Pogled u svet

Opasnosti od gojaznosti

Londonski Independent izveštava da je nagovešten dramatičan porast šećerne bolesti, srčanih i drugih oboljenja zbog „rasprostranjene gojaznosti koja uzima maha u Evropi“. Obraćajući se skupu medicinskih stručnjaka iz 26 zemalja u Milanu u Italiji, predsedavajući Međunarodne operativne grupe za gojaznost je rekao: „Ovo je globalna kriza i sada je potrebna hitna akcija da bi se sprečila ova nečujna epidemija ozbiljnih bolesti i umanjili sve veći izdaci za lečenje. Ako nešto ne učinimo, suočićemo se sa zdravstvenom katastrofom.“ U igri su sve evropske zemlje, a na nekim područjima pogođeno je otprilike 40 do 50 posto stanovništva. Od 1980. stopa gojaznosti u Engleskoj je porasla sa 8 na 20 posto kod žena i sa 6 na 17 posto kod muškaraca. Navedeni uzroci su masna hrana i sedelački način života — oba povezana s rastućim prosperitetom. Najveći razlog za zabrinutost su brojna gojazna deca. Prema profesoru Japu Sajdelu, predsedniku Evropske asocijacije za istraživanje gojaznosti „postoje indikacije da će veliki deo sledeće generacije postati gojazan i ranije imati višak kilograma“.

Negativna strana globalizacije

Britanski list The Guardian izveštava da globalizacija ekonomije stvara jedno svetsko tržište koje mnogima obezbeđuje veće mogućnosti, ali takođe povećava i rizike. Međusobna zavisnost nacija u svetu ekonomije koji se rađa, čini da jedan na izgled izolovan slučaj — kao što je devalvacija tajlandskog bata 1997. — izazove finansijsku paniku širom sveta. The Guardian zapaža da je „pre trideset godina jaz između najbogatije i najsiromašnije petine ljudi u svetu bio u odnosu 30 prema 1. Do 1990. ta razlika se uvećala na 60 prema 1, a danas stoji u odnosu 74 prema 1... Među najvećim korisnicima globalizacije su kriminalci, koji sada mogu da eksploatišu svetsko tržište za drogu, oružje i prostituciju“.

Možete li izbeći prehlade?

Možda ne možete potpuno da izbegnete prehlade, ali postoje mere predostrožnosti koje možete preduzeti, kaže The New York Times. Sledeće su najvažnije: koliko god možete izbegavajte gužve, i pokušajte da se ne rukujete s ljudima koji su očigledno prehlađeni. Pored toga, uzdržavajte se od trljanja očiju i nosa, i često perite ruke. Ovakve mere pomažu, jer ruke često prenose viruse uobičajenih bolesti na nežne membrane očiju i nosa. Virusi prehlada na nekoj površini ili na rukama mogu da ostanu aktivni nekoliko sati, a osoba koja je prehlađena može biti zarazna izvesno vreme pre i posle očiglednih simptoma bolesti. Druge mere predostrožnosti uključuju uravnoteženu ishranu i naročitu opreznost kada su deca oko vas. Zašto? Jer se ona godišnje zaraze pet do osam puta!

Psihičko zdravlje u Africi

„Procenjuje se da od 600 miliona stanovnika u supsaharskoj Africi 100 miliona pati od psihičkih oboljenja“, izveštava južnoafrički list The Star. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, rat i siromaštvo su primarni krivci za ovako visok broj. Vezano uz to je i sve manja podrška porodične zajednice. Prema Majklu Olatavuri iz Nigerije, ovo „uređenje koje obezbeđuje podršku u teškim situacijama“ razjedeno je zapadnim vrednostima, zloupotrebom droge i nasiljem. Osim toga, članovi porodice putuju dosta daleko u potrazi za zaposlenjem. „Privredni problemi afričkih vlada su uništili našu sposobnost da podržimo zdravstvo onako kako bi trebalo“, kaže profesor Olatavura.

Ćilimi s motivima rata

Novine The News iz Meksika izveštavaju da su u Avganistanu na jedan neobičan umetnički način izraženi užasi rata. U prošlih 20 godina, avganistanski majstori su tkali prikaze ratnog oružja u svoje čuvene ćilime. Među tradicionalnim slikama ptica, džamija i cveća mogu se naći i slike mašinki, ručnih granata i oklopnih vozila. Stručnjak za ćilime, Bari O’Konel, kaže da iako slike nisu uvek prepoznatljive  u prvi mah, mnogi crteži su „tako precizni u svojoj ikonografiji“ da je često moguće „napraviti razliku između jurišnih pušaka AK-47 i AK-74“. Kaže se da su uglavnom žene, koje su žrtve rata, tkale ove ćilime. Za njih je tkanje ovako jedinstvenih ćilima jedan suptilan način da izraze svoja osećanja.

Zagađene kiše

Visok nivo rastvorenih pesticida učinio je da neke kišnice u Evropi budu nepogodne za piće, izveštava časopis New Scientist. U međuvremenu, švajcarski hemičari otkrili su da kiša uzeta kao uzorak tokom prvih minuta nevremena često sadrži veći nivo pesticida od nivoa koji se smatra prihvatljivim bilo od Evropske Unije ili Švajcarske. Za to su krivi pesticidi, a visoke koncentracije tih toksičnih hemikalija pojavljuju se u prvom pljusku nakon dugog sušnog perioda. Švedski istraživači su povezali sve više slučajeva ne-hodžkinsonovog limfoma, jednog oblika raka, sa sve većom upotrebom pojedinih pesticida. Isto tako, hemikalije koje sprečavaju rast rastinja na krovnim konstrukcijama zagađuju kišnicu koja pada sa zgrada.

Smrtni slučajevi na farmama

Londonski The Times izveštava da svake nedelje više od jedne osobe pogine na britanskim farmama, što farmerski posao svrstava među najrizičnije poslove u ovoj zemlji. U 1988. najmlađu žrtvu, jednog četvorogodišnjeg dečaka, zgnječili su točkovi traktora, a sedam drugih smrtnih slučajeva bilo je izazvano prevrtanjem traktora. Farmeri se upozoravaju da dva puta razmisle pre nego što preduzmu rizične poslove i da provere uslove pre nego što počnu da voze uz neki uspon. Dejvid Mati, glavni poljoprivredni inspektor za zdravlje i bezbednost, rekao je: „Mnoge od ovih tragedija mogle su da se izbegnu da su osobe na momenat stale, ozbiljno razmislile o poslu i završile zadatak na malo drugačiji način.“

Neobični strujni izvori

▪ Francuski časopis Sciences et avenir izveštava da ostrvo Uvea u Novoj Kaledoniji nema naftu već koristi ulje kokosovog oraha za proizvodnju struje. Francuski inženjer Alen Lienard 18 godina je razvijao motor koji radi na kokosovo ulje. Motor pokreće generator, koji za uzvrat opskrbljuje električnom energijom postrojenje za desalinizaciju koje 235 ostrvskih porodica obezbeđuje pijaćom vodom. Lienard kaže da njegov sistem od 165 kilovata u proizvodnji struje i potrošnji goriva parira dizel motorima.

▪ U međuvremenu, u jednom eksperimentu sprovedenom u selu Kalali (Gudžarat, Indija), snaga bikova je iskorišćena za proizvodnju struje. Časopis Down to Earth iz Nju Delhija izveštava da su jedan naučnik i njegov nećak došli na ovu ideju. Četiri bika okreću vratilo povezano za menjačku kutiju koja pokreće mali generator. Generator je povezan na akumulator koji strujom napaja pumpu za vodu i mlin za žito. Cena jedne jedinice ove struje iznosi oko deset centi naspram jednog dolara za jednu jedinicu dobijenu vetrenjačama, ili naspram 24 dolara za jedinicu dobijenu solarnim panelima, kaže Down to Earth. Međutim, pošto su seljacima bikovi potrebni za rad na polju tri meseca u godini, istraživači traže efikasnije sredstvo za snabdevanje energijom tokom odsustva bikova.

Razumno uzimanje hrane

U proseku, devojčice između 10 i 14 godina porastu za 25 centimetara i dobiju na težini od 18 do 22 kilograma, dok dečaci između 12 i 16 godina porastu za oko 30 centimetara i dobiju oko 22 do 27 kilograma. Tokom ovog perioda brzog razvoja, nije neobično da se tinejdžeri osećaju neugodno pri toj težini, i mnogi se interesuju oko toga kako da kontrolišu svoju težinu. „Ali dijeta i ograničavanje hrane nisu niti zdrava niti preporučljiva rešenja“, piše dijetetičarka Lin Roblin u listu The Toronto Star. Ove mere mogu da liše telo hranljivih sastojaka, zapaža Roblin. Takođe, eksperimentisanje sa ishranom „uspostavlja nezdrave navike hranjenja i može da dovede do mnogo ozbiljnijih bolesti vezanih za ishranu“. Ona zapaža da tinejdžeri treba da imaju realniji pogled na svoje telo i da zadrže zdravu težinu tako što se „razumno hrane, vode aktivan život i pozitivno misle o sebi“.