Pogled u svet

Religiozni veliki biznis

Jedan od nekoliko sektora italijanske ekonomije koji donosi profit, i možda jedini koji uspeva da nadjača recesiju, jeste biznis „vođen u senci crkve“, kaže finansijski dodatak La Repubblica. U stvari, tokom šeste izložbe religioznih proizvoda, održane u Pompeji, obrt za 1 400 kompanija koje su radile na tom polju „bio je procenjen na 400 milijardi lira [240 miliona američkih dolara], s procenjenih 15 procenata godišnjeg porasta u obimu prodaje.“ Osim toga, religiozni turizam, koji je 1993. godine privukao nekih 35 miliona hodočasnika na različita mesta obožavanja u Italiji, imao je skoro deset puta veći obrt. „Biznis ’blagoslovljen‘ od crkve cveta“, kaže izveštaj, a „italijanska katolička hijerarhija, episkopska konferencija i Sveta stolica su već neko vreme sa zadovoljstvom svesni toga.“ Crkvena hijerarhija čak je organizovala i sponzorisala konferencije — koje su sazvali čak crkveni službenici visokog reda — u cilju upravljanja tim fenomenom.

Gubljenje mišića

Dijeta može biti štetna — naročito kada, u nastojanju da se izgubi telesna debljina, osoba takođe gubi mišićno tkivo. Pisac rubrike o zdravlju Vejn Veskot (Wayne Westcott) objašnjava da je „mišić toliko važan u tako mnogo stvari koje radimo tokom dana — da ne možete sebi priuštiti da ih izgubite.“ Osobe koje ne drže dijetu takođe su u opasnosti da izgube mišiće ako život provode u sedenju. Procenjuje se da svakih deset godina, tipična osoba koja sedi izgubi u proseku 2 kilograma mišića dok dobija 7 kilograma sala. Na vagi u kupatilu, to bi ukazivalo na problem od 5 kilograma viška (7 kilograma sala minus 2 kilograma mišića)“, primećuje dr Veskot. Ali u stvarnosti to je problem 9 kilograma (7 kilograma viška sala plus manjak od 2 kilograma mišića).“ Da bi se održalo zdravlje i dobra kondicija, veoma se preporučuje kombinacija aerobika i telesnog vežbanja.

Gušenje hranom

Udaranje po leđima nije najefikasniji način da se pomogne osobi koja se guši komadom hrane. Prema Berkeley Wellness Letter bolje je pokušati ono što se ponekad naziva Hajmlihov manevar. Taj bilten nastavlja da opisuje postupak: „Stanite iza osobe koja se guši i obavijte svoje ruke iznad njenog struka. Stavite pesnicu između njene grudne kosti i pupka, s palcem na njenom trbuhu. Stegnite pesnicu vašom drugom rukom i brzo i snažno pritiskajte unutra prema gore. Ponavljajte dok se hrana ili predmet ne izbaci. Nemojte to raditi deci mlađoj od godinu dana, kojoj je potrebna drugačija hitna pomoć kada se guše.“ Ovaj postupak može se naučiti na časovima prve pomoći ili CPR-a (kardiopulmonalno oživljavanje) koje vode profesionalci za zdravstvenu zaštitu. Wellness Letter primećuje da su ovakve „opstrukcije gornjih disajnih puteva odgovorne za 3 000—4 000 smrtnih slučajeva u SAD svake godine.“

Pravo na odbijanje transfuzija

„Pacijenti imaju pravo da odbiju transfuzije“, objavio je naslov u Mainichi Daily News, izveštavajući o preporuci od strane odbora stručnjaka koje je organizovao etički Odbor za tokijske metropolitanske bolnice i porodilišta. Iako su prominentne univerzitetske bolnice već donosile slične odluke, ovo je prva koja je doneta na nivou lokalne vlade. Izveštaj preporučuje da bolnice u Tokiju poštuju želje odraslih pacijenata koji žele beskrvni postupak čak iako lekari smatraju da je transfuzija krvi od vitalnog značaja. „U slučaju da je pacijent donet u bolnicu u nesvesnom stanju ali da poseduje overen dokument da on ili ona ne želi da primi transfuziju, lekar mora dati prioritet toj želji“, izveštavaju novine. „Želje srednjoškolske dece u pogledu transfuzije poštovaće se ako su punoletna.“ Međutim, izveštaj još uvek preporučuje da lekari, ne roditelji, imaju konačnu reč o načinu lečenja maloletnih srednjoškolaca i mlađih.

Zgrade napravljene od đubreta?

Kina je pronašla jedinstven način da se otarasi svog đubreta. Bejdžinski istraživački Institut za okolinu i higijenu nedavno je razvio proces za mešanje đubreta s glinom da bi se proizvodile cigle. Časopis China Today opisuje finalni proizvod kao „visokokvalitetne cigle“ za korišćenje u građevinskoj industriji. Za samo nekoliko meseci, jedna fabrika za proizvodnju cigala napravila je oko 54 miliona cigala, „koristeći 46 884 tone đubreta“. Nakon pečenja na temperaturi od nekih 1 000 do 2 000 stepeni Celzijusa, za te cigle se kaže da „nisu ništa više nehigijenske od običnih cigala.“