Šta kaže Biblija

Da li Biblija odvraća od slobode misli?

PLAMENOVI skaču ka nebu dok logorska vatra proždire dragocene knjige kojima je hrane nemački službenici. Je l’ to scena iz nacističke Nemačke? Da, ali ovo takođe može biti scena iz 1199. godine, kad je rimokatolički nadbiskup naredio da se spale sve Biblije na nemačkom jeziku.

U stvari, slučajevi spaljivanja knjiga — što je univerzalni simbol gušenja slobode misli i govora — dešavali su se u mnogim zemljama i u mnogim vekovima. Često su to podsticale religiozne vođe koje su se plašile uticaja koji bi sloboda mišljenja mogla imati na običnog čoveka.

Nije nikakvo čudo što danas mnogi pretpostavljaju da Biblija zahteva stroga ograničenja nasuprot otvorenom intelektualnom ispitivanju. Ali, da li ona to zaista čini? Da li Biblija podržava ograničenja u slobodi mišljenja?

’Ljubi Gospoda svim umom svojim‘

Biblija ne odvraća od upotrebe uma. U stvari, Isus je ohrabrio svakog od nas da ’ljubimo Gospoda svim svojim umom‘ (Marko 12:30). Njegova služba pokazuje da je on imao istinski interes za tekuće događaje (Luka 13:1-5), za biologiju (Matej 6:26, 28; Marko 7:18, 19), poljoprivredu (Matej 13:31, 32), i ljudsku narav (Matej 5:28; 6:22-24). Njegove ilustracije ukazuju da je on jasno razumeo načela Božje Reči i poreklo i razmišljanje svojih slušalaca i da je brižljivo razmišljao o tome kako da te dve stvari spoji.

Pavle je molio sve hrišćane da Bogu prinose svoju ’razumnu službu‘ (Rimljanima 12:1, DS). On je Solunjane ohrabrio da ’ne daju da se um njihov lakomisleno koleba‘ (2. Solunjanima 2:2). On je imao izvesno spoznanje o grčkoj i kritskoj poeziji (Dela apostolska 17:28; Titu 1:12) i vojnoj opremi i procedurama (Efescima 6:14-17; 2. Korinćanima 2:14-16). I bio je posmatrač lokalnih običaja (Dela apostolska 17:22, 23).

Iako su se Isus i Pavle toliko radovali slobodi mišljenja, oni nisu sebe smatrali jedinim autoritetom na području ispravnog ili neispravnog. Umesto da odbaci Bibliju u korist svog sopstvenog rezonovanja, Isus je uvek iznova citirao iz Pisma. Njegov brz i oštar odgovor kad ga je Petar podsticao da razmotri put drugačiji od žrtvene smrti koja je bila Božja volja za njega pokazuje da on čak ne bi ni imao u vidu takvu liniju razmišljanja (Matej 16:22, 23). Slično tome, Pavle je rekao Korinćanima: „Kad sam došao  k vama, to nije bilo ni sa kakvim pokazivanjem oratorstva ili filozofije, već jednostavno da vam kažem šta je Bog zagarantovao“ (1. Korinćanima 2:1, Jerusalimska Biblija). Kao i Isusovo, njegovo rezonovanje bilo je čvrsto utemeljeno na Pismu (Dela apostolska 17:2).

Biblija podstiče čoveka da upotrebljava svoje mentalne sposobnosti u potpunosti ali ne bez ikakvog ograničenja. Međutim, teret odgovornosti da održavamo naše razmišljanje u harmoniji s Jehovinim stavljen je na pojedinačnog hrišćanina, a ne na skupštinu. Tako, kad su se neki Efesci javno odrekli praktikovanja spiritizma i postali hrišćani, Pavle nije uzeo na sebe da spali njihove knjige, već ’oni koji se behu bavili čaranjem, skupivši knjige svoje spališe ih pred svima‘ (Dela apostolska 19:19). Zašto su ovi hrišćani smatrali neophodnim da spale svoje sopstvene knjige?

Prva linija odbrane

Osmotri ovu ilustraciju. Jedna uspešna vojna odbrana često obuhvata nekoliko linija odbrambenih bedema. Nijedan uspešni general ne bi smatrao da je bilo koji od njih nevažan i da ga treba predati bez borbe. U hrišćanskoj borbi protiv greha, isto tako postoji nekoliko linija odbrane.

Jakov 1:14, 15 navodi da „svakoga iskušava njegova žudnja, kad ga ona vuče i mami. Tada, zatrudnjevši, žudnja rađa greh“. Prvi korak ka grehu jeste gajenje neispravne želje u mislima. Dakle, prva linija odbrane jeste kloniti se gajenja želje — kontrolisati svoje razmišljanje.

Baš zbog ove veze između misli i postupaka Biblija nas upozorava: „Mislite o onome što je gore a ne što je na zemlji“ (Kološanima 3:2). Kad hrišćani odbijaju da se mentalno zadržavaju na nemoralu, spiritizmu ili otpadu, oni ovu odluku donose, ne zbog toga što se plaše da bi se ove zamisli mogle pokazati superiornijima nad biblijskim istinama, već zbog toga što žele da izbegavaju bilo šta što bi ih moglo navući na put greha.

’Sve je otkriveno‘

Još jedan važan razlog zbog čega treba da kontrolišemo naše razmišljanje jeste naša ljubav prema Jehovi i poštovanje prema njegovoj sposobnosti da zna naše misli. Zamisli da imaš dragog prijatelja ili bliskog rođaka koji je naročito osetljiv na prljavštinu ili prašinu. Da li bi prestao da pozivaš svog prijatelja u svoj dom, jer ne želiš da obaviš dodatno čišćenje koje bi tvoja kuća zahtevala? Zar te ne bi ljubav pokrenula da učiniš taj potrebni dodatni napor kako bi stvari držao čisto? Jehovina osetljivost na naše najdublje misli pokazana je u Psalmu 44:22: „On koji tajne srca zna.“ Pavle je rekao da smo odgovorni za te misli: „Nikakvo stvorenje nije sakriveno pred njim, nego je sve golo i otkriveno pred očima onoga kome mi treba da odgovaramo“ (Jevrejima 4:13; Psalam 10:4; Poslovice 6:16, 18).

Jov je priznao čovekovu odgovornost prema Bogu za svoje misli. „Jov... prinošaše... žrtvu paljenicu... Jer govoraše Jov: Može biti da su se ogrešili sinovi moji i uvredili Boga u srcu svome“ (Jov 1:5) Na namerno razmišljanje o neispravnom putu samo po sebi Jehova bi mogao gledati kao na greh. (Uporedite Izlazak 20:17.)

Prava sloboda mišljenja

Biblija ohrabruje svakog hrišćanina da postavi sebi kao cilj ’zarobljavanje svake misli na poslušnost Hristu‘ (2. Korinćanima 10:5). Ovo se postiže, ne kroz ograničenja koja postavljaju religiozne vođe, već kroz pojedinčevo iskazivanje samokontrole i kroz njegovu ljubav prema Jehovi i njegovim načelima i razumevanje Jehove i njegovih načela. Uz postizanje ovog cilja dolazi prava sloboda mišljenja, ograničena samo božanskim merilima i unapređena radošću spoznanja da, čak i u našim mislima, udovoljavamo Jehovi.

[Izvor slike na 20. strani]

Iz knjige Bildersaal deutscher Geschichte