Pogled u svet

Glad pogađa velike delove čovečanstva

Nikada zemlja nije proizvodila toliko mnogo hrane za ishranu čovečanstva; pa ipak, nikada nije toliko mnogo čovečanstva bilo pogođeno glađu. Novinska agencija Frans-Pres izveštava da je prema poslednjim statistikama iz Svetske banke, glad zahvatila živote nekih 1,13 milijardi osoba u 1990, više nego ikada ranije. Ona je pogodila skoro 30 posto stanovništva koje živi u zemljama u razvoju. Svetska najugroženija područja bila su južna Azija, gde je od gladi patilo 562 miliona ljudi (49 posto stanovništva); Afrika, sa 216 miliona (47,8 posto stanovništva); Bliski istok i severna Afrika, sa 73 miliona (33,1 posto stanovništva); i Latinska Amerika i Karibi, sa 108 miliona (25,2 posto stanovništva). Ove brojke ne uključuju skoro još jednu milijardu osoba koje pate od neishranjenosti.

Robot za branje voća

Poslednja inovacija u italijanskoj agrikulturnoj tehnologiji jeste kompjuterizovan robot sposoban za branje „i do 2 500 narandži na sat direktno sa stabala“. Ta mašina je opremljena sa osam „izuzetno senzitivnih“ mehaničkih ruku, od kojih je svaka opremljena jednim elektronskim okom, i programirana je da „opazi intenzitet boja“ i da izabere „zrelo voće, nepogrešivo prelazeći preko nezrelog, nakon što ga delikatno oseti“, prema Stampi. Taj robot opremljen kamionom, „na pogon dizel motora, može raditi danonoćno čak i po lošem vremenu i brati narandže na stablima do visine od tri i po metra... Tokom branja, on se kreće maksimalnom brzinom od osam kilometara na sat a ima brzinu kretanja do 14 kilometara na sat, vukući prikolicu koja može nositi i do 500 kilograma.“

Hlađenje pakla

„Crkve više ne naglašavaju stare propovedi o ognju i sumporu ni približno toliko“ kao što su to činile u prošlosti, kaže Robert Vutnau (Robert Wuthnow), sociolog na Prinstonskom univerzitetu. Zašto ne? „Prokletstvo više nije ono što je nekad bilo“, izveštavaju kanadske novine The Edmonton Journal. Jedna nedavna Galupova anketa pokazala je da dok 60 posto Amerikanaca kaže da veruje u vatreni pakao, samo 4 posto očekuje da ode tamo. U Kanadi, 38 posto anketiranih veruje u pakao; u Španiji, 27 posto; i u Švedskoj, 7 posto. „Pomisao o paklu izgleda da ne motiviše ljude niti da služe Bogu niti da prihvate Hrista kao svog spasitelja“, tvrdi pentekostalni sveštenik Brus Klep (Bruce Klepp). „Nauka [o paklu] nema uopšte konačni moralni smisao“, tvrdi Tom Harpur (Tom Harpur) iz Toronto stara.

Homoseksualno sveštenstvo

Već godinama sinod Evangelističke luteranske crkve iz Hanovera, Nemačka, dozvoljava homoseksualcima da deluju kao članovi sveštenstva sve dotle dok nemaju nekog homoseksualnog partnera. Ali prema publikaciji The Week in Germany, uklanjanje jednog aktivnog homoseksualca s njegovih svešteničkih dužnosti pre više od tri godine stvorilo je mnogo kontroverzi. Vlasti u Hanoveru, prema The Weeku, nedavno su odobrile predloženu izjavu da „pastori i njihovi drugovi koji ’žive u singl-seksualnom partnerstvu‘ budu prihvaćeni za posao u crkvi, uključujući i pastorat“.

Hiljade biljaka zanemareno

„Za ljudsku ishranu u istoriji korišćeno je nekoliko hiljada biljnih vrsta, a sada se gaji samo 150, i ne više od tri obezbeđuju skoro 60 posto kalorija i proteina dobijenih od biljaka“, kaže Organizacija za ishranu i poljoprivredu pri UN. Međunarodne poljoprivredne studije to potvrđuju. Ljudi se drže svoje uobičajene hrane — pirinča, kukuruza i pšenice — zanemarujući hiljade drugih hranljivih biljaka koje se nalaze u prirodi.

Malo vlasti nad njihovim sopstvenim životima

Uprkos nedavnim promenama koje favorizuju demokratiju, 90 posto današnje svetske populacije nema pravo glasa u stvarima koje oblikuju njihov život. To je zaključio Human Development Report 1993, koji je izdao Program za razvoj pri UN (UNDP). Bivši službenik UNDP Vilijam Draper (William Draper), u uvodu tog izveštaja, rekao je da život većine još uvek oblikuju kontinuirane „borbe za dolaženje do osnovnih životnih stvari — zemlje, vode, posla, životnog prostora i osnovnih socijalnih službi“. Taj izveštaj primećuje da „etničke manjine, siromašni, stanovnici sela, žene i onesposobljeni, često imaju malo snage da promene svoj život“.