Zadivljujući svet insekata

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

DA LI smatrate da insekti nisu ništa drugo do samo jedna napast? Da li biste voleli da na svetu nema ove dosadne gamadi? Da li ih u svakoj prilici prskate sprejom, gnječite ili gazite? Pre nego što svakoj bubi koja vam se ispreči na putu objavite rat, zašto ne biste pokušali da naučite nešto o njihovom svetu? Uostalom, zbog njihove populacije koja brojno nadmašuje ljudsku za otprilike 200 000 000 naprema 1, možete biti uvereni da će oni i dalje biti s nama!

Samo jedan kratak pogled na nekoliko ovih zadivljujućih stvorenja može vas sasvim uveriti da insekti zaslužuju vašu obzirnost.

Majstori letenja, čuda viđenja

Mnogi insekti su majstori letenja. Razmotrite nekoliko primera. Komarci mogu da lete naglavačke. Neki čak mogu da lete po kiši, a da se ne pokvase — da zaista, izmičući kapima kiše! Neke tropske ose i pčele razlete se unaokolo brzinom i do 72 kilometra na čas. Jedan leptir monarh iz Severne Amerike je prešao 3 010 kilometara u svom migracionom letu. Cvetne muve mogu svojim krilima da zamahnu više od hiljadu puta u sekundi — mnogo brže od kolibrija. Vilin konjic može da leti natraške, i ta činjenica podstiče istraživače na radoznalost i preciznije izučavanje.

 Ako ste ikada probali da ubijete neku muvu, onda znate da ovi insekti imaju izuzetno oštar vid, koji je povezan s refleksom deset puta bržim od našeg. Zanimljivo je da muva ima mrežasto oko s hiljadama šestostranih sočiva od kojih svako radi nezavisno. Stoga je muvin pogled verovatno razbijen na sićušne deliće.

Neki insekti mogu da vide ultraljubičastu svetlost koja je nevidljiva za ljude. Tako ono što nama izgleda kao samo jedna bledunjava, nezanimljiva leptirica, nimalo nije nezanimljiva mužjaku leptira. U stvari, kada se posmatra na ultraljubičastoj svetlosti, ženka ima primamljive šare idealne za privlačenje pažnje udvarača.

Oči mnogih insekata služe kao kompas. Na primer, pčele i ose mogu da opaze ravan polarizovane svetlosti koja im omogućava  da odrede položaj sunca na nebu — čak i kada se krije iza oblaka. Zahvaljujući ovoj sposobnosti, ovi insekti mogu da traže hranu daleko od svog legla i da još uvek nepogrešivo pronađu put do kuće.

Ljubav je svuda

U svetu insekata, zvuci i mirisi često se koriste da bi se pronašao parnjak — što i nije mali podvig kada vaš životni vek traje samo nekoliko nedelja, a potencijalnih parnjaka ima tek tu i tamo.

Ženka malog noćnog paunovca nalazi svog prosioca šireći miris koji je toliko jak da mužjak može da pronađe njegov izvor čak i na udaljenosti od skoro 11 kilometara. Njegovi osetljivi pipci mogu da otkriju jedan jedini molekul ovog mirisa.

 Cvrčci, skakavci i zrikavci više vole da se čuju. Čak i mi ljudi možemo da čujemo zaljubljenog zrikavca, dok celo svoje telo pretvara u rezonator. A velika grupa zrikavaca udvarača može da stvori buku glasniju od pneumatske bušilice. Za razliku od njih, neke ženke uopšte ne proizvode zvuke.

Buđenje i zagrevanje

Za ljude koji žive u hladnim podnebljima, održavanje toplote je važno. Isto je i s hladnokrvnim insektima koji se svakoga jutra bude praktično sleđeni. Sunce je njihov saveznik i oni ga vrlo dobro iskorišćavaju.

Cveće ili listovi koji se kupaju u toploti sunca tokom ranih jutarnjih sati privlače muve i bube. Neke bube često posećuju australijske lokvanje koji funkcionišu poput botaničke peći jer zagrevaju svoje cvetove i do 20°C iznad temperature vazduha. Nasuprot njima, leptiri imaju ugrađeno grejanje. Kada treba da se zagreju, oni šire svoja krila, koja služe kao efikasni paneli sa sunčanim ćelijama, i okreću ih prema suncu.

 Šta poželite, insekti učine

U svetu insekata, skoro svaka vrsta igra drugačiju ulogu, od kojih su neke prilično bizarne. Na primer, neki moljci traže životodajnu so i vlagu tako što sišu suze bizona. Drugi insekti, opremljeni moćnim antifrizom, nastanjuju zaleđene planinske vrhove i provode svoj život skupljajući bube koje su podlegle hladnoći.

Kao što je pre hiljade godina mudri kralj Solomon primetio, mrav je naročito vredan. Solomon je pisao: „Idi k mravu, lenjivče, na njegove pute pazi, i budi razuman. Nema on upravitelja, niti nadglednika, niti gospodara, ali opet sebi leti hranu sprema, i uz žetvu piću svoju zbira“ (Poslovice 6:6-8). Odsustvo nadglednika je još fascinantnije kada se ima u vidu da neke kolonije mogu da broje i do 20 miliona mrava! Ipak, ova „metropola“ insekata savršeno funkcioniše tako što svaki mrav izvršava svoj specifičan zadatak, te je cela kolonija zaštićena, obezbeđena hranom i ima krov nad glavom.

Možda je humka termita najimpresivniji primer kuće insekata. Neke od njih su visoke 7,5 metara. a Ovo čudo od konstrukcije je opremljeno usavršenom klimatizacijom i podzemnim baštama gljiva. Još začuđuje to što su termiti koji grade ove visoke piramide slepi!

Zašto su nam insekti potrebni

Insekti igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Zaista, oko 30 posto hrane koju jedemo zavisi od oprašivanja pčela, uglavnom divljih. Ali oprašivanje je samo jedan od korisnih poslova koje insekti obavljaju. Insekti održavaju zemlju čistom pomoću efikasne reciklaže, budući da prerađuju mrtve biljke i životinje. Tako se zemlja obogaćuje, a hranljive materije koje su oslobođene mogu da prouzrokuju ponovni rast. „Bez insekata“, piše entomolog Kristofer O’Tul u svojoj knjizi Alien Empire, „bili bismo preplavljeni mrtvim biljkama i životinjama.“

Insekti užasno nedostaju kada njihov posao ostaje neurađen. Zapazite šta se dogodilo u Australiji koja je postala dom milionima goveda. Krda neminovno poseju izmet svuda. Pored toga što je ružno, gnojivo je pružilo rasplodno tlo za šumsku muvu — napast i za ljude i za goveda. Tako su balegari bili uvezeni iz Evrope i Afrike. Problem je rešen!

Prijatelji ili neprijatelji?

Istina je da neki insekti jedu useve i prenose bolesti. Ali, otprilike samo 1 procenat insekata na svetu smatra se štetočinama, a mnogi od njih prave više štete zbog načina na koji čovek sam menja sredinu. Na primer, komarci koji prenose malariju retko kad dosađuju starosedeocima koji žive u ekvatorijalnim šumama. Ipak, oni izazivaju bolesti u gradovima koji se graniče sa šumom gde ima puno stajaće vode.

Često, čovek može na prirodan način da kontroliše štetočine koje napadaju useve, bilo naizmeničnim uzgajanjem useva ili uvođenjem i čuvanjem prirodnih grabljivica. Obične bubamare i zlatooke efikasno kontrolišu štetočinu lisnu vaš. I u jugoistočnoj Aziji, zdravstveni radnici su otkrili da bi par larvi vilinih konjica mogao sačuvati kontejner uskladištene vode bezbednim od larvi komaraca.

Prema tome, čak i pored svojih slabih strana insekti su sastavni deo prirode od koje zavisimo. Kao što je Kristofer O’Tul ukazao, dok insekti mogu da prežive bez nas „mi ne možemo da preživimo bez njih“.

[Fusnota]

[Okvir/Slike na stranama 16, 17]

METAMORFOZA — novi izgled, novi način života

Neki insekti potpuno promene svoj izgled kroz proces koji se zove metamorfoza — doslovno „promena u obliku“. Te promene mogu biti prilično dramatične. Crvići se pretvaraju u muve, gusenice u leptire, a vodene larve u leteće viline konjice. Stotine hiljada insekata prolazi kroz metamorfozu.

Da bi se izvela jedna takva transformacija — koja se može uporediti s pretvaranjem voza u avion — unutar tela insekta moraju se odigrati velike promene. Razmotrimo primer leptira. Dok je gusenica uspavana u čauri, mnoga njena tkiva i telesni organi se raspadaju, a nastaje potpuno novi skup do kraja razvijenih organa — kao što su krila, oči i pipci.

Transformacija često uključuje i započinjanje potpuno novog načina života. Na primer, dok je u stanju larve, vilin konjic hvata male ribe ili punoglavce; ali kad postane slobodan odrasli letač, on prelazi na insekte. To bi odgovaralo čoveku koji svojih prvih 20 godina provodi plivajući u vodi, a ostatak života leti unaokolo poput ptice.

Može li evolucija da uredi ovako neverovatne transformacije? Kako bi gusenica mogla jednostavno da se pojavi na sceni programirana da se pretvori u leptira? Šta je onda prvo nastalo — gusenica ili leptir? Jedno bez drugog ne može da postoji, jer samo leptir nosi i polaže jaja.

Sigurno, proces metamorfoze daje uverljiv dokaz o Vrhunskom Dizajneru, onom koga Biblija identifikuje kao Stvoritelja svih stvari, Svemoćnog Boga (Psalam 104:24; Otkrivenje 4:11).

[Slike]

Tek što je izmileo iz svoje čaure, lastin repak ispruža svoja krila

[Slike na 18. strani]

Gore: Buba koja jede polen

Gore desno: Orošena lisna bubica se zagreva

Skroz desno: Buba nosoroga

[Slika na 18. strani]

Afrički skakavac kratkih pipaka

[Slika na 18. strani]

Obad