Šta kaže Biblija

Da li je uvek neispravno razgneviti se?

„GNEV je kratkotrajna mahnitost.“ Tako je drevni rimski pesnik Horacije izrazio uobičajeni stav prema jednoj od najjačih emocija. Iako se ne slažu svi da je gnev oblik privremene ludosti, mnogi smatraju da je on sam po sebi loš. Još u šestom veku n. e, katolički kaluđeri su sastavili čuveni katalog „sedam smrtnih grehova“. Ne iznenađuje što se i gnev pojavljuje na tom spisku.

Lako je videti zašto su oni tako mislili. Biblija zaista kaže: „Zbaci gnev i ostavi jarost“ (Psalam 37:8). A apostol Pavle je podsticao skupštinu u Efesu: „Svaka gorčina i gnev, ljutina, vika i hula, i svaka pakost da odlazi od vas“ (Efescima 4:31).

Ipak, možete se s pravom pitati, ’Da li je to sve što se tiče biblijskog gledišta prema gnevu? Na kraju krajeva, zar nije Pavle takođe prorokovao da će ovi „poslednji dani“ u kojima živimo biti „kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj“?‘ (2. Timoteju 3:1-5, NW). Da li Bog stvarno očekuje od nas da živimo u ovim vremenima kad su ljudi ’svirepi, neprijatelji dobrih ljudi, neosetljivi‘ — i da se nikad ni malo ne naljutimo?

Uravnotežen stav

Biblijsko obrađivanje ove teme nije tako preterano pojednostavljeno. Zapazite, na primer, Pavlove reči u Efescima 4:26: „Ako se i gnevite, nemojte grešiti.“ Ovaj stih bi bio prilično zbunjujući kad bi gnev automatski bio „smrtni greh“, takav da zaslužuje večnu kaznu.

Pavle je citirao iz Psalma 4:4, (DK) koji glasi: „Gnjeveći se ne griješite“. Prema Vine’s Expository Dictionary of Biblical Words, hebrejska reč koja je ovde prevedena „gnjeveći se“, raghaz, ima značenje „drhtati uz snažnu emociju“. Ali koju snažnu emociju? Da li je to bio gnev? U Septuagintinom prevodu Psalma 4:4, raghaz je na grčki preveden kao „biti učinjen jarosnim“, i očito je to ono što je Pavle ovde mislio.

Zašto bi Biblija napravila mesta za gnev? Zato što nije sav gnev loš. Gledište da „čovekov gnev sam po sebi nikada nije pravedan i dopustiv“, kao što ga je  jedan biblijski komentator izrazio, nije biblijsko. Izučavalac Biblije R. C. H. Lenski s pravom je primetio u vezi s Efescima 4:26: „Etike koje zabranjuju sav gnev i zahtevaju hladnokrvnu mirnoću u svakoj situaciji jesu stoičke a ne hrišćanske.“ Profesor Vilijam Berkli (William Barclay) slično je primetio: „Gnev mora postojati u hrišćanskom životu, ali to mora biti ispravna vrsta gneva.“ Ali koja je „ispravna vrsta gneva“?

Pravedan gnev

Iako gnev nije jedna od njegovih dominantnih osobina, Jehova je u Pismu uvek iznova opisan kako oseća i izražava svoj gnev. Ipak, iz dva razloga njegov bes je uvek pravedan. Prvo, on se nikada ne naljuti bez pravog temelja. I drugo, on svoj gnev ispoljava na pravedan i pravičan način, nikada ne gubeći kontrolu (Izlazak 34:6; Psalam 85:4 [85:3, DK]).

Jehovu razbesni namerna nepravednost. Na primer, on je Izraelcima rekao da ukoliko oni muče bespomoćne žene i decu, on će ’čuti vapaj‘ takvih. Upozorio je: „Raspaliće se gnev moj“ (Izlazak 22:22-24; uporedite Poslovice 21:13). Kao i njegov otac, Isus je u svom srcu imao nežna osećanja za decu. Kad su jednom njegovi dobronamerni sledbenici pokušali da neku decu spreče da mu se približe, ’Isus se rasrdi‘ te uze tu decu u ruke (Marko 10:14-16, DK). Značajno je što se grčka reč za „srdnju“ prvobitno odnosila na „fizički bol ili iritaciju“. Zaista snažna osećanja!

Na sličan je način pravedna srdnja bila podstaknuta u Isusovom srcu kad je video da su trgovci i menjači novca pretvorili Očevu kuću obožavanja u „pećinu razbojničku“. On im je prevrnuo stolove i izbacio ih napolje! (Matej 21:12, 13; Jovan 2:15). Kad su fariseji i književnici pokazali veću brigu za svoja sitničava pravila o sabatu nego za bolesnog kome je bila potrebna pomoć, Isus je bio „duboko povređen kad je osetio njihovu nehumanost“ i „pogledao je s gnevom u lica koja su ga okruživala“ (Marko 3:5, Phillips).

Slično je i verni Mojsije iz starog doba bio ispunjen pravednom srdnjom prema nelojalnim Izraelcima kad je bacio ploče Mojsijevog zakona (Izlazak 32:19). A pravedni književnik Ezra bio je tako ljut na neposlušnost Izraelaca Božjem zakonu o braku da je pocepao svoje haljine i čak iščupao nešto od svoje kose! (Ezra 9:3).

Svi oni što „dobro vole“ teže da ’mrze na zlo‘ (Amos 5:15). Dakle, hrišćani danas mogu osećati pravedan gnev koji izvire u njihovim srcima kad vide namerne, nepokajničke postupke surovosti, licemerstva, nepoštenja, nelojalnosti ili nepravde.

Pravilno baratanje gnevom

Nije nikakva slučajnost što Biblija gnev često poredi s vatrom. Kao vatra, i on ima svoje mesto. Ali isto tako on može biti užasno razoran. Prečesto, za razliku od Jehove i Isusa, ljudi osećaju gnev bez pravog temelja ili svoj gnev ispoljavaju na nepravedan način (Vidite Postanje 4:4-8; 49:5-7; Jona 4:1, 4, 9).

S druge strane i jednostavno prikrivanje gneva i pretvaranje da ga nema takođe može biti nepravedno. Setite se da je Pavle savetovao: „Sunce da ne zađe u gnevu vašemu“ (Efescima 4:26). Postoje biblijski načini za ispoljavanje gneva, kao što je ’razmisliti u srcu svome’, razgovarajući o svojim osećanjima sa zrelom poverljivom osobom, ili čak suočavajući se mirno s prestupnikom (Psalam 4:4; Poslovice 15:22; Matej 5:23, 24; Jakov 5:14).

Prema tome, najdecidiranije, nije uvek neispravno postati gnevan. I Jehova i Isus su se ljutili — i ponovo će! (Otkrivenje 19:15). Ako treba da ih oponašamo, možemo se čak suočiti sa situacijama kad je neispravno ne osećati gnev! Ključ će biti slediti biblijski savet, uveravajući se da imamo valjan temelj za naša osećanja i da ih ispoljavamo na pravedan, hrišćanski način.

[Slika na 28. strani]

Kain i Avelj