Gizdavi vodeni kos

„GIZDAV“ prikladno opisuje vodenog kosa. To ima značenje ’urednog i doteranog izgleda, otresit i živahan u pokretima i manirima‘. Ali, ako ste skloniji većem dostojanstvu, možete upotrebljavati njegovo latinsko ime, Cinclus c. gularis.

Prvo sam spazio ovog vodenog kosa kako stoji na velikoj steni usred struje brzo tekućeg potoka na severu Engleske. Bio je dug samo 18 centimetara, od vrha svog kljuna do vrha svog repa. Besprekorno obučen u tamno braon perje, vodeni kos je paradirao s čistom belom portiklom koja se baš ispod donjeg dela kljuna širila do polovine grudi, bivajući u oštrom kontrastu s vlažnom zelenom mahovinom koja prekriva stene.

Ignorišući grmljavinu i pljuštanje obližnjeg vodopada, ptica kao da stoji na nogama sa šarkama, saginjući svoju glavu klanjajući se, odgovarajuće svom imenu. Iznenada zagnjuruje u potok i „leti“ do dna. Zatim hoda uzvodno, tragajući za hranom koja se sastoji od tularčevih larvi, vodenih buba, veslarica, pauka, punoglavaca i larvi vodenog cveta ili vilinih konjica, i ponekad malih riba. Dok to radi, oči vodenog kosa su zaštićene trećim očnim kapkom. Kad je ptica na kopnu, ovaj kapak se ponekad može videti kako se sklapa preko oka, dajući utisak da ptica namiguje.

Nagib leđa vodenog kosa osmišljen je tako da sila naviruće vode njegovu glavu drži dole. On takođe koristi svoja krila kako bi delovao nasuprot prirodnoj plovnosti svog tela. S vremena na vreme, on izlazi po vazduh i pluta na vodi, ili može izabrati da pliva, iako nema opne na nogama. Kad se ipak ponovo pojavi da bi se vratio na svoju stenu, svaki njegov delić je isto tako besprekoran kao kad je prvi put ušao u potok!

Moj vodeni kos je očito završio svoju potragu za hranom i vratio se da nahrani svoje mlade. On pravi lepo kupolasto gnezdo od mahovine, opleteno strukovima suve trave na površini stene, pod korenjem drveća i udubljenjima u steni, ili ugurano ispod viseće paprati. Ali to gnezdo je tako dobro kamuflirano da je moguće stajati ispod njega i ne shvatati da je ono tu. Neko vreme sam tražio gnezdo ove ptice ali uzalud.

Zatim, dok sam nastavljao s promatranjem, za tren oka vodeni kos je uleteo pravo u vodopad! Lagano sam se kretao duž obale potoka kako bih pogledao iza vodopada. Njegovo gnezdo bilo je izgrađeno u jednoj pukotini na površini stene iza slapa. Kako je fascinantan prizor videti ovu pticu kako leti kroz vodu da bi nahranila svoje mlade!

Ovaj gizdavi mali vodeni kos učinio mi je dan vrednim spomena. (Priloženo.)