Pismenost među Božjim narodom

U DREVNIM vremenima među Božjim narodom je postojao visok stepen pismenosti. Pre oko 3 500 godina, Mojsije je napisao prvih pet knjiga Biblije. Njegovom nasledniku, Jošui, bilo je zapoveđeno da Pismo čita „dan i noć“ da bi bio uspešan na zadatku koji mu je Bog dao. I, Bog je uredio da izraelski kraljevi, kad dolaze na presto, prepišu za sebe jedan primerak Zakona i svakodnevno ga čitaju (Jošua 1:8; Deuteronom 17:18, 19).

Čitanje i pisanje nije bilo ograničeno na lidere nacije. Iako očito figurativna, instrukcija da Izraelci ’napišu‘ Božje zapovesti na dovratnike svojih kuća indirektno ukazuje da su ti ljudi bili pismeni. Amos je bio odgajivač ovaca, a Mihej prorok iz zemljoradničkog sela; a ipak, obojica su napisali biblijske knjige (Deuteronom 6:8, 9, DK; Amos 1:1; Mihej 1:1).

Isus je imao pristup svim inspirisanim svicima Hebrejskih spisa u sinagogama, gde je, jednom prilikom, javno čitao i tekst primenio na sebe. Njegovi apostoli su takođe bili pismeni, jer su hebrejske spise citirali i na njih ukazivali stotine puta u svojim zapisima (Luka 4:16-21; Dela apostola 17:11).

Božji narod danas

Isus je naložio svojim sledbenicima da ’nauče sve narode... učeći ih da izvrše sve zapovesti što im je on dao‘. Takođe je prorekao da će se to „evanđelje o kraljevstvu [propovedati] po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima“ (Matej 24:14; 28:19, 20).

Kao i hrišćani u prvom veku, Jehovini svedoci danas sprovode ovo opunomoćenje revnosnim poučavanjem i propovedanjem  izgovorenom rečju. Takođe, oni dobru vest o Kraljevstvu šire i uz pomoć objavljenog štampanog materijala. Od 1920, Jehovini svedoci su proizveli i distribuirali preko devet milijardi Biblija, knjiga, časopisa i pamfleta na više od 200 jezika.

Milioni širom ove planete povoljno se odazivaju, postajući Hristovi učenici. Među njima su muškarci i žene koji ne mogu ni da čitaju ni da pišu. Ove nepismene osobe nisu manji hrišćani — mnogi decenijama verno služe Bogu, mnogi su izdržali religiozno progonstvo i pokazali svoju ljubav prema Jehovi time što slušaju njegove zapovesti (1. Jovanova 5:3).

Mnogi od njih čeznu za tim da čitaju i pišu, shvatajući da je pismenost ključ koji će im otvoriti put za bogatije učestvovanje u njihovom obožavanju Boga. Na sastancima, oni žele da prate čitanje Biblije i hrišćanskih publikacija, i žele da čitaju reči pesama kako bi mogli pevati zajedno sa svojom duhovnom braćom i duhovnim sestrama. Kod kuće, oni žele da izgrađuju sebe i svoje porodice kroz biblijski studij. U službi, oni čeznu da druge pouče istinama Božje Reči ne oslanjajući se na nekog drugog ko bi je čitao umesto njih.

Učenje da se čita

Odgovarajući na ovu potrebu, Jehovini svedoci su uredili da preko svojih skupština i na pojedinačnoj osnovi pomognu unapređivanju pismenosti. Širom sveta, oni su poučili bezbroj muškaraca i žena. Samo u Nigeriji, Jehovini svedoci su preko 23 000 osoba naučili da čitaju i pišu. Jedan od njih je Efor. On priča:

„Počeo sam da čitam i pišem 1950. kad sam imao 16 godina. Razred za opismenjavanje vodili su Jehovini svedoci. Upotrebljavali smo priručnik koji je objavio Watch Tower Society, i davani su nam zadaci iz čitanja koje je trebalo da uradimo kod kuće.

„Mislio sam da je moja nepismenost nalik nekoj bolesti. Želeo sam da objasnim Bibliju mojoj braći i prijateljima, ali pošto nisam mogao da čitam i pišem to nisam mogao dobro učiniti. Ono što me je motivisalo da učim bila je moja želja da propovedam i poučavam druge da postanu Hristovi učenici. Pisao sam na svemu što mi je došlo pod ruku, čak i po širokom lišću biljaka. Moja želja da čitam i pišem bila je toliko velika da sam i sanjao kako vežbam da čitam i pišem. Tražio sam pomoć od drugih; nisam se toga stideo. Sećam se pisanja pisama prijateljima i davanja tih pisama onima koji idu u školu da ih koriguju.

„Bilo mi je potrebno godinu dana da učim u skupštinskom razredu za opismenjavanje.  Posle toga je meni dodeljeno da poučavam razred. To mi je pružilo priliku da pomognem mnogim drugima.

„Ta škola mi je toliko puno pomogla da sam tokom godina, imao tu prednost da prevodim drame Društva sa engleskog na isoko, moj maternji jezik. Osim toga, služim kao skupštinski nadglednik od 1960-tih. U 1980-tim, služio sam kao zamenik putujućeg nadglednika Jehovinih svedoka. Takođe sam imao prednost da vodim Školu pionirske službe [školu za punovremene sluge] i dva puta da poučavam u Školi službe za Kraljevstvo [školi za hrišćanske starešine]. Znam da kad bih još uvek bio nepismen, sve ove prednosti mi ne bi bile date.

„Kako cenim ovu pripremu da se ponizni pouče da čitaju i pišu! Ponekad kad noću idem u krevet, ja još uvek zahvaljujem Jehovi što u ovom savremenom svetu više nisam nepismen.“

Naš Stvoritelj, Jehova Bog, ljubazno je čovečanstvo obdario sposobnošću da čita i piše. Ali ove veštine se ne stiču bez truda. Najveća nagrada za učenje da se čita i piše jeste biti u mogućnosti uzeti u ruke Božju Reč i slušati božansku instrukciju: „Razmišljaj o njoj [„čitaj iz nje tihim glasom“, NW] dan i noć“ (Jošua 1:8).

[Okvir na 9. strani]

Kako da pomognete svojoj deci da razviju ljubav prema čitanju

● Pružite primer time što ćete sami redovno čitati. Roditelji koji čitaju verovatnije je da će imati decu koja čitaju.

● Pričajte svojoj bebi od njenog ranog detinjstva. Izlaganje smisaonom jeziku detetu pomaže da razume reči i zamisli što će olakšati učenje da čita.

● Čitajte svojoj deci redovno. Kad se drži na krilu i čita joj se, odojčad dobija tu poruku da su reči i knjige dobre, čak i kada nisu dovoljno stara da bi razumela priču koja se čita. Nastavite da čitate vašoj deci i nakon što su ona sama naučila da čitaju. Učitelji u školi deci pomažu da nauče kako da čitaju, a roditelji mogu mnogo učiniti da im pomognu da uživaju u čitanju. Deca uživaju da čuju svoje omiljene priče uvek iznova.

● Postarajte se da su knjige dostupne vašoj deci da ih čitaju kod kuće.

● Ohrabrite vašu decu da pišu. Dete koje piše obično je takođe i čitač.

● Izaberite određeni svakodnevni period za porodično čitanje. Izmenjujte se pri čitanju, a zatim taj materijal zajednički prodiskutujte. To vreme treba da bude radosno i izgrađujuće.

[Slika na 8. strani]

Bogobojazni muževi drevnih vremena znali su da čitaju i pišu