Bratislava — od starog rečnog prelaza do savremene prestonice

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ SLOVAČKE

ZAMISLITE da ste u mogućnosti da se vratite u prošlost, do godine 1741. Atmosfera je puna napetog iščekivanja. Čuju se svečane fanfare dok se ljudi probijaju i guraju da bi bili što bliže ulici kojom povorka treba da prođe. Tu su seljaci u svojoj najlepšoj odeći i ponosni buržuji obučeni po poslednjoj modi zajedno sa aristokratijom koja je došla da vidi i bude viđena. Dok narod uzbuđeno usklikuje, kraljevski izaslanici dele zlatne i srebrne novčiće na kojima je portret jedne mlade dame. Zašto sva ta vreva? Marija Terezija, nadvojvotkinja Austrije uputila se prema gradu da bi bila krunisana kao nova kraljica Mađarske.

Vratimo se u sadašnjost. Ako biste poželeli da posetite mesto ovog važnog krunisanja, kuda biste išli? Ne biste išli u Beč, gde se danas mnogi turisti oduševljavaju kraljevskom palatom Marije Terezije, a ni u Budimpeštu, glavni grad današnje Mađarske. Morali biste da posetite Bratislavu, grad smešten na Dunavu oko 56 kilometara istočno od Beča.

Današnja Bratislava, grad sa oko pola miliona stanovnika jeste glavni grad živopisne Slovačke. Kada se uporedi s prestonicama u svom komšiluku — Budimpeštom, Bečom i Pragom — Bratislava danas liči na mlađu sestru. Ipak, više od dva veka ona je bila glavni grad Mađarske i uživala je svu slavu koja ide uz tako privilegovani status. Zaista, krunisanje 11 mađarskih vladara odigralo se upravo u ovom gradu. Ali, šta ju je učinilo tako posebnom?

 Jedno staro naselje

Bratislava se može pohvaliti svojom povoljnom pozicijom na Dunavu, po dužini drugoj reci u Evropi. U prošlosti je ovde Dunav usporio i postao plitak stvarajući jedan prirodan prelaz. Ljudi su, zajedno sa svojim životinjama i zaprežnim kolima, na ovom mestu prelazili reku mnogo pre nego što su mostovi povezali njene obale. Tako je od drevnih vremena oblast oko današnje Bratislave bila prometna raskrsnica. Još 1500. pre n. e., jedan od „ćilibarskih“ puteva, važnih trgovačkih puteva koji su povezivali sever i jug Evrope, prolazio je kroz ovaj grad. Kasnije je saobraćaj preko gaza kontrolisan s tvrđave na obližnjem brdu gde je danas smešten zamak Bratislava.

Kada biste mogli da se vratite unazad, koga biste na ovom prelazu mogli da sretnete? Pa, ako se pojavite oko četvrtog veka pre n. e., dočekaće vas Kelti koji su ovaj kraj načinili centrom svoje kulture. Brdo je lokalnoj keltskoj zajednici, koja se bavila grnčarijom i kovanjem novca, služilo kao neka vrsta akropole.

A ako dođete u posetu početkom naše ere? Ako biste znali nešto latinskog, mogli biste da popričate s meštanima, jer su do tada Rimljani proširili svoje severne granice do Dunava. Međutim, u isto vreme biste mogli da sretnete i Nemce koji su stizali sa zapada.

Ako svoju posetu planirate nešto bliže dobu srednjeg veka, recimo u osmom veku, naći ćete se u jednoj etničkoj gunguli. Do ovog vremena se već odigrala takozvana Velika migracija i Sloveni sa istoka počeli su da naseljavaju ovu teritoriju. Mađari su se već nastanili na jugu i takođe prodrli na područje Bratislave. Ali slovenski uticaj je nekako preovladao. Očiglednost toga se vidi iz slovenskog naziva za prvi pravi zamak na ovom području, koji je sagrađen u desetom veku. Bio je poznat kao Brezalauspurc, što znači „Braslov zamak“ — veruje se da je dobio ime po nekom oficiru visokog čina. Iz ovog naziva je izvedeno slovačko ime — Bratislava.

Srednjovekovni grad

Nekada je današnja Slovačka bila deo Mađarske. Istorijski izveštaj iz 1211. n. e. naziva zamak Bratislavu najutvrđenijim zamkom u Mađarskoj. Trideset godina kasnije, ova procena se pokazala tačnom kada je zamak izdržao napad tatarskih osvajača. Ovaj uspeh je doprineo da se naselje oko tvrđave uveća, a 1291. mađarski kralj Ondrej III dodelio je gradu sve pogodnosti jedne opštine. Njegovi građani su tako dobili pravo da biraju svog gradonačelnika, da prevoze svoja dobra preko Dunava i da se slobodno bave trgovinom „kako na vodi tako i na kopnu“. Pošto su vinogradi rasli na sunčanim padinama grada, građani su bili naročito zahvalni zbog prava da prodaju vino ispred svojih kuća.

Kasniji mađarski kraljevi dodelili su gradu dodatne prednosti koje su doprinele daljem širenju. Godine 1526. Bratislava je započela svoje dugo vladanje kao glavni grad Mađarske, i tu službu je izvršavala  sve do 1784. U međuvremenu je etnička mešavina Bratislave postala raznolikija no ikad. Njeno, uglavnom slovensko i mađarsko stanovništvo bilo je obogaćeno prilivom Nemaca i Jevreja. Kako se turska dominacija u 17. veku širila na zapad i sever, mnogi Hrvati su potražili zaklon u oblasti Bratislave, kao i češki izgnanici koji su bežali od trogodišnjeg rata između katolika i protestanata u zapadnom delu Evrope.

Bratislava u 20. veku

Do početka 20. veka, Bratislava je postala multinacionalan i multikulturan grad. U to vreme, najsigurniji način da dobijete nešto u prodavnici bilo je tražiti to na nemačkom ili mađarskom jeziku. Ali i Česi i Romi su takođe igrali važnu ulogu, kao i jevrejska zajednica. Pre Prvog svetskog rata, Slovaci su činili skoro 15 posto ukupnog stanovništva. Ali do 1921. Oni su postali najbrojnija nacija u gradu.

Uskoro se tamna senka Drugog svetskog rata nadvila nad Evropom. Tako je u istoriji Bratislave počeo jedan tužan period koji je poremetio etničku harmoniju  grada. Prvo su Česi bili primorani da ga napuste. Zatim su Romi i Jevreji bili deportovani, da bi na hiljade na kraju umrlo u koncentracionim logorima. Nakon Drugog svetskog rata, većina stanovnika koja je govorila nemački takođe je bila deportovana. Na kraju, članovi svih ovih etničkih grupa vratili su se na svoja stara ognjišta, i njihova prisutnost još uvek obogaćuje sredinu Bratislave.

Poseta Bratislavi danas

Zašto nam se ne pridružite u kratkoj šetnji kroz današnju Bratislavu? Prvo, obilazimo prelepi rekonstruisani zamak Bratislava. Iz bašte zamka uživamo u panorami grada koji leži na obalama Dunava.

Ispod brda, baš ispod zamka, zatičemo se u starom gradu, istorijskom centru Bratislave. Šetajući interesantnim, uskim ulicama, imamo osećaj kao da udišemo vazduh minulih vekova. Uživamo u privlačnoj arhitekturi palata i buržujskih kuća. Ako želite, možemo svratiti u neki istorijski kafe na šolju kafe ili čaja i na čuvene bratislavske kolače s orasima i makom.

Tokom cele godine, posetioci uživaju u šetnjama uz obale Dunava blizu starog grada. Tu ne mogu da mimoiđu simbol savremene Bratislave — novi most sa svojim restoranom na nagnutoj kuli. Ovakva konstrukcija odaje utisak da restoran lebdi nad stambenim naseljem Petržalka na drugoj strani reke.

Ako imate utisak da se u Bratislavi dosta gradi niste pogrešili. Pored nedavno rekonstruisanih delova starog grada, atraktivne čelične i zastakljene konstrukcije nikle su tokom 1990-ih, a još mnoge su u planu. Te poslovnice, biznis-centri i banke daju gradu savremeni izgled.

Naravno, vi biste želeli da imate jedan fin suvenir kao uspomenu na vašu posetu. Onda možemo svratiti u prodavnice koje prodaju ručno izrađene stvari, kao što su prelepi čipkani stolnjaci ili lutke obučene u nacionalnu nošnju. Ili ako više volite, možemo ići na otvorenu pijacu na glavnom trgu, da biste kupovali baš tamo gde i stanovnici Bratislave to rade vekovima.

Možda ćete želeti da posetite privlačnu kancelariju podružnice Watch Tower Societyja koja je smeštena u ovom gradu. Može biti da ćete jednog dana stvarno posetiti Bratislavu. I ako to učinite, bez sumnje ćete uživati u ovom živopisnom savremenom gradu koji je izrastao iz jednog starog rečnog prelaza.

[Slika na 15. strani]

Marija Terezija

[Izvor]

North Wind Picture Arhives

[Slika na stranama 16, 17]

Slovačko narodno pozorište

[Slika na 17. strani]

Jedna ulica u starom gradu

[Slika na 18. strani]

Novi most i nagnuta kula

[Slika na 18. strani]

Kancelarija podružnice i Dvorana Kraljevstva Jehovinih svedoka