispitivanja nisu sprovedena u svim zemljama, Međunarodni fond OUN za pomoć deci procenjuje da 100 miliona dece školskog uzrasta širom sveta neće nikada ući u učionicu. Drugih 100 miliona neće dovršiti čak ni osnovno obrazovanje. U stvari, Odeljenje OUN za javne informacije tvrdi da u poljoprivrednim područjima sveta u razvoju, samo polovina dece dobija više od četiri godine osnovnog obrazovanja. A u nekim industrijalizovanim nacijama, mnoga deca provode daleko više vremena pred televizijom nego u školi.

Nepismena deca obično odrastaju u nepismene odrasle. Šta doprinosi ovom globalnom problemu? Šta se može učiniti da bi se nekom odraslom koji ne može da čita i piše pomoglo? Ova pitanja biće osmotrena u narednom članku.

[Fusnota]

[Slika na 3. strani]

Više od četvrtine svetske populacije odraslih ne može ni da čita ni da piše