Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Razorna suša u južnoj Africi

Razorna suša u južnoj Africi

Razorna suša u južnoj Africi

Od dopisnika Probudite se! iz Afrike

MNOGI su rekli da je to bila najgora suša u ovom veku. Neki su čak rekli da je bila najgora u istoriji južne Afrike. Ta dvogodišnja suša koja je pogodila južnu Afriku ostavila je katastrofalan trag. „Gore je, mnogo, mnogo gore nego što smo očekivali“, izjavila je upraviteljica Operacije glad, jedne privatne grupe za pružanje pomoći iz Južne Afrike. „Ekspedicije su putovanja otkrića u prethodno neobeležene dubine bede, ljudske patnje i neimaštine.“

„Ne možete uzgajati ništa. Zemlja je mrtva“, očajavao je jedan farmer. Na nekim mestima gladni seljaci jeli su blato ili korenje divljih biljaka. Agencije koje pružaju pomoć u hrani bile su preplavljene potražnjom. Prema The Guardian Weekly, „južna Afrika je izgubila veći procenat svojih useva nego Etiopija i Sudan u užasnoj suši iz 1985.“

Suša je dovela otprilike 18 miliona ljudi na rub gladovanja. U Angoli je kriza bila najgora u istoriji te zemlje. Procenjuje se da je uginulo milion grla stoke, a u jednoj godini bilo je izgubljeno oko 60 posto useva. Nije moglo da se dođe do ljudi koji su bili najviše pogođeni da im se pruži pomoć. Do avgusta 1992, bilo je izgubljeno dve trećine useva u Zambiji, i očekivani uvoz od milion tona kukuruza bio je neophodan. Gladovalo je oko 1,7 miliona ljudi.

U Zimbabveu, koji je jednom bio nazvan žitnica južne Afrike, četiri miliona je trebalo pomoć u hrani — skoro polovina stanovništva. U jednom području jedan učitelj je rekao: „Preostalo je malo vode i jedva nešto od zaliha hrane. Na zemlji nije ostala ni travka.“

U nekim selima ljudi su se penjali na drveće da uberu lišće da ga skuvaju i pojedu. Vlada je morala da smanji svoju pomoć u hrani sa 15 kilograma na 5 kilograma po osobi mesečno. Veliko veštačko jezero Kariba imalo je najniži vodostaj otkako postoji, a voda je bila ograničena i u Bulavaju.

Hiljade životinja na farmama za divljač u Zimbabveu moralo je da bude ubijeno, pošto za njih nije bilo dovoljno vode. Jedne novine su izvestile: „Mrtve ptice su padale sa uvenulog drveća, kornjače, zmije, glodari i insekti su nestali.“

Mozambik je imao neke od najgorih okolnosti od zemalja pogođenih sušom. Ta zemlja je 80 posto svoje hrane dobila od međunarodne pomoći, a jedna procena je bila da je gladovalo 3,2 miliona ljudi. Izbeglice su se slile u Malavi, Južnu Afriku, Svazi i Zimbabve. Ali, pošto u zadnje vreme suša popušta, mnoge izbeglice se vraćaju.

Građani često nisu svesni kako suša utiče na život seljaka. Jedan službenik uključen u pružanje pomoći u hrani primetio je: „Razaranja prouzrokovana sušom izgledaju daleko većini ljudi u području metropole koji su izbegli žestinu nestašica hrane i vode.“

Iako su kiše donele izvesnu meru olakšanja za mnoga područja, delovi Mozambika, Svazija i Južne Afrike, još uvek trebaju više vode. Nema sumnje da će se posledice ove suše osećati još mnoge godine.

Dakle, očigledno je da je jedan uzrok suše nedostatak kiše. Ali, njene posledice pojačavaju drugi problemi koji zaslužuju da se osmotre.

Druge komplikacije

U Africi je efekat suše u velikoj meri povećan političkom nestabilnošću. Zemlje koje se suočavaju s najtežim nestašicama hrane jesu one koje su pogođene takvom nestabilnošću. Primeri su Angola, Etiopija, Mozambik i Somalija. Ratovi remete poljoprivredu i prisiljavaju mnoge farmere da beže, ostavljajući svoje farme neobrađene.

Jedan sporan faktor u suši jeste čovekovo zagađenje atmosfere i ono za šta neki kažu da je rezultantno globalno zagrejavanje. Još jedan faktor je povećanje stanovništva. Prosečna godišnja stopa porasta u Africi iznosi 3 posto, jedna od najviših u svetu. Da bi izašli na kraj sa više usta koja treba hraniti, farmeri obrađuju zemlju koja je nepodesna za poljoprivredu i ne ostavljaju zemlju preoranu tako da može da se oporavi.

Nadalje, uništavaju se šume, uglavnom da se očisti više zemljišta za ratarstvo. Prema časopisu African Insight, pre 20 godina 20 posto Etiopije bilo je pod šumama; danas je samo 2 posto. Od svih ekoloških problema koji prete zemlji, neki autoriteti kažu da je iskrčivanje šuma najozbiljnije. To utiče na obrasce vremena i doprinosi eroziji zemljišta, kao i širenju pustinjskih područja.

Neke afričke vlade drže niske cene hrane i stoke kako bi stekli naklonost gradskih potrošača. To obeshrabruje farmere, koji nisu u stanju da rentabilno obrađuju zemlju. Vlada Zimbabvea je reagovala povećavajući cenu kukuruza 64 posto kao podsticaj za farmere da proizvode više.

U čemu je rešenje?

Stručnjaci imaju mnoge predloge. Ali, oni ponekad savetuju afričke zemlje da prihvate zapadnjačke poljoprivredne metode, koje se ne pokazuju kao prikladne za afričku sredinu.

Brzo su potrebna praktična rešenja. Jedan viši afrički službenik Ekonomske komisije UN za Afriku izjavio je: „Na temelju svih privrednih projekcija koje smo do sada videli, Afrika 2000. godine neće biti u jami u kojoj je sada. Ona će biti na dnu duboke crne rupe.“

Jedan očigledan uslov jeste politička stabilnost i kraj nasilja i rata. Takođe je preko potrebna saradnja sa susednim zemljama.

Prema Organizaciji UN za prehranu i poljoprivredu, Afrika ima potencijal da prehrani tri puta više stanovništva nego što ga danas ima. Ali, njena proizvodnja hrane opada već decenijama, i prema sadašnjoj stopi porasta, njeno stanovništvo moglo bi da se udvostruči za 30 godina.

Pomoć u hrani iz stranih zemalja bez sumnje je spasla mnoge od izgladnelosti. Međutim, takva pomoć na redovnoj osnovi nije rešenje i ima negativnu posledicu u tome što obeshrabruje lokalne farmere od proizvodnje. Oni možda nisu u stanju da prodaju svoje proizvode po razumnoj ceni, a ljudi često razviju ukus prema uvezenoj hrani i više ne žele lokalne žitarice.

Šta se radi?

Treba pohvaliti neumorne napore mnogih koji iskreno žele da pomognu afričkom narodu. U nekim područjima takvi napori su doneli rezultate. U Zimbabveu jedan međunarodni istraživački tim sprovodi plan da se zasadi drveće koje raste dobro i relativno brzo u suvim područjima. Zamisao je da se to drveće zasadi u velikim količinama da bi se pomoglo da se savlada kriza goriva, pošto 80 posto ljudi koristi drvo kao gorivo za kuvanje.

U selu Čaringe u sušom pogođenom području Masvingo, Zimbabve, farmeri se podstiču da za svoje voćke i za povrće koriste kamenje kao pokrivač za zadržavanje vlage. Kao rezultat, potrebno im je mnogo manje vode, i plodovi rastu veoma dobro. Farmeri su čak bili u stanju da prodaju hranu drugima u oskudici.

U Južnoj Africi jedna velika kompanija je modifikovala jednu svoju fabriku koja pretvara ugalj u naftu tako da se praktično sva korištena voda opet koristi nakon temeljne obrade. Iako je prečišćavanje industrijske vode skupo, Južna Afrika namerava da konačno prečišćava oko 70 posto svoje industrijske vode.

U Lianši, Zambija, soja je uvedena kao alternativna hranljiva hrana. Jedna radnica za pružanje pomoći rekla je: „Najviše smrtnih slučajeva zbog pothranjenosti događa se u martu i junu kad ima malo tradicionalne glavne hrane. Soja se, međutim, bere u aprilu i skladišti se bolje od glavne hrane kao što su kukuruz i šećerna trska.“

Ma kako mogu biti vredni takvi napori da se prevaziđu problemi suše i nestašice hrane, čovek, sa svom svojom tehnologijom i napretkom nije u stanju da eliminiše sušu u Africi. Samo Jedan razume sve implikacije, i davno je prorekao rešenje. Pod vladavinom Kraljevstva Jehove Boga preko njegovog naimenovanog Kralja, Isusa Hrista, reči proroka Isaije uskoro će se obistiniti doslovno po celoj zemlji: „[Tada] će provreti vode po pustinji i potoci po bespuću; svetlosna varka postaće jezero, zemlja sasušena izvor vode; i u stanu gde su ležali šakali rašće trska i sita“ (Isaija 35:6, 7).

[Slika na 26. strani]

Seljaci su se nadmetali sa stokom za malo vode što je preostalo u blatnim rupama

[Izvor]

The Star, Johanesburg, J. A.