Mladi pitaju...

Da li je samoubistvo rešenje?

„Dojadilo mi je da se budim svakoga jutra. Zbunjen sam; i ljut. Srce me boli... Zato razmišljam o odlasku... Ne želim da odem, ali osećam da moram... Gledam u budućnost, i vidim samo tamu i bol.“ — Oproštajna poruka 21-godišnjeg Pitera. a

STRUČNJACI tvrde da je u Sjedinjenim Američkim Državama čak dva miliona mladih pokušalo da izvrši samoubistvo. Tragično je da oko 5 000 njih godišnje uspe. Ali samoubistvo među omladinom teško da je jedinstveno za Sjedinjene Američke Države. Tokom 1990. u Indiji su nekih 30 000 omladinaca izvršili samoubistvo. U zemljama kao što su Izrael, Kanada, Novi Zeland, Tajland, Finska, Francuska, Holandija, Švajcarska i Španija, stope samoubistava među mladima dramatično rastu.

Šta ako se neko oseća da je obuzet tugom — ili se oseća uhvaćenim u mrežu patnje i ne može da vidi nikakav izlaz? Samoubistvo može izgledati primamljivo, ali u stvarnosti ono nije ništa više do jedan tragičan gubitak. Kao svoje posledice ono ne ostavlja ništa osim patnje i boli prijateljima i porodici. Koliko god bi budućnost mogla izgledati mračno i koliko se god veliki problemi mogli nazirati, ubiti se nije rešenje.

Zašto se neki tako osećaju

Pravednom čoveku Jovu bilo je poznato značenje očaja. Izgubivši svoju porodicu, svoju imovinu i svoje dobro zdravlje, on je rekao: „Ah’ što bih hteo da sam već udavljen. Voleo bih smrt nego kosti ove!“ (Job 7:15). Neki mladi se danas osećaju isto tako. Jedan pisac je to ovako izrazio: „Stres... vodi do bola (osećanja povređenosti i straha) [koji] vodi do odbrane (pokušajâ da se izbegne bol).“ Tako je samoubistvo pogrešno usmereni pokušaj da se pobegne od na izgled nepodnošljivog bola.

Šta izaziva takav bol? Njega može izazvati neki događaj, kao što je besna svađa s roditeljima, momkom, ili devojkom. Nakon što je raskinuo sa svojom devojkom, 16-godišnji Brad je pao u očaj. Ipak, on nikada nije razgovarao o svojim osećanjima. Jednostavno je sve to okončao time što se obesio.

Devetnaestogodišnja Sunita skliznula je u depresiju kad su njeni roditelji otkrili da ona nastavlja nemoralnu vezu sa svojim momkom. „Znala sam da ne želim nastaviti da živim onako kako sam živela“, priseća se ona. „I tako sam samo jedne noći došla kući, i počela da gutam aspirine. Idućeg jutra izbacivala sam krv. Ono što sam htela da okončam nije bio moj život, već način života.“

 Škola takođe može biti izvor jakog pritiska. Mladi Ašiš, koga su roditelji (koji su i sami doktori) gurali da postane doktor, oboleo je od nesanice i počeo da se povlači od drugih. Pošto nije bio u stanju da ispuni akademska očekivanja svojih roditelja, Ašiš je uzeo preveliku dozu pilula za spavanje. To čoveka podseća na Poslovice 15:13 u Bibliji: „Duh klone kada u srcu je žalost“.

Porodične nevolje

Porodični nemiri — kao što su razvod ili razdvajanje roditelja, smrt nekog člana porodice, ili preseljenje na novu lokaciju — jesu još jedan činilac u samoubistvu nekih mladih. Na primer, gore spomenuti Brad izgubio je dva bliska prijatelja i jednog rođaka u saobraćajnoj nesreći. Zatim je njegova porodica počela da doživljava finansijske poteškoće. Brad je jednostavno bio nadvladan. Možda se osećao kao psalmista koji je plakao: „Duša [je] moja puna jada... Steže me od svuda“ (Psalam 88:4, 18 [88:3, 17, DK]).

Alarmantan broj mladih podložan je jednoj drugoj vrsti stresa: fizičkom, emocionalnom i seksualnom zlostavljanju. Država Kerala, u Indiji, ima jednu od najvećih stopa samoubistava mladih u toj zemlji. Tamo brojne tinejdžerke pokušavaju da se ubiju jer ih njihovi očevi zlostavljaju. Širom sveta zlostavljanje dece u različitim oblicima raste do epidemijskih razmera, a za svoje nedužne žrtve, ova nevolja može biti žestoka.

Drugi uzroci nevolja

Ali nisu sva samoubilačka osećanja izazvana spoljašnjim faktorima. Jedan istraživački izveštaj o nevenčanim tinejdžerima kaže: „Muškarci i žene koji su se upuštali u seksualan odnos i trošenje alkohola bili su u većoj opasnosti [od samoubistva] od onih koji su se uzdržavali.“ Sunitin promiskuitet rezultovao je trudnoćom — koju je ona prekinula abortusom. (Uporedi 1. Korinćanima 6:18.) Pogođena krivicom, ona je želela da umre. Slično tome, Brad je eksperimentisao s alkoholom još od svoje 14, idući na pijanke prilično redovno. Da, kad se zloupotrebljava, alkohol može „kao zmija ujesti“ (Poslovice 23:32).

Samoubilačka osećanja mogu čak poticati od ličnih ’briga‘ [„uznemiravajućih misli“, NW] osobe (Psalam 94:19). Doktori kažu da depresivno razmišljanje ponekad može biti rezultat različitih bioloških faktora. Na primer, Piteru, spomenutom na početku, uspostavljena je dijagnoza da je u mozgu posedovao hemijsku neravnotežu pre svog samoubistva. Depresivna osećanja koja se ne zaustavljaju mogu se pojačati; samoubistvo može početi da izgleda kao jedna mogućnost izbora.

Dobijanje pomoći

Ipak, samoubistvo se ne treba smatrati  mogućnošću izbora. Razumeli mi to ili ne, svi mi posedujemo ono što stručnjaci za mentalno zdravlje Alan L. Berman i Dejvid A. Džobz (David A. Jobes) nazivaju ’unutrašnjim i spoljašnjim izvorima za uspešnu borbu protiv stresa i konflikta‘. Jedan izvor može biti porodica i prijatelji. Poslovice 12:25 kažu: „Briga u srcu obara čoveka, ali dobra reč ga razveseli.“ Da, dobra reč neke osobe koja razume može sve promeniti!

Zato ako se bilo ko oseća depresivno ili zabrinuto, preporučljivo je da ne pati sam (Poslovice 18:1). Onaj koji pati može svoje srce izliti osobi kojoj veruje. Govorenje drugome pomaže da čovek smanji intenzitet svojih emocija, i to čoveku može dati jedan nov pogled na probleme. Ako je nekome srce slomljeno radi gubitka nekog prijatelja ili voljene osobe u smrti, trebalo bi da o tome razgovara s nekim prisnim prijateljem. Kad se bol takvih gubitaka prizna i kad se oseti žalost, osoba je utešena (Propovednik 7:1-3). Osobi može biti od pomoći da obeća da će kontaktirati s nekim prisnim prijateljem ukoliko se samoubilački porivi povrate.

Istina, može biti teško verovati nekome. Ali pošto je sam život u pitanju, nije li on vredan tog rizika? Verovatno će poriv za povređivanjem sebe proći ukoliko se stvari ispričaju. ’Kome?‘ može neko pitati. Ako su roditelji osobe bogobojazni, zašto ne pokušati njima ’dati svoje srce‘? (Poslovice 23:26). Oni mogu bolje razumeti nego što mnogi misle i mogu biti u mogućnosti da pomognu. Ukoliko izgleda da je potrebna dodatna pomoć — kao što je lekarski pregled — oni to mogu urediti.

Članovi hrišćanske skupštine jesu još jedan izvor pomoći. Duhovno stariji muževi u skupštini mogu pružati podršku i pomagati onima koji su u nevolji (Isaija 32:1, 2; Jakov 5:14, 15). Nakon svog pokušaja samoubistva, Sunita je dobila pomoć od jedne punovremene propovednice (pionirke). Sunita kaže: „Ona je sa mnom prolazila kroz sve. Da nije bilo nje, bukvalno bih poludela.“

Borba

Postoje takođe i unutrašnji izvori koji se mogu crpsti. Na primer, da li patnja od osećanja krivice postoji zbog nekog neispravnog postupanja? (Uporedi Psalam 31:11 [31:10, DK].) Umesto da dopusti da se takva osećanja izgrađuju, osoba treba da radi na ispravljanju stvari (Isaija 1:18; uporedi 2. Korinćanima 7:11). Jedan pozitivan korak bio bi da priznaš svojim roditeljima. Istina, oni u prvi mah mogu biti uznemireni. Ali verovatno će se usredsrediti na pružanje pomoći. Takođe smo uveravani da Jehova „mnogo prašta“ onima koji se istinski kaju (Isaija 55:7). Isusova otkupna žrtva pokriva greh pokajnikâ (Rimljanima 3:23, 24).

Hrišćani takođe imaju veru, spoznanje Pisma i svoj odnos s Jehovom Bogom odakle mogu crpsti. U različitim prilikama psalmista David je bio tako ojađen da je rekao: „Dušman... gazi u prah život moj“. On se nije prepustio očaju. Napisao je: „Glasom svojim Gospoda prizivam, glasom svojim Gospodu se molim.“ „Prebrajam sva dela tvoja, razmišljam o delima ruku tvojih“ (Psalam 142:2 [142:1, DK]; 143:3-5).

Ako želja da naškodi sebi postane jaka, osoba treba da prizove Jehovu u molitvi. On razume taj bol i želi da onaj koji pati živi! (Psalam 56:9 [56:8, DK]). On može obezbediti ’moćnu silu‘ [„snagu iznad onog što je normalno“, NW] kako bi pomogao borbu protiv tog bola (2. Korinćanima 4:7). Osoba takođe treba da razmisli o bolu koju bi ta samonaneta smrt zadala porodici, prijateljima i samom Jehovi. Razmišljanje o takvim stvarima može veoma dobro pomoći osobi da ostane živa.

Jer iako nekima može izgledati kao da se rana nikad neće zaceliti, mogu biti uvereni da postoje oni koji su preživeli tu istu vrstu bola. Oni su u mogućnosti da iz iskustva kažu da se stvari mogu promeniti i da se zaista menjaju. Drugi mogu pružiti pomoć da se prođe kroz jedno takvo bolno razdoblje. Depresivne osobe treba da traže potrebnu pomoć koju zaslužuju — i nastave da žive!

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Bolje je s nekim razgovarati o bolnim osećanjima