Pomaganje onima što imaju sidu

„POGOĐEN sidom, sveštenik nailazi na zatvorena vrata“ bio je naslov jednog članka u Njujork tajmsu. Ove novine su ispričale priču o jednom baptističkom svešteniku kome su žena i dva deteta postali zaraženi virusom side od transfuzije krvi koja joj je data 1982. (deca su zaražena u njenoj materici). Kasnije su zbog te bolesti on i njegova porodica odvraćani od toga da idu u različite baptističke crkve. Razočaran, on je prestao da pokušava i napustio je baptističku službu.

Frustracija ovog čoveka nad propustom njegove crkve postavlja nekoliko pitanja: Da li Bog brine o bolesnim ljudima, uključujući i one koji imaju sidu? Kako im se može pomoći? Koje mere predostrožnosti treba preduzeti prilikom pružanja hrišćanske utehe onima sa sidom?

Božja ljubav prema onima koji pate

Biblija pokazuje da Svemogući Bog izražava duboko saosećanje prema onima koji pate. Kad je bio na zemlji, Isus je takođe pokazao iskreno sažaljenje prema bolesnima. A Bog mu je dao moć da narod isceljuje od svih njegovih bolesti, kao što Biblija govori: „Pristupi tad k njemu veliko mnoštvo naroda koje imaše sa sobom hromih, slepi, nemih, bogalja i mnogih drugih bolesnika. Položiše ih k nogama njegovim, i on ih isceli“ (Matej 15:30).

Naravno, Bog danas nikome na zemlji ne daje tu moć da na čudesan način leči ljude kao što je to Isus činio. Ali biblijsko proročanstvo pokazuje da uskoro, u Božjem novom svetu, „niko od stanovnika neće reći: bolestan sam“ (Isaija 33:24, DK). Biblija obećava: „[Bog] će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti“ (Otkrivenje 21:4). U svojoj velikoj ljubavi prema ljudima, Bog priprema trajan lek za sve bolesti, uključujući i sidu.

Psalam 22:24 kaže o Bogu: „On niti prezre niti odbi tugu žalosnoga. Ne odvrati lica svoga od njega, nego ga usliši kad ga zazva.“ Božja ljubav je dostupna onima što mu se iskreno obraćaju za pomoć.

Ko dobija virus side?

Sida je uglavnom bolest životnog stila. Mnogi zaraženi ljudi, gledajući unazad, slažu se s Psalmom 107:17, koji izjavljuje: „Bezumnici! Stradaše za puteve svoje nevaljale, i za nepravde svoje.“

Kad osoba ostavi biblijska merila i upusti se u seksualnu intimnost izvan Božjeg bračnog uređenja, rizik da će dobiti sidu ili da će druge zaraziti postaje veoma realan. Isto tako, kad pojedinci dele igle kako bi intravenozno ubrizgali droge, oni mogu dobiti sidu i mogu taj virus preneti drugima. Uz to, mnogi su sidu dobili posredstvom transfuzija krvi zaraženih davalaca.

Međutim, tragično je što zapanjujući broj nedužnih ljudi postaje zaražen virusom side, i to na nekoliko načina. Na  primer, mnogi verni bračni partneri, bez ikakve lične krivice, dobijaju sidu kroz seksualnu intimnost sa svojim zaraženim supružnikom. Zatim takođe, naročito u nekim područjima, alarmantan procenat beba stiče virus side preko zaraženih majki, što novorođenu bebu sa sidom čini jednom od najtragičnijih žrtvi. Takođe, medicinsko osoblje i drugi dobijaju ovu bolest zbog nezgoda prilikom rukovanja zaraženom krvlju.

Na koji god da je način neko dobio sidu, Pismo je jasno da Bog nije odgovoran za prenošenje ove smrtonosne bolesti. Iako je danas većina onih koji su pogođeni sama na sebe navukla sidu i zarazila druge kroz ponašanje koje nije u skladu s biblijskim merilima, procentualni odnosi se menjaju, odražavajući veće brojeve nedužnih žrtava, kao što su bebe i verni supružnici.

Svetska zdravstvena organizacija izjavljuje da žene širom sveta sada postaju zaražene virusom side otprilike isto tako često kao muškarci i da će do 2 000. većina novih infekcija biti kod žena. Zdravstveni radnici u Africi kažu da je tamo 80 procenata slučajeva side „preneseno kroz heteroseksualni seks, a skoro svi drugi preneseni su s majke na dete tokom trudnoće ili porođaja“.

Međutim, iako se Bog suprotstavlja bilo kakvom prestupanju njegovih zakona, uključujući povrede koje kao posledicu imaju takve patnje, on je brz da svoju milostivu ruku pruži svima koji su na takav način pogođeni. Čak i oni koji su sidu dobili kroz neispravne postupke mogu izvući korist iz Božje milosti tako što će se pokajati i prestati da čine ono što je loše (Isaija 1:18; 1. Korinćanima 6:9-11).

Šta se sada zna

Sida je svetski zdravstveni problem. Iako naučnici uveravaju ljude kako „HIV nije lako prenosiv virus“, to je mala uteha za milione koji ga već imaju i za bezbrojne milione koji će ga dobiti u godinama što dolaze. Činjenice pokazuju da se on širi po čitavoj planeti.

Sumirajući uobičajene načine prenošenja, jedan autoritet kaže: „Praktično sve infekcije HIV-om prenesene su kroz seksualni kontakt ili kroz izlaganje zaraženoj  krvi.“ Govoreći o zaključcima većine u medicinskoj profesiji, jedan izveštaj navodi: „Da bi se dogodila infekcija, mora postojati infuzija telesne tečnosti (skoro uvek krvi ili semena) zaražene osobe u telo nezaražene osobe.“

Međutim, ove fraze „praktično sve“ i „skoro uvek“ ukazuju na mogućnost izuzetaka. Dakle iako je velika većina mehanizama prenošenja side danas poznata onima na polju medicine, u veoma malom postotku slučajeva, taj mehanizam za dobijanje virusa može biti nepoznat. Otuda, može još uvek postojati potreba za opreznošću.

Kako ćete vi reagovati?

Nekih 12 miliona do 14 miliona ljudi u svetu već su zaraženi virusom side. A procenjuje se da će još mnogi milioni biti zaraženi do smene ovog veka. Dakle, verovatno ste, ili ćete možda uskoro, doći u društvo onih koji imaju ovu bolest. Na primer, u bilo kom velikom gradu, svakodnevno se ostvaruje neformalan kontakt s takvim ljudima na radnim mestima, u restoranima, pozorištima, sportskim salama, autobusima, podzemnim železnicama, avionima i vozovima, kao i prilikom drugih javnih susretanja.

Tako se hrišćani u sve većoj meri mogu susretati, i biti pokrenuti da pomognu, onima što boluju od side koji žele da proučavaju Bibliju, prisustvuju hrišćanskim sastancima i napreduju prema predanju Bogu. Kako hrišćani treba da se odazovu na ove potrebe žrtava side? Postoje li mere predostrožnosti koje bi bile praktične, na korist obolelog i onih u hrišćanskoj skupštini?

Temeljeno na trenutnoj opštoj saglasnosti, neformalan kontakt ne prenosi sidu. Zato izgleda razumno da čovek ne treba preterano da se plaši da bude s ljudima koji imaju sidu. A pošto oboleli od side imaju dramatično oslabljen imunitet, mi treba da budemo pažljivi kako oni ne bi dobili neku običnu virusnu infekciju koju mi možemo nositi. Oštećenje za njihovo telo od takvog uobičajenog oboljenja može biti veliko.

Zbog toga što je sida takve prirode da ugrožava život, mudro je imati na umu neke razumne mere predostrožnosti kad izražavamo dobrodošlicu nekom obolelom od side u naše lično društvo ili društvo hrišćanske skupštine. Prvo, iako se ne treba dati nikakvo opšte obaveštenje, mi možemo želeti da obavestimo jednog od starešina u skupštini o toj situaciji kako bi bio pripremljen da svakome pruži ljubazan i prikladan odgovor na bilo kakva pitanja u vezi s tom stvari.

Pošto se virus može preneti preko krvi zaražene osobe, može biti razumno da skupštine sprovode u praksu ono što je nazvano univerzalnim merama predostrožnosti prilikom čišćenja toaleta i prosutih stvari, naročito ako to što je prosuto sadrži krv. „Univerzalne mere predostrožnosti“ jeste termin koji je medicinska profesija usvojila da bi opisala skup pravila po kojima se sva krv od bilo koje osobe smatra zaraženom i potencijalno opasnom i s kojom se dakle postupa na specifičan način. Zbog toga što je Dvorana Kraljevstva javni objekat, moglo bi biti mudro imati pri ruci sredstva za čišćenje uz kutiju lateks ili vinil rukavica na raspolaganju kako bi se obezbedilo ispravno zbrinjavanje i čišćenje u slučaju neke nezgode. Za čišćenje krvavih prosutih stvari obično se preporučuje 10-procentni rastvor belila (Varikine).

U svim našim ophođenjima s drugima, uključujući žrtve side, Hrišćani su upućeni da slede Isusov primer. Sažaljenje koje je on imao prema onima koji su patili, a koji su ipak bili iskreni u svojoj želji da ugode Bogu, vredno je našeg oponašanja. (Uporedite Matej 9:35-38; Marko 1:40, 41.) Međutim, pošto za sada ne postoji lek za sidu, prikladno je da hrišćanin preduzme razumne mere opreza  dok pruža saosećajnu pomoć onima koji boluju od nje (Poslovice 14:15).

Žrtve side takođe mogu pomoći

Obzirna žrtva side razume da su drugi osetljivi u vezi s ovom bolešću. Zbog toga, iz poštovanja prema osećanjima onih koji žele biti od pomoći, bilo bi bolje za žrtvu side da ne inicira javne izraze naklonosti kao što su grljenje i ljubljenje. Čak i ako postoji mala ili nikakva mogućnost da takvi gestovi mogu preneti ovu bolest, ova odmerenost će pokazati da je žrtva obzirna prema drugima, rađajući na taj način sličnu obazrivost za uzvrat. a

Shvatajući da mnogi imaju strahove od nepoznatog, osoba sa sidom ne treba da bude brza da se uvredi ako nije odmah pozvana u privatne domove ili ako izgleda da neki roditelj ograničava dete da ne bude u bliskom kontaktu s njom. I ako se jedan od Skupštinskih studija knjige održava u Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka, može biti mudro da oboleli od side izabere da tamo prisustvuje, radije nego u nekom privatnom domu, osim ako s domaćinom nije razgovarao o situaciji.

Nosioci side treba takođe da pokazuju obazrivu brigu za druge kada, na primer, imaju aktivni produktivni kašalj a zna se da imaju tuberkulozu. Oni će tada želeti da slede opšte zdravstvene smernice s obzirom na to stanje što se tiče izolacionih postupaka.

Još jedna situacija u kojoj se nedužna osoba može zaraziti jeste time da se venča za nekoga ko ne znajući nosi virus side. Potreba za opreznošću u takvim okolnostima može naročito biti potrebna ukoliko je jedan ili ukoliko su oba nameravana bračna partnera bila promiskuitetna ili ako su koristili igle radi zloupotrebe droge pre nego što su došli do tačnog spoznanja Božje Reči. Pošto postoji rastući broj ljudi koji imaju asimptomatsku infekciju sidom (odnosno, koji zasad nemaju nikakve spoljašnje simptome), ne bi bilo neispravno da pojedinac ili brižni roditelji zahtevaju test krvi budućeg supružnika na sidu pre veridbe ili venčanja. Zbog destruktivne, fatalne prirode ovog oboljenja, potencijalni bračni partner ne treba da se uvredi ukoliko se to od njega zatraži.

Ako se test pokaže pozitivnim, bilo bi neprikladno da zaražena strana vrši pritisak na nameravanog supružnika da nastavi sa zabavljanjem ili zaručenošću ako budući supružnik sada želi da okonča tu vezu. A bilo bi mudro da bilo ko ko je ranije živeo visokorizičnim načinom života, ko je bio promiskuitetan ili intravenozno koristio droge, dobrovoljno izabere da se testira pre nego što započne s udvaranjem. Tako se mogu izbeći povređena osećanja.

Dakle, kao hrišćani mi želimo da postupamo sa saosećanjem i da ne izbegavamo osobe koje imaju sidu, priznajući, međutim, da se osećanja pojedinaca u vezi s ovom osetljivom temom mogu razlikovati (Galatima 6:5). U vezi s bolešću kakva je sida, nije sve poznato, te zato kod mnogih može postojati izvesno oklevanje u suočavanju sa spornim pitanjima koja su uključena. Uravnoteženo gledište na tu stvar bilo bi da se nastavi s izražavanjem dobrodošlice žrtvama side u hrišćansku skupštinu i pokaže im se ljubav i toplina, dok se istovremeno preduzimaju razumne mere predostrožnosti kako bismo od ove bolesti zaštitili nas same i naše porodice.

[Fusnota]

[Okvir na 22. strani]

Srce mi je bili ganuto

Jednog dana dok sam bila u javnoj službi, prišla sam jednoj devojci od oko 20 godina. Njene velike braon oči izgledale su tako tužno. U pokušaju da započnem razgovor o Božjem Kraljevstvu, ponudila sam joj jedan od traktata koje sam imala u ruci. Bez oklevanja je izabrala Utehu za depresivne. Pogledala je u traktat, zatim u mene i rekla muklim glasom: „Moja sestra je upravo umrla od side“. Pre nego što sam dovršila izražavanje mog saosećanja, ona je rekla: „I ja umirem od side, a imam dva mala deteta.“

Moje srce je bilo ganuto, i pročitala sam joj iz Biblije o budućnosti koju Bog obećava čovečanstvu. Bubnula je: „Što bi Bog sada brinuo o meni kad ja nikad nisam brinula o njemu?“ Rekla sam joj da bi kroz proučavanje Biblije uvidela da Bog izražava dobrodošlicu svakome ko se iskreno kaje i počinje da veruje u njega i u otkupnu žrtvu njegovog Sina. Odgovorila je: „Znam ko ste. Vi ste iz one Dvorane Kraljevstva tu niz ulicu — ali da l’ bi osoba kao što sam ja bila dobrodošla u vašoj Dvorani Kraljevstva?“ Zasigurala sam joj da bi.

Kad je na kraju produžila svojim putem, stiskajući knjigu Biblija — Reč Božja ili čovečija? i svoj traktat, pomislila sam, ’Nadam se da nalazi utehu koju jedino Bog može dati.‘