Da li je Biblija neprimenljiva?

MNOGI odgovaraju sa da, i kažu: „Ona je nenaučna. Ona je mit i legenda. Ona je zastarela. Ona je nepraktična. Vernici žive u svetu snova.“

Međutim, šta su činjenice?

• Biblija kaže da je Bog stvorio život. Nauka kaže da je život počeo pomoću slučajne kombinacije hemikalija i energije. The World Book Encyclopedia kaže: „Paster je pokazao da život ne može nastati spontano.“ Knjiga Evolution: A Theory in Crisis biologa Majkla Dentona (Michael Denton) kaže: Između žive ćelije i najuređenijeg nebiološkog sistema... postoji veliki ponor, toliko ogroman i potpun koliko se može zamisliti.“ Nijedan evolucionista ne može da predloži ikoju naučno osnovanu metodu po kojoj bi život mogao nastati spontano.

• Evolucija kaže da je ta prvobitna ćelija evoluirala u sva živa stvorenja na zemlji. Fosilni zapis ne pokazuje apsolutno nikakvu gradaciju u kojoj jedna porodična vrsta postaje druga. Naučnik Fransis Hičing (Francis Hitching) u svojoj knjizi The Neck of the Giraffe piše: „Kada tražite karike između glavnih životinjskih grupa, njih jednostavno nema.“ Ovo odgovara onome što Biblija kaže — da se porodice reprodukuju „po vrstama svojim“ (Postanje 1:12, 25).

• U mnogim slučajevima arheologija potvrđuje da je biblijski istorijski izveštaj tačan.

• Narodi starog veka mislili su da je Zemlja poduprta u prostoru svakojakim izmaštarenim stvarima. Isak Njutn je bio taj koji je naučno pokazao da pomoću zakona kretanja i gravitacije Zemlja slobodno lebdi u prostoru. Biblija je na to ukazala skoro 3 200 godina ranije beležeći u Jovu 26:7 (DK) da je Bog „zemlju objesio ni na čem“.

• Američka enciklopedija kaže: „Pojam o sferičnoj Zemlji nije bio u velikoj meri prihvaćen sve do renesanse“, ali u osmom veku pre n. e. Biblija je rekla o Bogu: „On sedi nad okruglom Zemljom“ (Isaija 40:22, Moffatt).

• Mojsijev zakon (16. vek p. n. e.) odražavao je svesnost o klicama infektivnih bolesti hiljadama godina pre nego što je Paster povezao klice i bolest (Levitska, poglavlja 13, 14).

• Hiljadu godina pre Hrista, Solomon je figurativnim jezikom pisao o cirkulaciji krvi, a nauka o medicini je morala da čeka sve dok je Vilijam Harvi nije objasnio u 17. veku n. e. (Propovednik 12:6).

• Solomon je pisao o mravima koji imaju podzemne ambare, gde uskladištuju seme da traje tokom zime (Poslovice 6:6-8). Kritičari Biblije su rekli da takvi mravi ne postoje. Međutim, 1871. britanski naturalista otkrio je te mrave i njihove ambare.

• Psalam 139:16 (DK) odražava znanje o genetskom kodu: „Zametak moj vidješe oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano.“

• U sedmom veku pre n. e., pre nego što su naučnici razabrali migraciju ptica, Biblija je u Jeremiji 8:7 (The New English Bible) otkrila: „Roda na nebu zna vreme za migraciju, golub i čiopa i vijoglava znaju sezonu povratka.“

• U prvom veku n. e. Biblija je prorekla da će u „poslednje dane“ ljudi uništavati zemljinu okolinu, zato će Bog ’uništiti one koji zemlju uništuju‘ (2. Timoteju 3:1; Otkrivenje 11:18).

• Zar je Biblija nepraktična? Ona ima nadasve najpraktičniju mudrost za ova opasna vremena, ali ljudi moraju da upotrebe svoju slobodnu volju da je slede ako žele da imaju koristi od nje. ’Raskujte mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove.‘ „Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.“ Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. Oni koji slede ove pouke ne započinju ratove, ne čine zločine. Kada su ljudi na zemlji poslušni vladavini Božjeg Kraljevstva u rukama Isusa Hrista, onda će se nada biblijskih vernika pokazati, ne kao nemogući san već kao praktična realnost (Mihej 4:2-4; Matej 7:12; Otkrivenje 21:3-5).

[Izvor slike na 19. strani]

Ljubaznošću Svetilišta knjige, Izraelski muzej, Jerusalim