Pomaganje ljudima da čitaju

KO SU ti milioni što ne mogu ni da čitaju ni da pišu? Sve u svemu, to su odgovorni, marljivi građani. U zemljama u razvoju, oni obezbeđuju hranu, odeću i zaklon za ogromnu većinu populacije. U industrijalizovanim zemljama, oni se prihvataju rada koji niko drugi ne želi da obavlja — poslova koji su zamorni, koji se stalno ponavljaju i koji su niski, a ipak za društvo bitni.

Nedostatak prilike je, više nego što to nije, razlog zbog čega ljudi ne ovladavaju veštinama čitanja i pisanja. Nepismeni, kao grupa, nisu glupi, neuki ili nesposobni. „Ja nemam problema s razmišljanjem“, rekao je jedan tipičan učenik. „Moj problem je samo čitanje.“

Nedostatak prilike

Za mnoge, nepismenost je vezana za siromaštvo. Na nivou porodice, siromaštvo podrazumeva da se ljudi više brinu o pribavljanju hrane za sto nego o sticanju obrazovanja. Kad deca treba da rade kod kuće, ona ne idu u školu. Mnoga koja ipak idu ne ostaju tamo.

Siromaštvo i na nacionalnom nivou takođe iznuđuje jedan danak. Zemlje u razvoju, opterećene stranim dugom, prisiljene su da škrtare na obrazovanju. Na primer, u Africi  su ukupni troškovi za obrazovanje smanjeni za skoro 30 procenata tokom prve polovine 1980-tih. Dok bogate nacije troše više od 6 000 američkih dolara godišnje za svako svoje školsko dete, neke siromašne zemlje u Africi i Južnoj Aziji troše samo 2 dolara. Posledica je da ima suviše malo škola kao i učitelja a previše dece.

Rat i građanski razdor takođe doprinose nepismenosti. Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci procenjuje da sedam miliona dece čami u izbegličkim logorima, gde su obrazovni objekti često neadekvatni. Samo u jednoj Afričkoj zemlji, 1,2 miliona dece ispod 15 godina nisu mogla da pohađaju školu zbog jednog mučnog građanskog rata.

Oni koji u detinjstvu propuste priliku ponekad imaju mogućnost da nauče da čitaju i pišu kasnije u životu, ali ne misle svi da je to vredno truda. S obzirom na nepismene zemljoradnike, knjiga Adult Education for Developing Countries navodi: „Nije verovatno da odrasla osoba koja izlazi na kraj i bez čitanja i pisanja ima, osim u posebnim okolnostima, gorljivu želju da čita i piše... Iako bi bilo potpuno pogrešno zaključiti da je on potpuno zadovoljan svojim okolnostima, možda on nije dovoljno nezadovoljan da bi želeo učiniti puno toga kako bi ih promenio.“

Pa ipak, mnogi zaista imaju jaku želju za samopoboljšavanjem. Naravno, motivi su različiti. Neki jednostavno žele da poboljšaju svoje obrazovanje i osećaj sopstvene vrednosti. Druge motivišu finansijski razlozi. Oni koji su bez posla rezonuju kako će im pismenost omogućiti da ga nađu; oni koji imaju posao mogu tražiti neki bolji.

Priznajući blisku povezanost između pismenosti i razvoja i na individualnom i na nacionalnom nivou, vlade i organizacije su se dale na programe kako bi odrasle naučili čitanju i pisanju. To je izazovan zadatak koji zahteva saosećanje od strane učitelja kao i razumevanje jedinstvenih karakteristika odraslog učenika.

Profil odraslog učenika

Oni koji poučavaju odrasle treba da razumeju razlike između odraslih učenika i dece učenika. Kod odraslih su ličnost, navike, stavovi i interesovanja ukorenjeniji nego kod dece, čineći odrasle krućim i manje prijemčivim za menjanje. S druge strane, odrasli imaju bogata iskustva na kojima mogu graditi i sposobniji su da shvate smisao činjenica i zamisli koje mlade mogu zbuniti. Oni obično nemaju toliko slobodnog vremena kao što ga deca imaju. Još jedna veoma značajna razlika jeste što odrasli učenici, za razliku od dece, imaju tu slobodu da svoje obrazovanje prekinu bilo kad.

Mnoge odrasle nepismene osobe poseduju jedinstvene talente i postižu uspehe u nekim područjima života; oni jednostavno nisu razvili veštine čitanja i pisanja. Učitelj pismenosti treba da ih ohrabri da upotrebe sposobnost prilagođavanja, kreativnost i istrajnost koju pokazuju u drugim područjima života.

Nepismenom je potrebna hrabrost da prizna svoje potrebe i da zatraži pomoć. Iako se okolnosti i pojedinci razlikuju, mnogi  odrasli pristupaju obuci opismenjavanja sa zebnjom i nedostatkom pouzdanja. Neki možda poseduju dugu istoriju školskog neuspeha. Drugi možda misle da su isuviše stari da bi naučili nove stvari. „Teško je naučiti se levorukosti pod stare dane“, navodi jedna nigerijska poslovica.

Učitelji mogu izgraditi pouzdanje i podržavati interes time što će biti brzi da priznaju i pohvale napredak. Lekcije treba da budu naročito sastavljene kako bi minimizirale neuspeh u učenju i osigurale stalno uspešno dostizanje ciljeva u učenju. Publikacija Educating the Adult navodi: „Iznad svega, uspeh je verovatno najveći pojedinačan činilac kontinuirane motivacije.“

Odrasli obično znaju šta žele od obrazovnih  iskustava i priželjkuju da vide trenutni napredak ka svojim ciljevima. Jedan profesor obrazovanja za odrasle u Africi naveo je: „Oni žele da uđu u razred, nauče što je brže moguće ono što treba da znaju, i zatim izađu.“

Ponekad su ciljevi koje učenik postavlja preterano ambiciozni. Učitelj treba od početka da pomogne učeniku da postavi srednje, kratkoročne ciljeve i zatim mu pomogne da ih dostigne. Na primer, recimo da se hrišćanin upiše u neki razred za opismenjavanje jer želi naučiti da čita Bibliju i biblijske publikacije. To su dugoročni ciljevi. Dok se probija ka njima, učitelj može tog učenika ohrabriti da postavi srednje ciljeve, kao što su savladavanje azbuke, pronalaženje i čitanje odabranih stihova, i čitanje iz pojednostavljenih biblijskih publikacija. Redovno postizanje ciljeva podržava motivaciju i stimuliše učenika da nastavi s učenjem.

Ohrabrivanjem i pohvaljivanjem svojih učenika i pomaganjem da se probijaju ka praktičnim, dostižnim ciljevima, delotvorni učitelji mogu puno toga učiniti da stimulišu motivaciju. Ipak, da bi napredovali, odrasli ne treba da očekuju da budu hranjeni na kašičicu. Treba da budu voljni da preuzmu odgovornost za svoje sopstveno obrazovanje i da marljivo rade na učenju. Čineći to, oni će naučiti da čitaju i pišu, a te veštine će promeniti njihove živote.

[Okvir na 6. strani]

Smernice za poučavanje odraslih da čitaju i pišu

1. Vitalno je stimulisati motivaciju učenika. Od prvog časa, naglasite koristi od učenja čitanja i pisanja, i ohrabrite učenika da postavi razumne dugoročne i kratkoročne ciljeve.

2. Da bi učenik napredovao treba ga poučavati nekoliko puta nedeljno. Jedanput nedeljno nije dovoljno. Između lekcija učenik treba da radi domaće zadatke.

3. Nemojte biti preterano zahtevni i ne zasipajte učenika s previše materijala na jednom času. To može prouzrokovati da postane obeshrabren i da prestane da prisustvuje časovima.

4. Budite dosledno ohrabrujući i pozitivni. Veštine čitanja i pisanja razvijaju se malim, uzastopnim koracima. Učenik treba da nađe zadovoljstvo u svom napredovanju.

5. Ohrabrite učenika da ono što uči primenjuje što je pre moguće u svom svakodnevnom životu.

6. Ne rasipajte vreme na sporedne stvari. Odrasli su zauzet narod. Iskoristite na najbolji način nastavne časove da biste poučavali bitne stvari.

7. Uvek budite puni poštovanja prema učeniku, odajući mu dostojanstvo koje zaslužuje. Nikada ga nemojte zbunjivati ili omalovažavati.

8. Budite budni za pojedinačne probleme. Neki učenik može biti nesposoban da čita mala slova jer mu trebaju naočare. Drugi može biti slabog sluha i tako ustanoviti da mu je teško čuti ispravan izgovor.

9. Učenik treba da nauči da rukom piše (štampanu) azbuku pre nego što pokuša s ispisivanjem pisanog pisma (kod koga su slova međusobno spojena). Ispisivanje štampanih slova se lakše nauči i lakše izvede, a ta slova su sličnija onima iz objavljenog štampanog materijala.

10. Dobar način da se pouči kako pisati slova jeste dati da ih učenik prepiše s nekog uzorka. Mogao bi da kopira jedno slovo nekoliko puta pre nego što pokuša da ga prepiše bez kopiranja.

11. Napredak u čitanju često je brži od napretka u pisanju. Ne odlažite čitanje novih lekcija ukoliko učenik nije u mogućnosti da uradi domaći zadatak iz pisanja. S druge strane, imajte na umu da se nova slova lakše nauče i upamte ako učenik vežba da ih piše.

12. Iako odrastao učenik može biti u mogućnosti da svojim rukama izvede komplikovane zadatke, pisanje penkalom ili olovkom može za njega biti teško i razočaravajuće iskustvo. Ne insistirajte na savršeno oblikovanim slovima.