Sve veća potražnja za beskrvnom medicinom i hirurgijom

„Svi oni koji imaju posla s krvlju i koji se brinu za hirurške pacijente treba da razmišljaju i o beskrvnoj hirurgiji“ (Joakim Bolt, profesor anesteziologije, Ludvigshafen, Nemačka).

TRAGEDIJE povezane sa sidom naterale su naučnike i lekare da preduzmu dodatne korake kako bi operacionu salu učinili bezbednim mestom. To podrazumeva i strožu proveru krvi. Međutim, stručnjaci kažu da čak ni te mere ne garantuju da će transfuzije biti apsolutno bez rizika. Časopis Transfusion kaže: „Čak i kad društvo troši ogromna sredstva na to da bi zalihe krvi bile bezbednije nego ikada pre, verujemo da će pacijenti i dalje pokušavati da izbegavaju alogene transfuzije [od davalaca], jednostavno zato što zalihe krvi nikada ne mogu biti sasvim bezopasne.“

 Ne iznenađuje što su mnogi doktori sve oprezniji kada treba da se daje krv. „Transfuzije krvi u osnovi nisu dobre, i mi smo veoma preduzimljivi u izbegavanju da ih damo bilo kome“, kaže dr Aleks Zapolanski, iz San Fransiska, u Kaliforniji.

I šira javnost postaje svesna opasnosti od transfuzije. Zaista, jedna anketa iz 1996. otkrila je da bi 89 posto Kanađana radije izabralo neku alternativu umesto donorove krvi. „Neće svi pacijenti odbiti homolognu krv kao što to rade Jehovini svedoci“, kaže Journal of Vascular Surgery. „Međutim, rizici od prenošenja bolesti i imunomodulacije pružaju jasan dokaz da moramo pronaći alternativu za sve naše pacijente.“

Metoda kojoj se daje prednost

Na svu sreću, postoji alternativa — beskrvna medicina i hirurgija. Mnogi pacijenti ne gledaju na to kao na neko poslednje rešenje već kao na vrstu lečenja kojoj se daje prednost, i to s dobrim razlogom. Stiven Džefri Polard, hirurški savetnik iz Britanije, primećuje da je stopa morbiditeta i mortaliteta među onima koji su operisani bez krvi „u najmanju ruku ista kao kod pacijenata koji su primili krv, i oni u mnogim slučajevima bivaju pošteđeni postoperativnih infekcija i komplikacija koje se često pripisuju krvi“.

Kako se razvilo beskrvno medicinsko lečenje? U određenom smislu, ovo pitanje je prilično čudno, pošto je beskrvna medicina u stvari starija od korišćenja krvi. Zaista, tehnologija transfuzije je tek početkom 20. veka napredovala do tog stepena da se rutinski koristi. Međutim, u zadnjim decenijama neki popularišu beskrvnu hirurgiju. Na primer, poznati hirurg Denton Kuli je tokom 1960-ih obavio  neke od prvih operacija na otvorenom srcu bez upotrebe krvi.

Kad je tokom 1970-ih došlo do učestalije pojave hepatitisa među primaocima transfuzije, mnogi doktori su počeli da traže alternativu za krv. Do 1980-ih, priličan broj velikih medicinskih timova operisao je bez krvi. Kad je izbila epidemija side, drugi koji su bili gorljivi u primenjivanju te iste tehnike često su se konsultovali sa ovim timovima. Tokom 1990-ih, mnoge bolnice su razradile programe koji nude beskrvne opcije svojim pacijentima.

Danas doktori uspešno primenjuju beskrvne tehnike tokom operacija i hitnih intervencija u kojima je obično bila potrebna transfuzija. „Velike srčane, vaskularne, ginekološke, akušerske, ortopedske i urološke operacije mogu se uspešno izvršiti bez korišćenja krvi ili krvnih proizvoda“, primećuje D. H. V. Vong, u časopisu Canadian Journal of Anaesthesia.

Jedna prednost beskrvne hirurgije je u tome što ona unapređuje kvalitetniju negu. „U sprečavanju gubitka krvi, najvažnija je veština hirurga“, kaže dr Bendžamin Dž. Rajhstajn, načelnik hirurgije u Klivlendu, u Ohaju. Jedan pravni časopis iz Južne Afrike kaže da u izvesnim slučajevima beskrvna operacija može biti „brža, zdravija i jeftinija“. On dodaje: „Nega nakon otpuštanja iz bolnice u mnogim slučajevima je svakako bila jeftinija i mogla je brže da se obavi.“ To su samo neki od razloga zbog kojih širom sveta postoji oko 180 bolnica koje imaju specijalne programe za beskrvnu medicinu i hirurgiju.

Krv i Jehovini svedoci

Iz razloga koji se temelje na Bibliji, Jehovini svedoci odbijaju da prime  transfuziju krvi. a Međutim, oni prihvataju — i odlučno traže — medicinsku alternativu za krv. „Jehovini svedoci energično traže najbolje moguće lečenje“, rekao je dr Ričard K. Spens, dok je bio načelnik hirurgije u jednoj bolnici u Njujorku. „Kao grupa, oni su najobrazovaniji pacijenti koje će hirurg ikada imati.“

Doktori su mnoge tehnike beskrvne hirurgije usavršili upravo na Jehovinim svedocima. Pogledajmo koje je iskustvo imao kardiovaskularni hirurg Denton Kuli. U periodu od 27 godina, njegov tim je izvršio beskrvne operacije na otvorenom srcu kod 633 Jehovina svedoka. Rezultati jasno pokazuju da se operacije srca mogu uspešno obaviti i bez krvi.

Istina, mnogi kritikuju Jehovine svedoke zbog toga što odbijaju krv. Međutim, jedan priručnik koji je objavilo Udruženje anesteziologa Velike Britanije i Irske kaže da je stav Svedoka „znak poštovanja prema životu“. Zaista, rigorozan stav Svedoka bio je značajna pokretačka sila na putu ka tome da bezbednije lečenje postane dostupno svima. „Jehovini svedoci kojima je bila potrebna operacija pokazali su put i vršili pritisak da bi se poboljšao jedan važan sektor norveškog zdravstva“, piše profesor Stan A. Evensen, iz Norveške nacionalne bolnice.

Da bi doktorima pomogli da leče bez krvi, Jehovini svedoci su razvili jednu korisnu službu za saradnju. Trenutno je više od 1 400 Odbora za odnose s bolnicama širom sveta opremljeno da doktore i istraživače snabdeva medicinskom literaturom iz baze podataka od preko 3 000 članaka u vezi s beskrvnom medicinom i hirurgijom. „Danas postoji manja verovatnoća da ne samo Jehovini svedoci već i pacijenti u globalu nepotrebno prime transfuziju krvi, i to zbog zalaganja Svedoka u Odborima za odnose s bolnicama“, primećuje dr Čarls Baron, profesor na Pravnom fakultetu u Bostonu. b

Informacije o beskrvnoj medicini i hirurgiji koje su sakupili Jehovini svedoci bile su od koristi mnogima na polju medicine. Na primer, kad su pripremali materijal za knjigu pod naslovom Autotransfusion: Therapeutic Principles and Trends, autori su zamolili Jehovine svedoke da im pronađu informacije u vezi s alternativama za transfuziju krvi. Svedoci su rado udovoljili njihovoj molbi. Autori su kasnije sa zahvalnošću izjavili: „U svemu što smo pročitali na ovu temu, nigde nismo videli tako sažet, kompletan spisak strategija za izbegavanje transfuzije homologne krvi.“

Napredak na polju medicine naveo je mnoge da ozbiljno osmotre beskrvnu medicinu i hirurgiju. Dokle će nas to dovesti? Profesor Luk Montanjer, koji je otkrio virus side, kaže: „Napredak našeg razumevanja na ovom polju pokazuje da transfuzija krvi jednog dana mora izumreti.“ U međuvremenu, alternativa za krv već spasava mnoge živote.

[Fusnote]

[Okvir/Slike na 7. strani]

Šta kažu neki doktori

’Beskrvna hirurgija nije samo za Jehovine svedoke već za sve pacijente. Mislim da oko toga treba da se angažuje svaki doktor‘ (Dr Joakim Bolt, profesor anesteziologije, Ludvigshafen, Nemačka).

„Premda su transfuzije krvi danas bezbednije nego u prošlosti, one još uvek nose rizike, uključujući i imunoreakcije i dobijanje hepatitisa ili seksualno prenosivih bolesti“ (Dr Terens Dž. Saki, docent medicine).

„Mnogi lekari automatski reaguju i daju transfuziju olako i kome stignu. Ja to ne radim“ (Dr Aleks Zapolanski, načelnik kardiohirurgije na Institutu za srce u San Fransisku).

„Mislim da ne postoji neka konvencionalna abdominalna operacija u kojoj je kod normalnog pacijenta rutinski potrebna transfuzija krvi“ (Dr Johan Šele, profesor hirurgije, Jena, Nemačka).

[Slike]

Dr Terens Dž. Saki

Dr Joakim Bolt

[Okvir/Slike na stranama 8, 9]

Beskrvna medicina i hirurgija

Neke metode

Tečnosti: rastvor Ringerov laktat, dekstran, hidroksietil skrob i drugi, koriste se za održavanje volumena krvi, čime se sprečava šok usled smanjenog volumena krvi. Neke tečnosti koje se sada testiraju mogu da prenose kiseonik.

Lekovi: proteini koji su proizvod genetskog inženjeringa mogu da stimulišu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca (eritropoetin), krvnih pločica (interleukin-11) i raznih belih krvnih zrnaca (GM-CSF, G-CSF). Drugi lekovi u velikoj meri smanjuju gubitak krvi tokom operacije (aprotinin, antifibrinolitici) ili pomažu da se smanji akutno krvarenje (desmopresin).

Biološki hemostatici: kolagen i celulozni tkani jastučići koriste se za zaustavljanje krvarenja tako što se stavljaju direktno na mesto krvarenja. Fibrinskim lepkom i zaptivnim smesama mogu se začepiti probojne rane ili pokriti velike površine tkiva koje krvari.

Sakupljanje krvi: mašine za sakupljanje krvi obnavljaju krv koja se izgubi tokom operacije ili traume. Krv može da se prečisti i vrati u pacijenta jednim zatvorenim kružnim tokom. U ekstremnim slučajevima, korišćenjem ovog sistema mogu se obnoviti litre krvi.

Hirurške alatke: neke naprave istovremeno seku i lepe krvne sudove. Druge naprave mogu zaustaviti krvarenje na velikoj površini tkiva. Instrumenti za laparoskopiju i minimalno sečenje tkiva omogućuju da se operacije obave bez gubitka krvi što je posledica pravljenja velikih rezova.

Hirurške tehnike: putem planiranja operacije, u šta spada i konsultacija sa iskusnim lekarima, hirurški timovi mogu izbeći komplikacije. Da bi se zaustavilo krvarenje neophodno je da se smesta nešto uradi. Odlaganja za više od 24 sata mogu u velikoj meri povećati smrtnost kod pacijenata. Podelom velikih operacija na nekoliko manjih smanjuje se ukupan gubitak krvi.

 [Okvir/Slike na 10. strani]

Beskrvna medicina — novi „standard u lečenju“

PROBUDITE SE! je razgovarao o koristima beskrvne medicine i hirurgije s četvoricom stručnjaka na tom polju.

Osim pacijenata koji iz verskih razloga odbijaju transfuziju krvi, ko je još zainteresovan za beskrvnu medicinu?

Dr Span: U našem centru beskrvno lečenje obično traže pacijenti koji su izuzetno dobro informisani.

Dr Šander: Godine 1998, broj pacijenata koji su odbili krv iz ličnih razloga premašio je broj pacijenata koji su odbili krv iz verskih razloga.

Dr Bojd: Na primer, pacijenti s rakom. Mnogo puta se pokazalo da ako ne dobiju krv, bolje napreduju i ista bolest im se ne vraća tako često.

Dr Span: Mi često bez krvi lečimo univerzitetske profesore i članove njihovih porodica. Čak i hirurzi zahtevaju da izbegavamo transfuziju! Na primer, jedan hirurg nam je došao zbog svoje žene, koja je morala da ide na operaciju. On je rekao: „Vodite računa o jednoj stvari — da ne dobije transfuziju krvi!“

Dr Šander: Članovi mog odeljenja za anesteziju rekli su: ’Ovi pacijenti koji ne dobiju krv prolaze isto tako dobro ako ne i bolje. Zašto moramo imati dvostruka merila za lečenje? Ako je to najbolje lečenje, treba da ga primenjujemo kod svih.‘ Sada očekujemo da beskrvna medicina postane standard za lečenje.

Dr Ernšo: Istina je da je beskrvna medicina posebno bitna za Jehovine svedoke. Međutim, mi želimo da svakoga lečimo na taj način.

Da li je beskrvno lečenje jeftinije?

Dr Ernšo: Ono je ekonomično.

Dr Šander: Kod beskrvne medicine postoji 25-postotna ušteda troškova.

Dr Bojd: Ako bi to bio i jedini razlog, trebalo bi da je koristimo.

Koliko smo daleko otišli što se tiče beskrvnog lečenja?

Dr Bojd: Mislim da je takvo lečenje veoma progresivno. To svakako nije kraj. Svaki put kad pogledamo oko sebe, pronađemo neki novi dobar razlog da ne koristimo krv.

[Slike]

Mr Piter Ernšo, ortopedski hirurg, London, Engleska

Dr Donat R. Span, profesor anesteziologije, Cirih, Švajcarska

Dr Ariej Šander, docent kliničke anesteziologije, Sjedinjene Države

Dr Mark E. Bojd, profesor akušerstva i ginekologije, Kanada

[Okvir na 11. strani]

Uloga pacijenta

▪ Razgovarajte sa svojim doktorom o beskrvnoj alternativi pre nego što se pojavi potreba za lečenjem. To posebno važi za trudnice, roditelje koji imaju malu decu i za starije.

▪ Stavite svoje želje na papir, posebno ako vam je na raspolaganju pravni dokumenat koji služi toj svrsi.

▪ Ako vaš lekar nije spreman da vas leči bez krvi, potražite lekara koji će poštovati vaše želje.

▪ Pošto je kod neke alternative za krv potrebno da prođe određeno vreme da bi se videli rezultati, nemojte oklevati da odete na lečenje ako znate da vam je potrebna operacija.