Da li patite od krstobolje?

„Taj bol je bio užasan. Osećao se kao da je neko uzeo šibicu i zapalio mi leđa! Sve čega se sećam bilo je da sam se sagla da sklonim svog malog nećaka od slomljene čaše, i odjednom su se, takoreći, cela moja leđa zapalila. Danima sam ostala u tom položaju, nemoćna da se uspravim. Nikad pre nisam doživela bol sličan tom“, priča 32-godišnja Karen, domaćica i majka dvoje dece.

KRSTOBOLJA rangira kao druga, posle glavobolje, po broju ljudi koje pogađa u Sjedinjenim Američkim Državama. Ona je vodeći uzrok dugotrajne onesposobljenosti kod ljudi mlađih od 45 i treći vodeći uzrok među onima koji su stariji od 45 godina. Oboleli godišnje troše oko 24 milijarde američkih dolara tražeći olakšanje — što je četiri puta onoliko koliko se 1991. potrošilo na lečenje side.

Prema dr Alfu L. Nakemsonu (Alf L. Nachemson), naučnom istraživaču problema leđa, u protekloj deceniji od bola u donjem predelu leđa patilo je dve milijarde pacijenata širom sveta. „Nekad tokom naših aktivnih života 80 posto nas iskusiće krstobolju u izvesnoj meri“, rekao je on.

 Ciklus bola

Krstobolja ne diskriminiše. I fizički i kancelarijski radnici podložni su povredama leđa. Muškarci i žene, mladi i stari mogu postati žrtve ovog bola. Kad je bol povratan i neprestan, on može nepovoljno uticati na zaposlenje, dohodak, porodicu, i ulogu čoveka u porodici, stvarajući takođe i emocionalnu patnju. Kako?

Ljudi se nađu u ciklusu bola, primećuje knjiga The Fight Against Pain. Fizički bol izaziva zabrinutost i depresiju koje za uzvrat mogu dovesti čak do intenzivnijeg i upornijeg bola. Na primer, mladi roditelj ili hranitelj porodice možda se mora nositi s pritiskom na poslu, u porodici i od strane prijatelja zbog nesposobnosti koja može proisteći usled problema sa leđima.

„Utvrdila sam da je najveći problem nedostatak razumevanja i uživljavanja od strane moje porodice i prijateljâ. Ljudi naginju da umanjuju bol, ne razumevajući koliko ti stvarno patiš“, rekla je 35-godišnja Pat, sekretarica koja je prvi od svojih mnogih napada krstobolje imala 1986. „Pošto ne znaš kad ili gde će bol izbiti, ti nisi sklon tome da praviš mnogo planova. Možeš izgledati prilično nedruštvenom, jer ne prihvataš pozive, ne uzimaš u ruke nečije novorođenče, ne smešiš se, sve zato jer trpiš bol. Taj te bol, ukoliko mu dopustiš, može kontrolisati.“

Zašto leđa bole

Da li je krstobolja neizbežna? Šta možete učiniti kako biste je ublažili ili sprečili? Kada treba da potražite medicinsku pomoć za vaša leđa? Iako neprestani bol u leđima može signalizirati mnoga unutrašnja oboljenja, ovo razmatranje će se usredsrediti na dva uzroka krstobolje — herniozne diskove i mišićne grčeve.

Herniozni diskovi jesu glavni uzrok krstobolje među mladima i sredovečnim odraslima. Takvi diskovi se često nazivaju „iščašeni diskovi“, što je pogrešno ime jer se oni ne mogu staviti u ležište niti izvući iz njega.

Do vremena kad osoba dostiže svoje 20-te godine, sunđerasta unutrašnjost diskova počinje da gubi svoju elastičnost i vlažnost, izazivajući skupljanje diskova. Ali to obično nema za posledicu bol. Međutim, jak bol se kod nekih ljudi javlja kada deo te sunđeraste unutrašnjosti ispadne, ili se ispupči, kroz spoljašnji prsten vlaknastog tkiva.

Časopis Fortune komentariše u vezi s tim diskovima: „Kad jednom njihova degeneracija prođe određenu tačku, najmanje napinjanje — nešto tako beznačajno kao što je kijanje ili saginjanje da bi se pomerio stereo-uređaj — može biti kap od koje se čaša preliva.“

Diskovi deluju kao amortizeri među 24 pršljena, ili kičmenih kostiju. Ove kosti su složene jedna povrh druge i formiraju jedan vertikalan tunel, kičmeni kanal, kroz koji se proteže kičmena moždina. Između svakog para pršljenova postoji jedan mali otvor kroz koji snop živaca, zvani živčani koren, napušta kanal, po jedan snop na obema stranama. Disk se može prosuti i pritiskati određeni živac. Ovaj pritisak može prekinuti živčane signale koji prenose osećaje do drugih delova tela i od njih.

Na primer, veoma bolno stanje poznato kao išijas može se javiti ukoliko postoji pritisak izvršen na korene išijasnog živca. Nekoliko njih koji izviru iz donjeg dela kičme obrazuju išijasni živac. Postoji po jedan na svakoj strani, koji se spušta duž svake butine do kolena a zatim se grana u druge živce. Išijasni bol obično počinje u donjem delu leđa i prostire se unutar kuka i zadnjice i dalje niz butinu, ponekad i do lista i stopala. Kao posledicu, osoba može iskusiti oduzetost stopalnog mišića stezača — stanja u kojem se stopala vuku jer mišići noge ne mogu podići prste. Oboleli takođe može  imati osećaje kao da sedi na iglama, utrnulosti i mišićne slabosti pogođene noge.

Ukoliko disk pritiska živčani koren u cauda equina, grupi živaca neposredno ispod struka koji služe bešici i utrobi, osoba može imati probleme s mokrenjem i pražnjenjem creva. Osoba koja ima bilo koje od ovih simptoma treba se odmah posavetovati s lekarom, pošto to mogu biti znaci ozbiljnih neuroloških problema.

Kad se skupljaju i opuštaju, mišići u leđima se pridružuju ligamentima u ulogama podupiranja, čuvajući kičmu od kolapsa i omogućavajući joj da se savija i okreće. Međutim, pod opterećenjem mišić nepravilnog oblika može se zgrčiti, grčeći se toliko da postaje jedna tvrda grudva. Epizode grčeva leđa, koje se javljaju bez upozorenja i privremeno imobilišu osobu, mogu biti veoma mučne. Jedan oboleli opisuje taj bol kao „serije zemljotresa koji ti izbijaju u leđima“.

Lekari se slažu da se mišićni grčevi javljaju kako bi osobu sačuvale od nanošenja daljnje štete oslabljenim mišićima. Jedna knjiga Time-Life kompanije, The Fit Back, primećuje: „Imobilišući leđa, grč te prisiljava da učiniš ono što je najbolje, da legneš. Ova pozicija ne samo što stavlja najmanju meru napetosti tvojim leđima, već i dozvoljava da se upaljeno tkivo obnovi.“

Da bi se sprečilo prenapregnuće leđa koje često izaziva grčeve, mišići leđa, trbuha i butina treba da ostanu zategnuti i čvrsti. Na primer, labavi trbušni mišići mogu stvoriti prenapregnuće leđa jer ne daju ispravnu podršku i manje su u mogućnosti da se odupru tome što težina tela vuče kičmu. Ukoliko su trbušni mišići u dobrom stanju, oni stvaraju „mišićni opasač“ koji sprečava da se niži deo leđa iskrivi u ulegnutu poziciju. Ulegnuće, preterana zakrivljenost donjeg dela leđa, izvlači pršljenove donjeg dela leđa iz niza.

Šta možete učiniti da ublažite bol

Loše držanje tela, gojaznost, slabi mišići i stres jesu četiri činioca koji doprinose verovatnoći pojavljivanja bola u donjem delu leđa. Drugi činioci koji tome utiru put jesu uobičajene aktivnosti koje se neispravno obavljaju, kao što su sedenje, stajanje ili podizanje.

Postoji uzajamna veza između dobrog držanja tela i jakih trbušnih i leđnih mišića. Ispravno držanje tela omogućava mišićima da pravilno rade, dok je dobra mišićna napetost vrlo bitna za pravilno držanje tela. Za dobro držanje tela zahteva se poravnanje koje sledi kičmenu prirodnu S zakrivljenost. Ono ne podrazumeva strogo pravu kičmu.

Ukoliko se neispravno držanje tela koriguje, bol koji je ono prouzrokovalo može biti eliminisan, pokazuje Robin Makenzi (Robin McKenzie) u knjizi Treat Your Own Back, dodajući: „Međutim, kako vreme prolazi, ukoliko nije korigovano, loše držanje tela iz navike izaziva promene u strukturi zglobova, dolazi do preteranog habanja, i posledica je prerano starenje zglobova.“

Prevelika težina, naročito trbuha, takođe može naprezati kičmu jer ona stvara gravitacioni poteg za mišiće koji drže kičmu. Redovan program vežbanja jeste ključ za sposobna i zdrava leđa. Čak i ako se bol više ne doživljava, vežbanje je vrlo bitno jer krstobolja koja je otišla ima tendenciju da se neočekivano ponovo pojavi. Pre započinjanja nekog programa preporučuje se potpuna medicinska procena. Doktor može predložiti odgovarajuće vežbe za problem krstobolje pojedinca, ili može uputiti pacijenta fizioterapeutu.

Mnogi istraživači veruju da stres takođe može osobu učiniti ranjivom na leđne poteškoće. Stres kod nekih ljudi može izazvati grčeve jer neoslobođena napetost steže mišiće, rezultujući krstoboljom. Izlaženje na kraj s izvorima stresa ili  njihovo eliminisanje može pomoći da se opasnost od krstobolje umanji.

Ljudi koji provode veliki deo vremena sedeći na poslu ili kad putuju na velike razdaljine mogu doživljavati napregnuće leđa. Mnogo više opterećenja se stavlja na donji deo leđa kad se sedi, prema jednoj švedskoj studiji. Na nesreću, ova opasnost se povećava upotrebom kancelarijskih stolica s nedovoljno oslonca za leđa. Može biti od pomoći prekidati sedenje u redovnim intervalima stajanjem i šetnjom za nekoliko minuta.

Kad podižu teške ili čak i lake predmete, ljudi treba da se čuvaju od korišćenja svojih leđnih mišića. Predlaže se da se klekne prilikom dizanja kako leđni mišići ne bi podnosili sav pritisak.

Takođe je verovatno da je osoba koja radi u nepogodnim položajima podložna leđnim problemima. Radnici na montažnoj traci, bolničarke, električari, domari i zemljoradnici — od svih se zahteva da se saginju duže vreme prilikom obavljanja svog posla. Da bi se opasnost od povrede leđa minimizirala, fizioterapeuti preporučuju redovno odmaranje ili menjanje položaja. Ljudima koji stoje jedan duži period savetuje se da koriste malo postolje ili drugi podnožak i da neznatno podignu jednu nogu kako bi ispravili donji deo leđa.

Potraga za načinom lečenja

Za većinu onih koji doživljavaju bol mišićnog porekla u leđima, doktori preporučuju nerizični način lečenja — odmor u krevetu, upotrebu toplote, masažu, vežbe i, u početku, lekove protiv upale koji ublažavaju bol. Što se tiče poslednjeg, dr Mark Braun (Mark Brown) s Univerziteta medicinske škole Majami nudi reč saveta. On primećuje da u Sjedinjenim Američkim Državama, duža upotreba lekova jeste glavni uzrok obolelosti od krstobolje, to jest, od sporednih efekata lekova. Ljudi treba da se čuvaju od razvijanja tolerancije prema leku, što bi moglo rezultovati povećanjem doziranja, možda izazivajući zavisnost.

Fizička terapija i posete stručnjaka koji leči manipulisanjem zglobova takođe mogu pružiti pomoć i olakšanje nekim obolelima. Briga stručnjaka koji leče manipulisanjem zglobova nosi odgovornost za oko dve trećine svih poseta pacijenata zbog krstobolje u Sjedinjenim Američkim Državama, primećuje žurnal HealthFacts.

Hirurgija može biti neophodna da bi se problemi popravili ili ublažio bol povezan s hernioznim diskovima. Međutim, mnogo češće doktori će najpre preporučiti nerizično lečenje većini obolelih od krstobolje. Osobe kojima je rečeno da im je potrebna operacija dobro će učiniti ako se konsultuju s drugim ili trećim doktorom u vezi s dijagnozom i operacijom.

Za milione obolelih, stalna ali podnošljiva krstobolja jeste deo života. Mnogi se pomire s tim bolom ali nastoje da mu ne dopuste da se meša u svakodnevne aktivnosti. Oni su svesni činilaca koji izazivaju bol i preduzimaju mere kako bi ga sprečili ili neutralisali. Redovno vežbaju, održavaju odgovarajuću težinu, poboljšavaju svoje držanje tela i smanjuju stres u svojim životima. Uprkos napadima bola koji se ponovo javlja usled hernioznih diskova i mišićnih grčeva, Karen, spomenuta na početku, veselo ispunjava puni raspored, provodeći dosta vremena u propovedničkoj i poučavačkoj aktivnosti Jehovinih svedoka. Slično kao Karen, mnogi oboleli zadržavaju pozitivan stav i rade na kontrolisanju svoje krstobolje.

 [Okvir na 26. strani]

Neke pomoći u sprečavanju krstobolje

☞ Izbegavajte podizanje nečega brzim, trzajnim pokretom. Umesto da se savijate u pasu, savijajte kolena.

☞ Potražite pomoć kad podižete teške stvari.

☞ Kad nosite nekoliko paketa, rasporedite teret na svaku stranu. Ukoliko nosite jednu tešku stvar, nosite je obema rukama ispred vas, uz telo. Ukoliko je nosite postrance, menjajte strane.

☞ Za putovanje, koristite sklopiva kolica za prtljag i/ili prtljag male težine s kaišima za rame.

☞ Kad podižete pakete iz prtljažnika automobila, postavite pakete blizu tela pre nego što ih podignete.

☞ Kad usisavate, koristite usisivač s dugačkom ručkom. Umesto da se savijate u pasu kako biste usisali ispod stvari, kleknite na jedno koleno, koristeći podmetak za koleno. Ukoliko morate da se sagnete u pasu, onda, kada je to moguće, poduprite se jednom rukom o nešto.

☞ Kada obavljate kancelarijski posao, zamenite sedenje za stolom stajanjem za radnom površinom u visini pasa.

☞ Kleknite kad radite u bašti, i raspodelite posao u kraće segmente. Kad stojite ne savijajte se u pasu.

☞ Radite vežbe za leđa redovno čak i ako je to samo 10 do 15 minuta dnevno. Koristite umerene vežbe ukoliko ste stariji.

☞ Kad nameštate krevete, kleknite na krevet jednim kolenom, i poduprite se jednom rukom kad posežete preko kreveta. Kad ispravljate ili zatežete posteljinu, kleknite na pod sa svake strane kreveta.

☞ Kad se vozite na veća rastojanja, pravite pauze za odmor. Ako naslon sedišta automobila nije udoban, koristite jastuk kako biste popunili mesto gde sedište ne pristaje pravilno uz krsta.

☞ Ne džogirajte na tvrdim površinama. Nosite odgovarajuću obuću za vežbanje.

☞ Koristite jastuk ili drugu potporu za leđa kad sedite u fotelji ili sofi. Ustajte polako, koristeći noge da biste se odgurnuli.

☞ Ukoliko provodite sate sedeći na poslu, nabavite stolicu koja ima odgovarajuće oblikovan naslon za leđa. Ustanite s vremena na vreme i prošetajte.

☞ Ne savijajte se nad fiokama ormara za kartoteku za bilo koji duži period, već sednite na stolicu kad možete.

☞ Ukoliko morate da nosite obuću s visokom petom tokom dana, ponesite jedan udobniji par kako biste se preobuli kad je to moguće.