Zadivljujuća potraga za novim medikamentima

Od dopisnika Probudite se! iz Britanije

Šta guma, kakao, pamuk i sredstva protiv bolova imaju zajedničko? Svi se mogu dobiti od biljaka. Osim šećera i kiseonika koji se proizvode putem fotosinteze, zeleno bilje takođe proizvodi izvanredan niz supstancija od drugih osnovnih hemijskih građevinskih elemenata. Ovi sekundarni hemijski proizvodi jesu ono što svakoj biljci daje različite osobine.

ŽARENJE koprive, kiseli ukus jabuke, i nežni miris ruže, sve je to usled različitih kombinacija hemijskih supstancija koje biljke same prave. Tako, ono što može izgledati kao jedan produkt  u stvari često je veoma kompleksna mešavina.

Hemijske fabrike prirode

Uzmite u obzir karakteristični miris kakaoa. Da li ste znali da su do sada naučnici otkrili 84 različite isparljive hemijske supstancije koje se kombinuju da bi stvorile tu jedinstvenu aromu? Sastavni delovi semenki kakaoa izuzetno su složeni, i u proteklim godinama mnogo je truda uloženo da bi se oni identifikovali. A to je samo jedan prirodni produkt.

Holesterol je jedna masna supstancija, možda najbolje znana po svojoj mogućoj povezanosti sa srčanim oboljenjem ljudi. Ipak, u nekim biljkama, on je početna tačka za stvaranje bitne grupe hemijskih proizvoda zvanih steroidi. Steroidi sadrže vitamin D, hormone (kao što je kortizon), i medikamente kao što su protivupalni betametason. Diosgenin, steroid koji se koristi u proizvodnji oralnih sredstava za kontracepciju, proizvode određene vrste divljeg jama. Kortizon, s druge strane, proizvodi se iz hekugenina, prirodnog steroida koji je izdvojen iz mesa agavinog lista nakon spravljanja vlakna. Mnogi od današnjih novih lekova najpre su bili izolovani iz biljnog tkiva.

Biljke i čovek

Iako je čovekova upotreba sintetičkih lekova savremeno medicinsko kretanje, ekstrakti biljaka se kao melemi za uobičajene bolesti upotrebljavaju hiljadama godina. Rani asirski zapisi opisuju upotrebu obične sase za ublažavanje bola. A egipatski medicinski papirusi iz vremena faraonâ otkrivaju široko rasprostranjenu upotrebu lekovitih biljaka.

Svetska zdravstvena organizacija beleži upotrebu oko 20 000 lekovitih biljaka širom sveta. Samo u Britaniji procenjuje se da se 6 000 do 7 000 tona trava godišnje koristi kao sastojci u nekih 5 500 različitih biljnih produkata, a u Sjedinjenim Američkim Državama, računa se da se više od polovine svih lekarskih recepata dâ za medikamente dobijene iz biljaka.

Nalaženje novih medikamenata

Uz broj od 250 000 u svetu poznatih vrsta biljaka, od kojih svaka poseduje potencijalno jedinstvenu hemiju, naučnici neprestano tragaju za indicijama za pronalaženje korisnih medikamenata. Jedan od očiglednih načina jeste proučavati kako ljudi leče boljke upotrebljavajući biljke koje rastu u njihovoj okolini.

Otkriće kokaina započelo je zapažanjem da žvakanje lišća koke otupljuje mučninu gladi i smanjuje umor. Izolovanjem i modifikovanjem strukture molekula kokaina, hemičari su proizveli sintetičke derivate za korišćenje kao lokalnog anestetika. Ako vam je vaš zubar dao injekciju kako bi deo vaše vilice utrnuo da bi vas poštedeo bolnog iskustva, onda je vrlo verovatno da ste imali koristi od ovog istraživanja.

Puno vrednih informacija o upotrebi biljaka još uvek je uskladišteno u botaničkim zbirkama. Naučnici koji provode preko četiri godine ispitujući 2,5 miliona uzoraka u Sivom herbarijumu i Arnoldovom botaničkom vrtu Hardvardskog  univerziteta bili su u stanju da tačno odrede više od 5 000 vrsti biljaka koje su ranije previđene kao potencijalni izvori medikamenata.

Druga linija potrage upoređuje hemijski sastav biljaka. Ako jedna vrsta sadrži korisne sastojke, srodne vrste takođe mogu biti vredne. Kad je rad na severnoaustralijskom drvetu, kestenu Moriton zaliva, izolovao kastanospermin, otrov koji ispoljava antivirusno dejstvo, botaničari koji su tragali za srodnim drvećem predložili su da se pogleda južnoamerička Alexa.

Istraživanje protiv raka

Ponekad indicije mogu obmanjivati a onda dati neočekivane rezultate. Na primer, tvrdilo se da ekstrakti madagaskarskog zimzelena mogu lečiti dijabetes. Kanadski istraživači su ga počeli testirati, ali na njihovo iznenađenje ekstrakti zimzelena su gušili imunološki sistem time što su smanjivali proizvodnju belih krvnih zrnaca. To je doktorima dalo ideju da te ekstrakte testiraju protiv leukemije, raka belih krvnih zrnaca.

Konačno je izolovano oko 90 supstancija od kojih su se dve, znane kao vinkristin i vinblastin, pokazale medicinski korisne. One su u toj biljci prisutne u tako malim količinama da je potrebno oko jedne tone biljnog materijala da bi se proizvela 2 grama vinkristina. Danas ovi sastojci i njihovi derivati širom sveta omogućavaju hemijsku terapiju koja se koristi za lečenje dečje leukemije.

U kasnim 1950-im, Nacionalni institut za rak Sjedinjenih Američkih Država pokrenuo je 25-godišnji program metodične provere, tokom kojeg je 114 000 biljnih ekstrakata od 40 000 vrsta bilo testirano na protivtumorno dejstvo na kancerogene kulture. Oko 4 500 njih proizvelo je primetan efekat, vredan daljnjeg proučavanja. Ali konsultant farmakognozista dr V. Č. Evans ističe: „Vrlo je neverovatno da lekovi širokog spektra protiv raka u stvari budu nađeni“ kao direktan rezultat takvog istraživanja, koliko god ono bilo značajno. Vrste raka se izuzetno razlikuju, a samo nekoliko kultura brzo rastućih ćelija raka korišćeno je u ovim testovima.

Novi medikamenti iz starih biljaka

Dobro poznate biljke pribavljaju istraživačima više materijala za razmišljanje. Na primer, đumbir se sada koristi kao antiemietik, koji je naročito efikasan protiv morske bolesti. a Što je još važnije, đumbir bi se mogao pokazati vrednim u pružanju olakšanja obolelima od tropske parazitske bolesti šistosomijaze (bilharzije). Ispitivanja na zaraženoj školskoj deci u Nigeriji, uz upotrebu tableta od đumbirovog praha, zaustavila su pojavljivanje krvi u mokraći i smanjila broj jaja šistozoma.

Istraživači su jedva načeli ovaj zadatak ispitivanja vegetacionog kraljevstva u potrazi za više medikamenata. Čak i one relativno dobro znane biljke još uvek skrivaju mnogo tajni. Sladić se sada veoma traži pošto su hemikalije koje su u njemu otkrivene efikasna sredstva protiv upala, a njegovi derivati mogu pružiti olakšanje nekim osobama koje pate od artritisa. Naučnici takođe radi antigljivičnih i antimikrobskih dejstava ispituju običan baštenski grašak.

Okrutno uništavanje biljnih vrsta u određenim područjima sveta, pre nego što se te biljke evidentiraju, znači da se potraga za novim medikamentima mora nastaviti brzo. Pažljive hemijske analize biljaka i njihovo genetsko očuvanje ostaje na samom vrhu važnosti, čak i za biljke koje su dobro poznate. Ali postoji jedna zagonetka koju još treba rešiti: Kakvu korist imaju same biljke od ovih izuzetnih hemikalija? Na primer, zašto biljka prkos proizvodi tako veliku koncentraciju noradrenalina, hormona za koji se utvrdilo da je bitan za čovekovu dobrobit?

Zaista, naše spoznanje o zamršenostima biljnog života još uvek je izuzetno ograničeno. Ali i ono što znamo ukazuje na jedno sveukupno dizajniranje, za šta zasluga pripada jednom Velikom Dizajneru.

[Fusnota]

[Slika na 17. strani]

Đumbir se koristi kao antidoton za morsku bolest