Kanadski veličanstveni „pokretni drum“

Od dopisnika Probudite se! iz Kanade

„Koja je ovo reka?“ „Reka bez kraja“, odgovorio je vodič starosedelac

GODINA je bila 1535. Malo je radoznali istraživač, Žak Kartje, znao da će vodeni put koji se spremao da ucrta jednog dana biti najvažniji u Severnoj Americi. Ova reka postala je prvi prostrani „drum“ za rane trgovce krznom i koloniste i konačno za ogromne savremene prekookeanske tovarne brodove. Široka je preko 130 kilometara na svom ušću i proteže se unutar kopna nekih 1 200 kilometara od Atlanskog okeana do jezera Onterio.

Istorijske knjige Kartjeu pripisuju zaslugu za davanje imena ovom predivnom  vodenom putu Sen Lorens. Konačno, to ime je primenjeno i na reku i na zaliv na njenom ulazu.

Duž reke Sen Lorens mogu se naći neki od najlepših pejzaža Severne Amerike. Stenovite litice i neravne doline grabe dole ka vodi kako bi stvorile jedan od najdužih fjordova na svetu, fjord Segnej, čiji je raspon skoro 100 kilometara. Moćna reka Segnej kovitlajući se uleće sa severa u Sen Lorens kako bi napravila jedan estuarijum gde se okeanska plima meša s rečnim tokom.

Ovde se, kažu pomorski biolozi, ispod površine sreću dva sveta. Hladna, slana voda okeana teče kroz podvodne kanale i po 400 metara duboko, zatim se podiže i meša sa slatkom vodom iz reka. U ovom estuarijumu cveta morski živalj. Relativno blizu jedni drugima su beluge (mali beli kitovi), patuljasti kitovi, veliki severni kitovi i veliki plavi kitovi. Obično ove četiri vrste kitova žive razdvojeno stotinama kilometara. Nije čudo što je više od 70 000 turista u jednoj od prošlih godina pošlo u obilaske posmatranja kitova po Sen Lorensu.

Kombinacija biljaka, životinja i ptica duž reke jedna je od najneobičnijih na zemlji. Tu postoje stotine vrsta riba, više od 20 tipova amfibija i reptila i 12 klasa morskih sisara. Kaže se da blizu 300 ptičjih vrsta često posećuje njene močvare i obale. Ptice selice kao što su patke i arktičke divlje guske okupljaju se na ovim vodama u hiljadama.

Dalje uzvodno, iznad njenih obala podižu se spokojne planine plavih nijansi. Tamne šume oivičuju njene obale. Veličanstvena ostrva stoje i gledaju u njen široki kanal. Farme, sela i gradovi čuče na njenim obalama.

U unutrašnjosti od Montreala nizovi brzaka prekidaju reku u rasponu od 160 kilometara. Iznad brzaka, plovidba postaje ležernija kroz proteg vode od 60 kilometara istačkan onim što je nazvano Hiljadu ostrva (u stvari po broju ih je bliže dvema hiljadama).

Saobraćaj na „drumu“

Još 1680, evropski doseljenici su govorili o produžavanju ovog „druma“ u prekookeanski saobraćaj preko Montreala uz pomoć kanala kako bi se zaobišli brzaci. Blizu 300 godina kasnije, taj san se ostvario otvaranjem Morskog puta Sen Lorens 1959. On je pozdravljen kao jedno od svetskih najvećih inženjerskih dostignuća.

Da bi se dovršio ovaj proteg vodenog puta dug 293 kilometara, izgrađeno je sedam novih brana između Montreala i jezera Onterio. To je zahtevalo iskopavanje više od 150 miliona kubnih metara zemlje i stena što bi ako bi se ravnomerno nagomilalo na jedno fudbalsko igralište stvorilo planinu visoku preko 35 kilometara. Količina betona koja je upotrebljena za brane mogla bi izgraditi autoput s četiri trake između Londona i Rima.

Žak Lestran (Jacques LesStrang), autor dela Seaway—The Untold Story of North America’s Fourth Seacoast, citirao je jednog pomorskog kapetana koji je rekao: „Na celom svetu ne postoji vodeni put sličan njemu. Nije lako putovati, ali grandioznost reke, grmljavina Nijagarinih vodopada, i beskrajan lanac jezera i ostrva čini ga izuzetno privlačnim.“

Prekookeanski brodovi koji plove uz produženi „drum“ do Djulut-Sjupiriora na strani Gornjeg jezera što pripada Sjedinjenim Američkim Državama, penju se kao liftom na 180 metara iznad nivoa mora, što je visina nebodera sa 60 spratova. Ukupan put u unutrašnjost iznosi 3 700 kilometara od Atlanskog okeana.

Takav morski saobraćaj donosi komercijalni prosperitet gradovima duž te rute. Knjiga The Great Lakes/St. Lawrence System komentariše: „Unutar njenih dvonacionalnih granica leži industrijsko srce i Kanade i Sjedinjenih Američkih  Država, gustina populacije od 100 miliona preko mere i jedini najveći izvor industrijskog i manufakturnog bogatstva u zapadnom svetu.“

Između više od 150 luka postrojenih duž vodenog puta od Atlanskog okeana do Gornjeg jezera su (u Kanadi) grad Kvibek, Montreal, Toronto, Hamilton, So Sent Mari i Tander Bej i (u Sjedinjenim Američkim Državama) Bafelo, Iri, Klivlend, Detroit, Čikago i Djulut-Sjupirior. Brodovi iz Kazablanke, Avra, Roterdama, i drugih mesta transportuju milione tona tovara u Sen Lorens svake godine. Korišćenje „druma“ stvara desetine hiljada poslova i milijarde dolara prihoda svake godine.

Alarmantni pozivi

Međutim, posle više od 30 godina plovidbe po ovom „drumu“, čuju se alarmantni pozivi. Vekovima se reka Sen Lorens zajedno sa svojim rezervoarom Velikih jezera „koristi kao odvodni kanal i kao đubrište“, tvrdi Kanadska okolina. Ova „Velika reka“ se s tim mogla nositi, sve donedavno.

Veliki prekookeanski tovarni brodovi prazne svoje balaste u slatkovodna jezera i u reku. Industrije i gradovi duž tog morskog puta reci dodaju toksične hemikalije. Poljoprivreda daje svoj doprinos kroz spiranje pesticida. Efekti nagomilavanja ugrožavaju reku.

Kako se više zagađivača sipalo u reku, vrste riba su postepeno nestajale. S vremenom, bilo je zabranjeno plivanje. Zatim su došle zabrane jedenja određenih riba i ljuskara. Pijenje vode koja se crpe iz reke dovedeno je u pitanje. Određene klase životinjskog sveta zvanično su postale ugrožene. Mrtve beluge koje voda izbaci na obalu žrtve su bolesti koje su izazvali otrovi u vodi.

Raščišćavanje „druma“

Ova reka je slala jasnu poruku. Tom veličanstvenom „pokretnom drumu“ bila je potrebna popravka. Tako se 1988. Kanadska vlada odazvala započinjući Plan delovanja Sen Lorens osmišljen da očisti reku programom očuvanja, zaštite i obnavljanja, naročito od Montreala do Atlanskog okeana.

U toku je razvoj planova za opstanak ugroženih vrsta. Uspostavljena su zaštićena područja kako bi se zadržalo na onom što je preostalo. Osnovan je inovatorski Pomorski park Segnej, na mestu gde reka Segnej susreće Sen Lorens, kako bi se sačuvala izuzetna morska okolina i životinjski svet.

Utvrđena su nova pravila. Industrijama su određeni konačni datumi za smanjivanje količine zagađivača reke za 90 posto. Razvijene su nove tehnologije kako bi se smanjilo zagađivanje. Raščišćavaju se mesta koja su zagađena otrovnim supstancijama u rečnom talogu ili izbacivanjem mulja. U nekim područjima duž obala treba da se naprave nova staništa za životinjski svet uz upotrebu dekontaminiranih taloga. Preduzimaju se mere kako bi se kontrolisao broj i kretanje hiljada turista koji svake godine dolaze da vide ovu reku.

Šteta se može popraviti. Jedno je sigurno, za razliku od drumova koje ljudi prave, reka će se sama popraviti ako ljudi prestanu da je zagađuju. Najveća potreba jeste promeniti stav i industrijalaca i običnih potrošača, onih koji izvlače korist iz trgovine što se rađa duž reke i Velikih jezera.

Jedna indikacija uspeha u menjanju pravca propadanja jeste kit beluga. Iako su još uvek ugrožene, beluge se vraćaju nakon što su s 5 000 pale samo na otprilike 500.

Postoji nova svesnost javnosti o šteti koja se nanosi prirodnom bogatstvu ove reke i njenoj prošloj slavi. Hoće li ovo cenjenje biti dovoljno jako da bi podržalo napore obnove u budućnosti? Hoće, kad ljudska stvorenja poštuju i cene Božje stvarstvo.

[Izvor slike na 18. strani]

Ljubaznošću Uprave morskog puta Sen Lorens