Unesite humor u svoj život

Bio je hladan zimski dan, i stepenice su bile obložene ledom. Prvi koji je pokušao da siđe zamalo nije pao. Sledeći u redu je najavio: „Ovako to treba da se radi!“ Pre nego što su mu reči izašle iz usta eto njega dole — pravo na leđa. Jedan trenutak napete tišine, a onda su posmatrači prasnuli u smeh, nakon što su videli da se nije povredio.

POSTOJI „vreme smeha“. To je zapazio mudri čovek Solomon pre skoro tri hiljade godina (Propovednik 3:4). Danas to nije manje istinito. Sposobnost smejanja je od Boga dana osobina, dar od Onoga koji je u Bibliji opisan kao ’blažen [srećan, NW] Bog‘ (1. Timoteju 1:11).

Zato, ne iznenađuje što je celo stvarstvo puno komičnih stvari — mačići i psići s besmislenim ludorijama, mladunče lava koje grize majčin rep sve dok ne bude čvoknuto, mladunčad majmuna koja se vija i prevrće jedno preko drugog kroz granje. Humor je svuda oko nas, i čeka da bude primećen i shvaćen.

To ne znači da se svi ljudi smeju istim stvarima. Baš nasuprot, šta je smešno često zavisi od nečije kulture, ličnosti, porekla i raspoloženja, kao i od drugih faktora. Ipak, praktično svako će reagovati sa smehom na nešto — smešnu priču, prijatno iznenađenje, šalu, veštu igru rečima.

 Kojoj svrsi služi humor? U najmanju ruku, on je sredstvo boljeg povezivanja s drugima. Jedan komentar nazvao je smeh „najkraćim rastojanjem između dve osobe“. U stvari, neki veruju da se humor može upotrebiti kao barometar bračne usklađenosti. Jedna studija o humoru utvrdila je da su parovi koji se slažu o onome šta je smešno naklonjeniji da simpatišu, vole i žele da venčaju jedno drugo, nego oni čije su humorističke preferencije manje slične. Zašto? Zato što je humor pokazatelj mnogih stvari: vrednosti, interesa, preokupacija, inteligencije, mašte i potreba. Anketa iz 1985. o hiljadu korporacija SAD otkrila je da „ljudi koji imaju smisao za humor naginju da budu kreativniji, manje kruti i voljniji da osmotre i prigrle nove ideje i metode“.

Smejati se ili se ne smejati

Niko stvarno ne zna tačno šta nešto čini smešnim. Neki veruju da je u srži humora neslaganje — spajanje dva na izgled nepodudarna elementa. Odrastao čovek obučen kao cirkuski klovn može navesti malo dete da prasne u smeh. Međutim, zreo čovek, sa svojim većim životnim iskustvom i superiornijim spoznajnim vičnostima, ne nalazi više da su klovnovske ludorije smešne. On može da nađe zadovoljstvo u više mentalnim oblicima humora — kalamburu, igri rečima ili šalama — koji koriste nepodudarnost na verbalnom pre nego na fizičkom nivou.

Neki istraživači veruju da humor može biti posledica oslobađanja zadržane emocionalne energije. Humor može da služi da maskira napetost i bol. Biblija kaže: „I sred smeha može srce biti žalosno, i radost u tugu može da svršava“ (Poslovice 14:13).

Mnogi stilovi humora uključuju ono što se zove urnebesna komedija. Čovek se saplete ili bude poliven vodom. Smešno, zar ne? Možda, ako niko zaista nije povređen.

Hrišćanin se trudi da ne gaji apetit za nezdravim ili sadističkim humorom. Konačno, ljubav ’se ne raduje nepravdi‘ (1. Korinćanima 13:6). Hrišćanin takođe izbegava neukusne šale koje omalovažavaju bilo koju nacionalnost ili rasu. On svoj smisao za humor usklađuje sa ’saosećanjem‘ (1. Petrova 3:8, NW). Na primer, može biti izuzetno zabavno gledati dete koje je tek prohodalo kako pravi probne korake i onda se skljoka. Ali, ako jedna starija ili nemoćna osoba padne, prikladna reakcija je požuriti joj u pomoć, a ne smejati se.

Humor i vaše zdravlje

Ispravno upotrebljen, humor ima veliku vrednost. U stvari, dokazi da smeh čak može da služi kao terapeutsko oruđe polako se nagomilavaju. Poznato je da smeh pruža zdravu masažu unutrašnjim organima. Štaviše, prema časopisu American Health neki „istraživači misle da smeh može da utiče na imunološki sistem“. Časopis zatim citira imunologa Li S. Berka (Lee S. Berk) kako kaže: „Negativne emocije mogu da manipulišu imunološkim sistemom, a sada izgleda da pozitivne emocije mogu da učine nešto slično.“ Ovo ističe mudrost biblijskih  reči: „Veselo je srce dobar lek“ (Poslovice 17:22).

U nadi da će iskoristiti lekovitu moć humora, neke bolnice prave takozvane sobe smeha u kojima pacijenti mogu da se zabavljaju igrama, gledaju smešne filmove, slušaju šale ili jednostavno ćaskaju s rođacima u jednoj vedrijoj atmosferi. Možete li i sami upotrebiti humor? Recimo da imate bolesnog prijatelja ili rođaka u bolnici. Zašto ne razvedriti gledište tog bolesnika dajući njemu ili njoj neku humorističku knjigu ili smešnu razglednicu tamo gde bi to bilo podesno?

Smeh može takođe da ublaži gnev. Dr Redford B. Vilijams ml. (Redford B. Williams, Jr.), kaže: „Biti gnevan je loše za vaše zdravlje.“ Slično, Biblija kaže: „Mirno srce život jeste telu, a zavist je bolest koja kosti grize“ (Poslovice 14:30). Dr. Vilijams zapaža: „Teško je ostati gnevan kada se smejete.“ Da, zapaziti humor u nekoj situaciji jedan je od najkonstruktivnijih načina vladanja gnevom.

Unutar porodičnog kruga

Humor se može upotrebiti i unutar doma. Jedan suprug kaže: „Zato što čini tako mnogo stvari, humor mi je isto toliko koristan koliko i višenamenska alatka automehaničaru. On štiti, ohrabruje, započinje plodne razgovore, ruši unapred stvorene ideje i pretvara uznemiravajuće reči u one koje su umerene i obzirne.“

Smisao za humor posebno je od pomoći kada iritirajuće navike prete da zategnu odnose. Vaš sin zaboravlja da skloni svoje igračke uprkos ponavljanom upozorenju da to čini. Vaš suprug ostavlja svoju prljavu odeću na podu u kupatilu. Vašoj ženi zagoreva večera. Prigovaranje, postiđivanje, okrivljavanje, vikanje ili vrištanje samo pogoršava stvari. Jedna istraživačica na području zdravlja, citirana u časopisu Redbook, zapazila je: „Ako se suprotstavite nekoj osobi ili je ismejavate, ona će početi da se brani. Humor poziva ljude da s distance pogledaju na svoje ponašanje — i promene ga.“

Ovo ne znači ismejavati se na račun osobe koja je kriva za nesmotrenost. To obično dovodi do bola, a ne do smeha. Pokušajte da upravite svoj humor prema samoj situaciji. Dobar smeh može učiniti mnogo da se smanji napetost. Jedna žena kaže: „Ponekad kada moj suprug vidi da ću se naljutiti, on razblaži situaciju nekom humorističnom opaskom ili postupkom. Pre nego što to shvatim, ja se smejem. Onda uvidim da ipak nije bilo tako ozbiljno.“

Ipak, nekoliko reči opreza. Izbegavajte da budete zabavni kada situacija poziva na ozbiljnost ili saosećanje. Zapazite Poslovice 25:20: „Pesmu pevati srcu žalosnome, to je kao u dan zimnji skinuti haljine svoje, kao prosipati ocat na salitru.“ Humor bi trebalo da se upotrebljava samo s doličnom obazrivošću, kako ne bi emocionalno ili fizički povredio. Nikada ne dozvolite da humor bude podao ili bez poštovanja. Ovo bi isključilo dozvoljavanje starijoj deci da svoju mlađu braću i sestre čine stalnom metom ismejavanja. Blago zadirkivanje je jedna stvar, a zajedljivi komentari nešto sasvim drugo. Bračni parovi takođe moraju težiti da humor drže u granicama, ne koristeći ga kao oružje kritike ili sredstvo za omalovažavanje.

Pesnik Lengston Hjuz jednom je napisao: „Kao dobrodošla letnja kiša, humor može najednom očistiti i rashladiti zemlju, vazduh i vas.“ Zaista, humor može igrati važnu ulogu u našim životima. On nas može sačuvati od toga da o sebi mislimo da smo dosta važni. Može nam pomoći da ostanemo veseli i opušteni. Može izgladiti naše odnose s drugima. Može nam pomoći da se nosimo s nevoljama. Čak može poboljšati naše zdravlje.

Zato, unesite humor u svoj život. Otkrijte ga. Negujte ga. Poboljšavajte ga. On će učiniti čudesa za vas i za one oko vas!

[Slika na 23. strani]

Humor može pomoći da se izglade domaće nezgode