Čile — jedinstvena zemlja, jedinstveni kongres

DOŠLI su u hiljadama i u desetinama hiljada u Santjago, glavni grad Čilea. Čak i u populaciji od preko četiri miliona, ovaj priliv bio je očito primetljiv — svi ovi posetioci nosili su plave bedževe koji su najavljivali kongres Jehovinih svedoka za 1993. „Božanska pouka“.

Preko 400 njih došlo je iz dalekog Japana; više od 700 iz Sjedinjenih Američkih Država. Preko hiljadu njih sjatilo se putujući avionom i putevima iz susedne Argentine. Dnevni list La Tercera izjavio je u svom postkongresnom izveštaju: „Bela, braon, ’žuta‘, i crna lica pružila su dokaz različitih rasa i nacija predstavljenih na Nacionalnom stadionu. Uz to, ljudi i žene iz Meksika, Brazila, Perua, Bolivije, Venecuele, Španije i Japana odskakali su svojom narodnom nošnjom.“ Delegati su došli iz Australije, Belgije, Britanije, Kanade, Nemačke, Paragvaja, Francuske, Holandije, Švajcarske, i većine drugih južnoameričkih zemalja. Preko 4 500 stranih posetilaca pohrlilo je u Santjago u nedelji od 15. novembra 1993. Zatim, kao vrhunac svega, tamo je bilo 30 000 čileanskih Svedoka koji su prešli velike daljine kako bi došli u Santjago. Zašto to?

Čile — jedinstvena zemlja

Vidite, u geografskom smislu, Čile je vrlo posebna zemlja. Šta je čini drugačijom i jedinstvenom? Pogledajte na mapu i videćete jednu zemlju koja je dugačka preko 4 310 kilometara a ipak uža od 440 kilometara u svom najširem delu. U stvari prosečna širina je samo nešto preko 180 kilometara. Glavni grad, Santjago, nalazi se otprilike u sredini ove zemlje. Ovi činioci podrazumevaju da su mnogi čileanski Svedoci morali da putuju stotine kilometara sa svojim porodicama da bi došli na  međunarodni kongres — i to uz ograničena materijalna sredstva u mnogim slučajevima. Ipak stigli su u hiljadama, s licima ovenčanim osmesima.

Čile je zemlja bogate raznolikosti, od suve pustinje Atakama na severu do bujnih vinograda oblasti oko Santjaga i dalje dole prema jugu gde se šumoviti Andi spuštaju u Pacifik. Konačno, tu su lednici i fjordovi koji se završavaju u oblasti Antarktika.

Strani posetioci bili su fascinirani gradom Santjago. Jedan delegat je to ovako izrazio: „Taj utisak bio je utisak jednog stalno užurbanog i energičnog rada, a ipak ljudi su bili ljubazni i prijateljski nastrojeni. Nikada u svom životu nisam video toliko mnogo autobusa na ulici. Desetine autobuskih kompanija takmiče se za mušterije. Mali taksiji su žurili svugde. Jedan negativni faktor bilo je zagađenje. Da bi to ublažio, Santjago ima pravila po kojima se automobili smenjuju u tome da jednom nedeljno ne budu na ulicama, rotirajući prema broju na registarskim tablicama.“ On je dodao: „Još jedna interesantna karakteristika bila su uredno obučena školska deca, svi u školskim uniformama, bez izuzetka. Sigurno tamo nema nikakvog takmičenja i pritiska vršnjaka da se ima odeća i patike poslednjeg dizajna! I niko nije izgledao aljkavo.“

Topao doček za strane posetioce

Program „Božanska pouka“ otvoren je u četvrtak, 18. novembra. Strani delegati su neizbežno bili iznenađeni kad su stigli na stadion fudbalskog saveza Estadio Nacional. Na 270 metara hoda od njihovih autobusa do stadiona, oni su se probijali kroz tesno nabijenu aveniju čileanskih svedoka — muškaraca, žena i dece — svih željnih da dočekaju braću u poseti i da im stegnu ruke. Mnogi su čak naučili jednostavne fraze na engleskom kako bi rekli: „Dobrodošli u Čile!“ Tokom sledeća četiri dana uspostavljena su mnoga prijateljstva uprkos jezičkim barijerama. Foto-aparati i kamere radili su prekovremeno. Hiljadu njih je izmenilo suvenire, imena i adrese.

Izvanredni brojevi

Izgledalo je da će najveći mogući broj za ovaj kongres biti oko 60 000 prisutnih —  44 000 čileanskih Svedoka, 4 500 posetiolaca, i plus zainteresovanih osoba. Zamislite iznenađenje kad je broj prisutnih za četvrtak i petak već bio dobrano iznad 50 000. U subotu masa je narasla s 67 865 ujutro na 70 418 popodne. U nedelju ujutro, kad je program obuhvatao dramu koja se bavila nekim od problema s kojima se Svedoci danas suočavaju, broj prisutnih se vinuo na 80 981! Stadion je bio krcat, a još stotine njih napolju slušalo je preko zvučnika. Ovo je bio jedan od činilaca koji su kongres učinili jedinstvenim — najveći broj prisutnih svih kongresa koji su održani širom sveta u seriji „Božanska pouka“. Bilo je to iznenađenje za čileanske Svedoke kao i pokazatelj potencijala za njihove skupštine da rastu i šire se neposrednoj budućnosti.

Elektronska tabla korišćena je za najavu svakog govora na španskom i engleskom. Čak je pokazivala i kada je publika aplaudirala! Na završetku prikazala je oproštajne pozdrave na nekoliko jezika, uključujući danski, japanski, nemački i francuski.

Krštenje privlači medije

Čileanski mediji nisu mogli ignorisati takav spektakularan događaj. Svakodnevno pokrivanje od strane štampe, radija i televizije bilo je odlično. To je naročito bilo tako za masovno krštenje koje je održano u subotu. Na jednom kraju fudbalskog terena postavljeno je dvanaest malih bazena. Za vreme govora za krštenje, stotine kandidata je ustalo da objavi svoju odluku da slede Hristov primer služeći Jehovi Bogu. Nakon govora, molitve i pesme, 24 slugu u belim šortsevima i majicama zauzelo je svoja mesta, po dva u svakom bazenu. Ženski pomoćnici takođe su izašli da pomognu. Onda su se iz svlačionica pojavili prvi kandidati i uhodali na teren, muškarci na jednu stranu, žene na drugu. Izgledalo je kao da dve beskrajne linije idu svojim putem k bazenima. Sve je bilo uredno, dok su novinski fotografi takođe zauzeli svoje pozicije. Krštenje se završilo u roku od jednog sata — 1 282 nova Svedoka, hrišćanskih slugu, bilo je uronjeno u vodu, sledeći primer koji je postavio Isus.

Mnogobojni rastanak

Čitave sedmice vreme je bilo izvrsno. To je, na kraju krajeva, čileansko proleće, kad se ne očekuju nikakve kiše. U nedelju je temperatura porasla do gornjih dvadesetih podeljaka. Skoro svaka porodica donela je kišobrane i suncobrane kao zaštitu od žarkog sunca. Hiljade mnogobojnih suncobrana čoveka podseća na mnoštvo leptira koji poziraju na cveću. Poslednji govor završio se oko pet sati. Posle pesme i molitve, jedva da se iko pomerao. Grupe su provalile u spontano pevanje pesama Kraljevstva; talasi aplauza razlivali su se s jednog kraja stadiona na drugi; maramice su mahale a suncobrani se skladno obrtali. Bila je to dirljiva scena — ovaj stadion s Andima u pozadini — pun srećnih hrišćana, punih ljubavi, zahvalnih za „Božansku pouku“ koja je promenila njihove živote.

Za vreme nedeljnog programa, dve velike čileanske ptice, queltehues, ili južni vivci, cunjale su po terenu, povremeno se hraneći nekim insektima ili semenkama. S vremena na vreme one su prekidale program svojim bučnim zovom. Tokom poslednjeg predavanja, kao da su osetile da se program završio, one su se lagano podigle od zemlje, kružile kako bi postigle visinu, i odletele. Nema sumnje da će se vratiti, baš kao što će i Jehovini svedoci biti srećni da se vrate na ovaj stadion neke druge godine da podele svoju radost i veru — u Čileu, un país singular, jedinstvenoj zemlji.

[Slike na 25. strani]

Preko 80 000 je prisustvovalo kongresu u Santjagu