Fizička neaktivnost vas može ubiti

OVO je poruka i od Američkog udruženja za srce i od Kanadske fondacije za srce i srčanu kap. Decenijama su pušenje, visok krvni pritisak i visok holesterol u krvi bili navođeni kao jedini glavni faktori rizika za oboljenje srca koji se mogu kontrolisati. Ali 1992. dodat je još jedan faktor — fizička neaktivnost. Možda je to onaj kojeg je najlakše kontrolisati.

„Samo to radite i to redovno“, rekao je dr Džon Dankan (John Duncan) iz Dalasa, Teksas. Na nesreću, većina ne vežba redovno. „Postoji jedan pogrešan utisak u Americi da je u modi fitnesa poslednje tri ili četiri godine, više Amerikanaca uključeno u fizičku aktivnost“, rekao je Tom Makmilan (Tom McMillen), supredsedavajući Predsedničkog saveta za telesni fitnes i sportove. „To nije istina. Oko 250 000 smrtnih slučajeva svake godine pripisuje se neaktivnosti.“

„Samo je 22 posto Amerikanaca danas aktivno do stepena koji se preporučuju za dobrobit zdravlja“, prema dr Volteru R. Daudliju (Walter R. Dowdle), izvršnom direktoru Centara za kontrolisanje bolesti Sjedinjenih Američkih Država. „Neophodni su nacionalni napori da bi se suzbio visoki nivo fizičke neaktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama.“

Ne traži se naporna aktivnost, kao što je izvestio kanadski Medical Post: „Novo istraživanje potvrđuje da čak i ležerna šetnja može doneti zdravstvene koristi.“ Dr Antoni Grejam, (Anthony Graham), šef kardiologije u bolnici Velzli u Torontu, u Kanadi, objasnio je: „Mi ovde govorimo o umerenoj fizičkoj aktivnosti, nekom obliku redovne aktivnosti koja može biti tako umerena kao rad u vašoj bašti nekoliko puta sedmično na redovnoj osnovi, ili odlaženje u relativno kratke šetnje... Sada saznajemo da će čak i ova količina aktivnosti kad se obavlja redovno smanjiti rizik pojedinca. To je vrsta pristupa vežbanju ’za svakog po nešto‘.“

Dr Rasel Pejt (Russell Pate) s univerziteta Južne Karoline složio se, govoreći: „Uveren sam da milioni i milioni ljudi tamo napolju imaju gledište da ako se ne mogu uključiti u banjsko lečenje i provesti tamo pet sati sedmično, onda zaboravi vežbanje. Mislim da moramo zvanično potvrditi tu zamisao da je jedna lepa, ugodna šetnja oko bloka posle obroka vrlo poželjna stvar.“

Pošto je čak i skromna fizička aktivnost korisna za vaše zdravlje, možete li redovno ići u šetnju ili ići uz ili niz stepenice umesto da koristite lift? Zašto ne biste parkirali svoj auto na izvesnoj udaljenosti od vašeg cilja, možda bakalnice, a ostali deo puta prepešačiti? „Bilo šta je bolje nego ništa“, primetio je dr Robert E. Lič (Robert E. Leach), šef katedre ortopedije na Bostonskom univerzitetskom medicinskom centru.