Šta žene treba da znaju o raku dojke

BROJ slučajeva raka dojke na svakom kontinentu raste. Prema nekim procenama, do 2 000. godine, u čitavom svetu biće dijagnosticiran oko jedan milion novih slučajeva raka dojke godišnje.

Da li je bilo koja žena bezbedna od dobijanja ove bolesti? Može li se išta uraditi u smislu prevencije? I kakva je uteha i podrška potrebna onima što se bore protiv ovog neprijatelja?

Većinu raka kože izazivaju ultraljubičasti zraci sunca. Većinu raka pluća izaziva pušenje. Ali za rak dojke nije utvrđen nijedan pojedinačan uzrok.

Međutim, prema nedavnom istraživanju, genetski, ekološki i hormonski činioci mogu igrati izvesnu ulogu kod raka dojke. Žene koje su izložene ovim činiocima mogu biti u većoj opasnosti.

Porodična istorija

Za ženu koja ima člana porodice obolelog od raka dojke, kao što je majka, sestra, ili čak tetka po majci ili baka, postoji veća verovatnoća da će ga dobiti. Ukoliko je nekoliko njih imalo ovu bolest, opasnost za nju je veća.

Dr Patriša Keli (Patricia Kelly), genetičarka u Sjedinjenim Američkim Državama, kaže za Probudite se! da iako su nasledni činioci uključeni, oni mogu objasniti samo 5 do 10 posto svih rakova dojki. „Smatramo“, objašnjava ona, „da niz drugih nastaje usled ne baš tako jakih naslednih činioca koji deluju u kombinaciji s okolinom.“ Članovi porodice koji poseduju iste gene pokazuju tendenciju da takođe dele istu okolinu.

Ekološki činioci

„Jasno je da postoje naširoko zastupljeni ekološki činioci koji su uključeni“ u izazivanje ove bolesti, kaže Devra Dejvis (Devra Davis), naučnica, komentarišući u žurnalu Science. Pošto su ženske grudi jedan od najosetljivijih delova tela na zračenje, žene koje su izložene jonizujućem zračenju u većoj su opasnosti od raka dojke. A isto tako i one koje su izložene otrovnim hemikalijama.

Drugi ekološki činilac je ishrana. Neki navode na pomisao da rak dojke može biti bolest usled pomanjkanja vitamina i ukazuju na nedostatak vitamina D. Ovaj vitamin pomaže telu da apsorbuje kalcijum, što za uzvrat može pomoći da se nekontrolisani rast ćelija spreči.

Druge studije povezuju masnoću u ishrani, ne kao uzrok, već kao unapređivača raka dojke. Časopis FDA Consumer naveo je da je smrtna stopa od raka dojke najviša u zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države, gde je unošenje masti i životinjskih proteina veliko. On je prokomentarisao: „Japanke su istorijski u maloj  opasnosti od raka dojke, ali ta opasnost dramatično raste, saglasno s ’vesternizacijom‘ navika ishrane; to jest, prelaskom sa ishrane koja je siromašna mastima na onu bogatu njima.“

Jedno nedavno istraživanje navodi na pomisao da veliki broj kalorija koje se troše u ishrani bogatoj mastima mogu predstavljati pravu opasnost. Časopis Science News naveo je: „Svaka suvišna kalorija povećava opasnost od raka dojke, i pri tom svaka suvišna kalorija od masti predstavlja oko 67 posto veću opasnost nego kalorije iz drugih izvora.“ Višak kalorija može nabaciti višak kilograma, a smatra se da su žene koje su ozbiljno preteške otprilike u trostruko većoj opasnosti od raka dojke, naročito žene koje su prošle menopauzu. Telesna mast proizvodi estrogen, ženski hormon koji može nepovoljno delovati na tkivo dojki, vodeći ka raku.

Lična istorija i hormoni

Unutar grudi žene postoji bogata hormonalna sredina koja tokom čitavog njenog života stvara promene u grudima. Dr Pol Kri (Paul Crea), hirurški onkolog, piše u publikaciji Australian Dr Weekly: „Međutim, kod nekih žena izlaganje grudnog tkiva produženoj hormonskoj stimulaciji... aktiviraće serije citoloških promena koje konačno rezultuju malignim [kancerogenim] preobražajem.“ Zbog ovoga se smatra da su žene koje su imale ranu prvu menstruaciju, u uzrastu od 12 godina, ili imaju zakasnelu menopauzu, u srednjim 50-tim, u većoj opasnosti.

Dodatni estrogeni dobijeni u TZE (terapiji zamenjivanja estrogena) kao moguća veza s rakom dojke jesu predmet mnogih kontroverzi. Dok neke studije ukazuju da TZE ne stvara nikakav povećani rizik, druge studije otkrivaju značajnu opasnost za dugoročne primaoce. Uzimajući u obzir ponovo pregledane studije, British Medical Bulletin iz 1992. izjavio je da postoji mogućnost da „nekontraceptivni estrogen povećava opasnost od raka dojke za 30-50%“ nakon dugoročne upotrebe.

Izveštaji o odnosu između oralnih kontraceptivnih sredstava i raka dojke nagoveštavaju malu opasnost od upotrebe. Međutim, tu se pojavljuje jedna podgrupa žena koje jesu u većoj opasnosti. Mlađe žene, žene koje nisu nikada imale decu, i žene koje dugo koriste pilule za kontrolu rađanja mogu biti i u do 20 posto većoj opasnosti od raka dojke.

Ipak, 3 od svake 4 žene s rakom dojke ne mogu ukazati ni na šta specifično što je  doprinelo da dobiju ovu bolest. Zato se postavlja pitanje, Treba li se bilo koja žena smatrati bezbednom od raka dojke? FDA Consumer izveštava: „S tačke gledišta kliničara, prema svim ženama se treba ophoditi kao da su u znatnoj opasnosti od raka dojke.“

Tako su žene, naročito one u poodmaklim godinama, ranjive na ovu bolest. Dr Keli komentariše da iako postoje različiti uzroci raka dojke, ’slutim da je nešto od toga samo posledica starenja, i tada se događa pogrešna deoba ćelija.‘

Zašto ranjive

Ispitivanje strukture ženske dojke objašnjava zašto je toliko ranjiva na rak. Unutar nje su kanali, tanki prolazi, koji mleko iz meškova koji ga proizvode kanališu do bradavice. Duž tih kanala postoje ćelije koje se neprestano dele i menjaju odazivajući se na ženin mesečni ciklus, pripremajući je za trudnoću, laktaciju i da doji svoje malo. U ovim kanalima razvija se većina raka dojki.

U knjizi Alternatives: New Developments in the War on Breast Cancer, istraživačica Roz Kušner (Rose Kushner) objašnjava: „Bilo koja rutina koja se konstantno potresa ovim ili onim prekidom — čak i ako je on savršeno prirodan... — podložna je većoj opasnosti od grešaka.“ Ona nadalje navodi: „Premorene ćelije grudi uvek se kupaju u nekom hormonu koji naređuje, ’Prestani to da radiš. Počni ovo.‘ Nije čudo što toliko mnogo kćerki ćelija pošašave.“

Rak dojke započinje tada kad se nepravilna ćelija podeli, izgubi kontrolu nad svojim mehanizmom rasta i započne da se množi. Takve ćelije ne prestaju da se reprodukuju, i s vremenom one nadjačaju okolno zdravo tkivo, pretvarajući zdrav organ u oboleli.

Metastaza

Kad je rak obuhvaćen unutar dojke, malignost se može ukloniti. A kad se rak dojke širi na udaljena mesta u telu, naziva se metastatički rak dojke. To je najverovatniji uzrok smrti kod obolelih od raka dojke. Dok se ćelije raka u grudima umnožavaju i tumor raste u veličini, ćelije raka mogu tiho i potajno napustiti mesto primarnog tumora i probiti zidove krvnih sudova i limfnih čvorića.

U ovoj fazi ćelije tumora mogu putovati do udaljenih delova tela. Ukoliko umaknu imunološkoj odbrani tela, koja uključuje prirodne ćelije ubice što cirkulišu i u krvnim i u limfnim tečnostima, ove maligne ćelije se mogu naseliti u vitalnim organima, kao što su jetra, pluća i mozak. Tu se mogu množiti i ponovo širiti, nakon što te organe učine kancerogenima. Kad metastaza jedanput započne, ženin život je u opasnosti.

Prema tome, ključ za preživljavanje jeste otkrivanje raka dojke rano u njegovom razvoju, pre nego što bi imao šansu da se proširi. Šta svaka žena može učiniti kako bi povećala šanse za ranu detekciju? Na prvom mestu, postoji li išta što se može učiniti da pomogne u prevenciji raka dojke?

[Istaknuti tekst na 4. strani]

Tri od svake 4 žene s rakom dojke ne mogu ukazati ni na šta specifično što je doprinelo da one dobiju ovu bolest